02/08/2022
Поводом недавно објављених негативних критика које за циљ имају пословну дискредитацију националног DinaCard картичног система, Народна банка Србије одбацује неутемељене наводе и истиче неколико важних чињеница.
Намера Народне банке Србије при доношењу Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица („Службени гласник РС”, бр. 44/2018) била је да се снизе трошкови коришћења картица на продајним местима, посебно оних трошкова које плаћају мали и средњи трговци. Она је испуњена – убрзо након ступања Закона на снагу, међубанкарске провизије (које трговци плаћају приликом прихватања картица свих картичних брендова) снижене су с просечних 1% на 0,2% за плаћања дебитним, као и 0,3% за трансакције кредитним картицама, док је сама просечна наплаћена трговачка накнада, коју трговци плаћају банкама за услугу прихватања платних картица, практично преполовљена, односно снижена с просечних преко 2% на око 1%.
Основна, али неутемељена критика дела јавности упућена поменутом закону усмеренa je на наводно угрожавање слободног избора платне картице коју ће банка издати свом кориснику. Не треба губити из вида да је, према члану 9. поменутог закона, издавалац платних картица (банка) дужан да кориснику платних услуга (клијенту) без накнаде изда платну картицу код које се у домаћим платним трансакцијама обрада, нетирање и поравнање налога за пренос обављају у платном систему у Републици Србији. Ради се о изузетно важној одредби, с обзиром на то да је надзор картичних система важна компонента контроле финансијског и свеукупног ризика платног система земље. Поменуте услове за обавезно издавање без накнаде тренутно испуњава само DinaCard, као једини картични систем с пословањем у нашој земљи и поштовањем одредаба Закона о платним услуга које се односе на платне системе, што подразумева поштовање правила у вези са успостављањем платног система и обезбеђивањем њиховог стабилног и сигурног рада, али и надзора над њиховим пословањем.
Зашто то није случај са осталим картичним системима? Зашто ови системи ни скоро седам година након почетка примене Закона о платним услугама (1. октобар 2015. године) нису искористили могућност коју пружа овај закон и нису прибавили дозволу за рад како би испунили услов из члана 9. Закона о међубанкарским накнадама искључиво је у домену пословне политике тих система, односно њихове слободне одлуке да се на домаћем тржишту не региструју, односно не лиценцирају иако за то постоји правни оквир.
Треба имати у виду да у националном картичном систему DinaCard тренутно учествује више од десет, већином иностраних компанија (процесора) које банкама пружају услугу процесирања трансакција платних картица, од којих ниједна нема доминантно тржишно учешће, док неколико банака самостално врши процесирање платних картица (доступно на www.dinacard.nbs.rs). Сви процесори банци с којом имају успостављену пословну сарадњу пружају услугу процесирања картица свих картичних брендова, те стога могућност стицања несразмерне пословне добити од повећања броја платних картица и трансакција конкретног картичног бренда – не постоји. Када је реч о производњи платних картица, као процесу у потпуности одвојеном од процесирања трансакција, скрећемо пажњу на то да је једини извршилац послова за производњу платних картица DinaCard система домаћи Завод за израду новчаница и кованог новца (Завод). Овај специјализовани део Народне банке Србије у могућности је да производи и платне картице других картичних брендова, а мера у којој ће то бити случај зависи од пословне политике сваког од учесника на картичном тржишту. Завод пружа и услугу персонализације платних картица за картице националног картичног система, као и за картице иностраних картичних система оним банкама с којима има успостављену пословну сарадњу.
Народна банка Србије, такође, одлучно одбацује наводе о фаворизацији домаћег картичног бренда и инсистира на начелу поштовања конкуренције на домаћем тржишту. Она је динамична и очигледна, с обзиром на то да је право сваког пословног субјекта, тј. трговца или компаније, да слободно одлучи који картични бренд жели да прихвата за извршавање плаћања (члан 7. Закона). Сходно томе, пракса да конкретан прихватилац картичних плаћања одабере конкретан картични бренд није неуобичајена. Примера ради, тренутно је у Београду услуге јавног градског превоза, у самим возилима, могуће платити картицом искључиво једног иностраног картичног бренда, што је питање пословне одлуке јавног градског превозника – и ни на који начин не нарушава конкуренцију на тржишту платних картица.
Кабинет гувернера
