29.07.2022.

Radio Slobodna Evropa – pitanja u vezi sa zlatom

Pitanja: Koliko je zlata Narodna banka Srbije kupila od 2017. do 2021. godine, po godinama (količina kupljenog zlata, koliko je kupljeno u zemlji, od koga i po kojoj ceni, koliko je kupljeno u inostranstvu, od koga i po kojoj ceni)? Šta su razlozi za kupovinu zlata i povećanje zlatnih rezervi Republike Srbije? Kolikim zlatnim rezervama trenutno raspolaže Republika Srbija? Da li je i u kojoj meri rat u Ukrajini uticao na povećanu kupovinu zlata Republike Srbije? U intervjuu za RTS iz oktobra 2021. guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navela je da od 2018. imamo povećanu ponudu i otkupljujemo sve količine koje Ziđin ponudi Narodnoj banci. Šta je dovelo do povećane ponude? Po kojoj ceni Srbija kupuje zlato od Ziđina?

Odgovor: U periodu januar 2017 – decembar 2021. godine, Narodna banka Srbije je kupila nešto više od 6,5 tona zlata u Republici Srbiji i oko 12,0 tona zlata u inostranstvu.

U sledećoj tabeli prikazana je kupovina poluga zlata proizvedenih u Republici Srbiji po godinama (u periodu 27. 12. 2018 – 31. 12. 2021. godine od kompanije SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR, a pre toga od kompanije RTB Bor).

Poluge zlata u inostranstvu kupovane su od Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements), i to 2019. devet tona, a 2020. tri tone.

Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive (safe haven), a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na njega teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi, zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Takođe, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja.

S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja.

Na dan 30. juna 2022. godine, bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 14,8 milijardi evra. Od toga, 14,4% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (38,2 tone zlata, ukupne vrednosti 2,1 milijarde evra). Učešće zlata u deviznim rezervama od kraja 2012. povećano je sa 5,7% na 14,4%, odnosno sa 15,3 na 38,2 tone.

Narodna banka Srbije sve rezerve zlata čuva u Republici Srbiji. Trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora FED-a, Banke Engleske, Banke Francuske i sličnih banaka u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina i posledica je nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata bili veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu. Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način želela da dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata. Pored Narodne banke Srbije, deo ovoga trenda su, između ostalih, i nemačka, holandska, austrijska, poljska, mađarska i rumunska centralna banka.

U Republiku Srbiju je u prethodnim godinama vraćeno ukupno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona.

Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije.

Tokom 2022. godine, Narodna banka Srbije je redovno otkupljivala zlato iz domaće proizvodnje i do kraja juna od kompanije SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR otkupila je 853 kilograma.

U periodu od 27. 12. 2018 do 30. 6. 2022, Narodna banka Srbije je od kompanije SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR otkupila sve ponuđene količine zlata (458 poluga zlata, ukupne težine preko 5,7 tona zlata, protivvrednosti oko 276,9 miliona evra).

Otkupna cena zlata proizvedenog u Srbiji za svaku pojedinačnu kupovinu zasniva se na tržišnoj ceni zlata u dolarima na Londonskoj berzi (LBMA – London Bullion Market Association), s obzirom na to da su po kvalitetu odnosno finoći ove poluge u skladu s tržišnim standardima.

Kabinet guvernera