29/07/2022

Радио Слободна Европа – питања у вези са златом

Питања: Колико је злата Народна банка Србије купила од 2017. до 2021. године, по годинама (количина купљеног злата, колико је купљено у земљи, од кога и по којој цени, колико је купљено у иностранству, од кога и по којој цени)? Шта су разлози за куповину злата и повећање златних резерви Републике Србије? Коликим златним резервама тренутно располаже Република Србија? Да ли је и у којој мери рат у Украјини утицао на повећану куповину злата Републике Србије? У интервјуу за РТС из октобра 2021. гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић навела је да од 2018. имамо повећану понуду и откупљујемо све количине које Зиђин понуди Народној банци. Шта је довело до повећане понуде? По којој цени Србија купује злато од Зиђина?

Одговор: У периоду јануар 2017 – децембар 2021. године, Народна банка Србије је купила нешто више од 6,5 тона злата у Републици Србији и око 12,0 тона злата у иностранству.

У следећој табели приказана је куповина полуга злата произведених у Републици Србији по годинама (у периоду 27. 12. 2018 – 31. 12. 2021. године од компаније SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR, а пре тога од компаније РТБ Бор).

Полуге злата у иностранству куповане су од Банке за међународна поравнања (Bank for International Settlements), и то 2019. девет тона, а 2020. три тоне.

Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе (safe haven), а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе. Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на њега теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, као класа активе у структури девизних резерви, злато смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција. Такође, ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито с резервним валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације и доприноси отпорности финансијског система на потресе из међународног окружења.

С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност од неких традиционалних класа активе, те се из тих разлога у резервама банака налази као једна од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације улагања.

На дан 30. јуна 2022. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 14,8 милијарди евра. Од тога, 14,4% девизних резерви чиниле су резерве у злату (38,2 тоне злата, укупне вредности 2,1 милијарде евра). Учешће злата у девизним резервама од краја 2012. повећано је са 5,7% на 14,4%, односно са 15,3 на 38,2 тоне.

Народна банка Србије све резерве злата чува у Републици Србији. Тренд репатријације златних резерви из трезора ФЕД-a, Банке Енглеске, Банке Француске и сличних банака у матичне земље присутан је у последњих неколико година и последица је настојања да се повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности, чињенице да су у глобалном окружењу ниских и негативних каматних стопа опортунитетни трошкови држања злата били веома ниски, као и настојања да се умање трошкови складиштења злата у физичком облику, који су присутни у случају држања злата у иностранству. Народна банка Србије је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, на овај начин желела да додатно повећа сигурност и доступност свог монетарног злата. Поред Народне банке Србије, део овога тренда су, између осталих, и немачка, холандска, аустријска, пољска, мађарска и румунска централна банка.

У Републику Србију је у претходним годинама враћено укупно 13 тона злата, од чега је 12 тона транспортовано из Берна, док је једна тона злата пребачена из Лондона.

Народна банка Србије континуирано прати кретања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и тржиште злата као једне од класа активе. Све инвестиционе одлуке, па и она о инвестирању у злато, доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви, имајући у виду њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије.

Током 2022. године, Народна банка Србије је редовно откупљивала злато из домаће производње и до краја јуна од компаније SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR откупила је 853 килограма.

У периоду од 27. 12. 2018 до 30. 6. 2022, Народна банка Србије је од компаније SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR откупила све понуђене количине злата (458 полуга злата, укупне тежине преко 5,7 тона злата, противвредности око 276,9 милиона евра).

Откупна цена злата произведеног у Србији за сваку појединачну куповину заснива се на тржишној цени злата у доларима на Лондонској берзи (LBMA – London Bullion Market Association), с обзиром на то да су по квалитету односно финоћи ове полуге у складу с тржишним стандардима.

Кабинет гувернера