27.06.2022.
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) doneo je 24. juna odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument – PCI).
Prilikom donošenja odluke, konstatovano je da Republika Srbija uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program. Ocenjeno je da je Srbija dobro prošla kroz pandemiju virusa korona i da je makrofinansijska stabilnost očuvana uprkos različitim šokovima iz međunarodnog okruženja. Snažan rast realnog bruto domaćeg proizvoda od 7,4% u 2021. doprineo je i padu fiskalnog deficita i smanjenju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, i u skladu je s povratkom na srednjoročni trend rasta iz perioda pre pandemije. Ocenjeno je i da je fiskalni rezultat u 2021. godini bio bolji od očekivanog.
Kao i druge zemlje sveta, i Srbija se suočava s posledicama sukoba u Ukrajini, koje utiču na niži rast globalne ekonomije, povećavaju globalne inflatorne pritiske i stvaraju veliku neizvesnost.
Odbor MMF-a istakao je da su u uslovima novih šokova na globalnom tržištu vlasti u Srbiji brzo reagovale kako bi očuvale finansijsku stabilnost u zemlji, pomogle privredi da bolje posluje u aktuelnim uslovima koje karakterišu međunarodne sankcije i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja, kao i ublažile prenos visokih globalnih cena primarnih proizvoda na domaće tržište. Nosioci politika u Srbiji strateški se bave i pitanjem obezbeđenja sigurne ponude energenata u ovim vanrednim okolnostima i potrebnim srednjoročnim reformama u energetskom sektoru. Adekvatno reagujući na inflatorne pritiske, Narodna banka Srbije je od aprila ove godine tri puta povećala referentnu kamatnu stopu.
Izneta je procena da će zbog nižeg rasta spoljnotrgovinskih partnera i viših svetskih cena primarnih proizvoda, rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznositi oko 3,5%.
Kako je navedeno u izveštajima koji su razmatrani na Odboru MMF-a, i pored neizvesnog okruženja, makrofinansijska stabilnost u Srbiji je očuvana, a zahvaljujući posvećenosti vlasti strukturnim reformama, srednjoročni izgledi rasta srpske privrede ostaju povoljni.
„Odluka Odbora MMF-a je očekivana i predstavlja još jednu u nizu potvrda kredibiliteta ekonomske politike koju Srbija dosledno sprovodi. Srednjoročnim makroekonomskim okvirom koji MMF procenjuje za Srbiju projektovan je rast od 4% u srednjem roku, inflacija koja je u okvirima cilja Narodne banke Srbije u srednjem roku, kao i održive javne finansije. Projektovano je popravljanje svih fiskalnih parametara, što uključuje i snažno opadajuću putanju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu. Projektovan je i kontinuitet visokih kapitalnih investicija, kao i stranih direktnih investicija. To znači da MMF i u aktuelnim uslovima očekuje kontinuitet dobrih politika u Srbiji i očuvanje stabilnosti”, ističe guverner Jorgovanka Tabaković.
U pogledu monetarne politike, ocenjeno je da je, reagujući na inflatorne pritiske, Narodna banka Srbije adekvatno pooštravala monetarnu politiku od oktobra 2021. godine, uključujući i povećanja referentne kamatne stope u 2022. godini na nivo od 2,5%. Bazna inflacija se zadržala na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, dok su inflaciona očekivanja u srednjem roku i dalje usidrena, čemu je znatno doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara. Ocenjuju da bi trebalo nastaviti s daljim pooštravanjem monetarnih uslova ako to bude bilo potrebno.
Ocenjeno je i da je bankarski sektor visoko kapitalizovan i likvidan. Pohvaljeno je odlučno reagovanje Narodne banke Srbije u slučaju Sberbanke Srbija, koje je omogućilo da se brzo završi transakcija kojom je ova banka postala deo jake domaće grupe s visokom kapitalizovanošću i snažnom pozicijom likvidnosti. Na taj način sprečeno je prelivanje eksternih šokova na domaći bankarski sektor i očuvano je poverenje u finansijski sistem.
Odbor MMF-a je istakao da nosioci ekonomske politike u Srbiji treba da nastave sprovođenje planiranih strukturnih reformi radi obezbeđenja daljeg snažnog, održivog i inkluzivnog rasta.
Kao prioriteti politika za naredni period navodi se očuvanje makrofiskalne i finansijske stabilnosti, uz ublažavanje uticaja eksternih šokova.
„Za Narodnu banku Srbije prioriteti su poznati – obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku. U uslovima izraženih izazova iz međunarodnog okruženja, Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo odmerava i donosi odluke monetarne politike, pri čemu nam fleksibilnost našeg monetarnog okvira, koji smo sami kreirali, omogućava da reagujemo u najkraćem roku. Uprkos dodatnim, i možda najvećim izazovima do sada, očuvali smo punu finansijsku stabilnost, uz visoku kapitalizovanost i likvidnost našeg bankarskog sektora, kao i rekordno nizak nivo problematičnih kredita. Verujem da očuvani ključni parametri za odbranu od šokova, poput deviznih rezervi i likvidnosti finansijskog sistema, uz strateške mere predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije u ovim izuzetnim okolnostima, jesu potvrda da ćemo uvek raditi u interesu naših građana i naše privrede”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
(Aktuelni Instrument za koordinaciju politika odobren je Republici Srbiji 18. juna 2021. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Cilj savetodavnog programa jeste podrška bržem privrednom oporavku Republike Srbije od efekata pandemije, očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti i sprovođenju ambicioznog plana strukturnih reformi radi podsticanja visokog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku. Reforme koje su sadržane u programu odražavaju politiku i agendu nosilaca ekonomske politike u Srbiji i uključuju: učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja državnim preduzećima, razvoj tržišta kapitala, dalje jačanje procesa dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne pomoći, kao i prelazak na zelenu ekonomiju. Program se razmatra u okviru redovnih polugodišnjih razmatranja.)
Kabinet guvernera
