27.06.2022.
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ-а) донео је 24. јуна одлуку о успешном завршетку другог разматрања резултата економског програма Републике Србије, који је подржан Инструментом за координацију политике (The Policy Coordination Instrument – PCI).
Приликом доношења одлуке, констатовано је да Република Србија успешно спроводи договорени економски програм. Оцењено је да је Србија добро прошла кроз пандемију вируса корона и да је макрофинансијска стабилност очувана упркос различитим шоковима из међународног окружења. Снажан раст реалног бруто домаћег производа од 7,4% у 2021. допринео је и паду фискалног дефицита и смањењу учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, и у складу је с повратком на средњорочни тренд раста из периода пре пандемије. Оцењено је и да је фискални резултат у 2021. години био бољи од очекиваног.
Kао и друге земље света, и Србија се суочава с последицама сукоба у Украјини, које утичу на нижи раст глобалне економије, повећавају глобалне инфлаторне притиске и стварају велику неизвесност.
Одбор ММФ-а истакао је да су у условима нових шокова на глобалном тржишту власти у Србији брзо реаговале како би очувале финансијску стабилност у земљи, помогле привреди да боље послује у актуелним условима које карактеришу међународне санкције и поремећаји у глобалним ланцима снабдевања, као и ублажиле пренос високих глобалних цена примарних производа на домаће тржиште. Носиоци политика у Србији стратешки се баве и питањем обезбеђења сигурне понуде енергената у овим ванредним околностима и потребним средњорочним реформама у енергетском сектору. Адекватно реагујући на инфлаторне притиске, Народна банка Србије је од априла ове године три пута повећала референтну каматну стопу.
Изнета је процена да ће због нижег раста спољнотрговинских партнера и виших светских цена примарних производа, раст бруто домаћег производа Србије у 2022. години износити око 3,5%.
Како је наведено у извештајима који су разматрани на Одбору ММФ-а, и поред неизвесног окружења, макрофинансијска стабилност у Србији је очувана, а захваљујући посвећености власти структурним реформама, средњорочни изгледи раста српске привреде остају повољни.
„Одлука Одбора ММФ-а је очекивана и представља још једну у низу потврда кредибилитета економске политике коју Србија доследно спроводи. Средњорочним макроекономским оквиром који ММФ процењује за Србију пројектован је раст од 4% у средњем року, инфлација која је у оквирима циља Народне банке Србије у средњем року, као и одрживе јавне финансије. Пројектовано је поправљање свих фискалних параметара, што укључује и снажно опадајућу путању учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу. Пројектован је и континуитет високих капиталних инвестиција, као и страних директних инвестиција. То значи да ММФ и у актуелним условима очекује континуитет добрих политика у Србији и очување стабилности”, истиче гувернер Јоргованка Табаковић.
У погледу монетарне политике, оцењено је да је, реагујући на инфлаторне притиске, Народна банка Србије адекватно пооштравала монетарну политику од октобра 2021. године, укључујући и повећања референтне каматне стопе у 2022. години на ниво од 2,5%. Базна инфлација се задржала на знатно нижем нивоу од укупне инфлације, док су инфлациона очекивања у средњем року и даље усидрена, чему је знатно допринела очувана релативна стабилност девизног курса динара. Оцењују да би требало наставити с даљим пооштравањем монетарних услова ако то буде било потребно.
Оцењено је и да је банкарски сектор високо капитализован и ликвидан. Похваљено је одлучно реаговање Народне банке Србије у случају Сбербанке Србија, које је омогућило да се брзо заврши трансакција којом је ова банка постала део јаке домаће групе с високом капитализованошћу и снажном позицијом ликвидности. На тај начин спречено је преливање екстерних шокова на домаћи банкарски сектор и очувано је поверење у финансијски систем.
Одбор ММФ-а је истакао да носиоци економске политике у Србији треба да наставе спровођење планираних структурних реформи ради обезбеђења даљег снажног, одрживог и инклузивног раста.
Као приоритети политика за наредни период наводи се очување макрофискалне и финансијске стабилности, уз ублажавање утицаја екстерних шокова.
„За Народну банку Србије приоритети су познати – обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року. У условима изражених изазова из међународног окружења, Народна банка Србије ће наставити да пажљиво одмерава и доноси одлуке монетарне политике, при чему нам флексибилност нашег монетарног оквира, који смо сами креирали, омогућава да реагујемо у најкраћем року. Упркос додатним, и можда највећим изазовима до сада, очували смо пуну финансијску стабилност, уз високу капитализованост и ликвидност нашег банкарског сектора, као и рекордно низак ниво проблематичних кредита. Верујем да очувани кључни параметри за одбрану од шокова, попут девизних резерви и ликвидности финансијског система, уз стратешке мере председника Александра Вучића и Владе Републике Србије у овим изузетним околностима, јесу потврда да ћемо увек радити у интересу наших грађана и наше привреде”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
(Актуелни Инструмент за координацију политика одобрен је Републици Србији 18. јуна 2021. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Циљ саветодавног програма јесте подршка бржем привредном опоравку Републике Србије од ефеката пандемије, очувању макроекономске и финансијске стабилности и спровођењу амбициозног плана структурних реформи ради подстицања високог, инклузивног и одрживог раста у средњем року. Реформе које су садржане у програму одражавају политику и агенду носилаца економске политике у Србији и укључују: учвршћивање оквира фискалне политике, јачање управљања државним предузећима, развој тржишта капитала, даље јачање процеса динаризације, побољшање пружања социјалне помоћи, као и прелазак на зелену економију. Програм се разматра у оквиру редовних полугодишњих разматрања.)
Кабинет гувернера
