13.06.2022.
U poslednjih godinu dana, zbog činjenice da se rast cena u svetu preliva i na cene proizvoda i usluga malim i otvorenim ekonomijama poput Srbije, u javnosti se često pominje pojam „uvozna inflacija”. Šta je uvozna inflacija, zašto je dovela do povećane inflacije u Srbiji i kako ona utiče na cene proizvoda i usluga koje svakodnevno koristimo, saznaćete u današnjom rubrici Korisno je da znate.
O ovoj temi govori Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku.
On navodi da, najjednostavnije posmatrano, uvozna inflacija predstavlja situaciju u kojoj se rast cena u svetu preliva na rast domaćih cena, te da se male i otvorene ekonomije poput Srbije poslednju godinu suočavaju s povišenom inflacijom, koja je upravo posledica uvozne inflacije.
„Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo jesu proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su svakako automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića koji svi koristimo, a koji moramo da uvozimo – najbolji primer su južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni ”, ističe on.
U pitanju je zapravo znatno veći broj proizvoda i sirovina, koji na različite načine utiču na rast cena. Kao primer, Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora, navodi flaširanu vodu.
„Ambalaža čini najveći deo cene koštanja i u proizvodnji i u maloprodajnoj ceni flaširane vode. Uzmimo, recimo, da flašica vode u prodavnici košta 40 dinara. U okviru toga, trošak same vode i troškovi koje proizvođači imaju u smislu taksi i naknada prema državi su zanemarljivi. Najveći deo cene koštanja jedne obične flašice vode je zapravo nafta. Flašica se pravi od nafte, zatvarač se pravi od nafte i etiketa se pravi od nafte. Na kraju, proizvod zahteva određeni transport i tu ponovo imamo naftu, odnosno gorivo kao glavni trošak”, istakao je on. Takođe, on je naglasio da je za proizvodnju jedne plastične flaše od jednog litra potrebna četvrtina litra sirove nafte. Ukupno, oko 8% celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike.
Pored ovog primera, u videu možete čuti kako je ovaj efekat izražen kod proizvodnje guma, odeće, obuće i kozmetike. Saznaćete i da se 90% do 95% svih jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike na neki način proizvodi od sirove nafte. Gotovo svaki proizvod koji stavljate na lice, telo i/ili kosu potiče od sirove nafte.
Na kraju videa, Milan Trajković govori o tome šta Narodna banka Srbije očekuje u narednom periodu i koje su njene projekcije kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu. Pored toga, on naglašava da Narodna banka Srbije sve vreme daje ažurirane projekcije, ali i ističe i rizike, kao i činjenicu da je mogućnost preciznog projektovanja u ovakvim okolnostima manja nego inače. „Čak je i u aprilu i maju 2020, odmah nakon izbijanja pandemije virusa korona, mogućnost predviđanja bila veća i bilo je lakše raditi projekcije nego danas”, rekao je on.
Ističe da su već postojeći i već veliki problemi sa energentima, hranom i lancima snabdevanja dodatno pogoršani ratom u Ukrajini i da je rat samo dodatno podstakao rast već ionako visokih cena nafte, gasa, pšenice i drugih sirovina.
„U takvim okolnostima, ono što Narodna banka Srbije vidi u ovom trenutku to je da bi međugodišnja inflacija trebala da dostigne maksimum u junu i julu – i taj maksimum bi trebao da bude negde u rasponu između 10% i 11%, dok bi nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, međugodišnja inflacija trebalo da počne da se smanjuje”, naglasio je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku.
Ulazak međugodišnje inflacije u granice inflacionog cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi 3 ± 1,5%, očekuje se u drugoj polovini sledeće godine i do kraja 2023. godine inflacija bi trebalo da iznosi oko 4%.
„Ono što je dobro jeste da je inflacija u Srbiji i dalje niža nego u zemljama srednje i jugoistočne Evrope i skoro u potpunosti je uporediva s razvijenim zemljama. Razlog tome je bazna inflacija koju Narodna banka Srbije i dalje uspeva da drži pod kontrolom, pre svega time što čuva stabilnost deviznog kursa, ali i time što nije dozvolila da inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede značajno porastu i da onda zbog toga dođe do dodatnog rasta cena za kojim objektivno nema potrebe. Takođe, Narodna banka Srbije na smanjenje inflacije utiče još od oktobra prethodne godine smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike, prvo putem povećanja repo stope, a zatim i putem povećanja referentne kamatne stope. Tome su svakako doprinele i mere Vlade koja je ograničila cene osnovnih životnih namirnica i marže naftnih kompanija, a u više navrata intervenisano je i iz robnih rezervi ”, rekao je on na kraju videa.
Kabinet guvernera
