13/06/2022
У последњих годину дана, због чињенице да се раст цена у свету прелива и на цене производа и услуга малим и отвореним економијама попут Србије, у јавности се често помиње појам „увозна инфлација”. Шта је увозна инфлација, зашто је довела до повећане инфлације у Србији и како она утиче на цене производа и услуга које свакодневно користимо, сазнаћете у данашњом рубрици Корисно је да знате.
О овој теми говори Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику.
Он наводи да, најједноставније посматрано, увозна инфлација представља ситуацију у којој се раст цена у свету прелива на раст домаћих цена, те да се мале и отворене економије попут Србије последњу годину суочавају с повишеном инфлацијом, која је управо последица увозне инфлације.
„Када чујемо за појам увозне инфлације, прво на шта помислимо јесу производи које свакодневно користимо, а који се у Србији не производе, па смо принуђени да их увозимо. То су свакако аутомобили, рачунари, мобилни телефони и различити кућни апарати. У такве производе спада и велики део одеће и обуће, затим козметика, али и део хране и пића који сви користимо, а који морамо да увозимо – најбољи пример су јужно воће и кафа. Међутим, ово је само мањи део увозне инфлације. Највећег дела увозне инфлације најчешће нисмо свесни ”, истиче он.
У питању је заправо знатно већи број производа и сировина, који на различите начине утичу на раст цена. Као пример, Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора, наводи флаширану воду.
„Амбалажа чини највећи део цене коштања и у производњи и у малопродајној цени флаширане воде. Узмимо, рецимо, да флашица воде у продавници кошта 40 динара. У оквиру тога, трошак саме воде и трошкови које произвођачи имају у смислу такси и накнада према држави су занемарљиви. Највећи део цене коштања једне обичне флашице воде је заправо нафта. Флашица се прави од нафте, затварач се прави од нафте и етикета се прави од нафте. На крају, производ захтева одређени транспорт и ту поново имамо нафту, односно гориво као главни трошак”, истакао је он. Такође, он је нагласио да је за производњу једне пластичне флаше од једног литра потребна четвртина литра сирове нафте. Укупно, око 8% целокупне светске нафте користи се за производњу пластике.
Поред овог примера, у видеу можете чути како је овај ефекат изражен код производње гума, одеће, обуће и козметике. Сазнаћете и да се 90% до 95% свих једињења која се користе у производњи козметике на неки начин производи од сирове нафте. Готово сваки производ који стављате на лице, тело и/или косу потиче од сирове нафте.
На крају видеа, Милан Трајковић говори о томе шта Народна банка Србије очекује у наредном периоду и које су њене пројекције када је у питању кретање инфлације у наредном периоду. Поред тога, он наглашава да Народна банка Србије све време даје ажуриране пројекције, али и истиче и ризике, као и чињеницу да је могућност прецизног пројектовања у оваквим околностима мања него иначе. „Чак је и у априлу и мају 2020, одмах након избијања пандемије вируса корона, могућност предвиђања била већа и било је лакше радити пројекције него данас”, рекао је он.
Истиче да су већ постојећи и већ велики проблеми са енергентима, храном и ланцима снабдевања додатно погоршани ратом у Украјини и да је рат само додатно подстакао раст већ ионако високих цена нафте, гаса, пшенице и других сировина.
„У таквим околностима, оно што Народна банка Србије види у овом тренутку то је да би међугодишња инфлација требала да достигне максимум у јуну и јулу – и тај максимум би требао да буде негде у распону између 10% и 11%, док би након тога, са доласком нове пољопривредне сезоне, међугодишња инфлација требало да почне да се смањује”, нагласио је Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику.
Улазак међугодишње инфлације у границе инфлационог циља Народне банке Србије, који износи 3 ± 1,5%, очекује се у другој половини следеће године и до краја 2023. године инфлација би требало да износи око 4%.
„Оно што је добро јесте да је инфлација у Србији и даље нижа него у земљама средње и југоисточне Европе и скоро у потпуности је упоредива с развијеним земљама. Разлог томе је базна инфлација коју Народна банка Србије и даље успева да држи под контролом, пре свега тиме што чува стабилност девизног курса, али и тиме што није дозволила да инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде значајно порасту и да онда због тога дође до додатног раста цена за којим објективно нема потребе. Такође, Народна банка Србије на смањење инфлације утиче још од октобра претходне године смањењем експанзивности монетарне политике, прво путем повећања репо стопе, а затим и путем повећања референтне каматне стопе. Томе су свакако допринеле и мере Владе која је ограничила цене основних животних намирница и марже нафтних компанија, а у више наврата интервенисано је и из робних резерви ”, рекао је он на крају видеа.
Кабинет гувернера
