10.02.2022.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%. Pritom, Narodna banka Srbije je nastavila da smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija. Na taj način, Narodna banka Srbije koristi fleksibilnost svog monetarnog okvira, koji joj omogućava da bez promena osnovnih kamatnih stopa prilagodi monetarne uslove. Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,75%, što predstavlja njeno ukupno povećanje za 64 bazna poena od oktobra prošle godine, kada je započet proces pooštravanja monetarnih uslova. Na odluku o njenom povećanju prethodnih meseci uticali su povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata i ograniče sekundarni efekti na cene ostalih proizvoda i usluga.
Izvršni odbor ističe da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena faktorima na strani ponude, pre svega višim cenama energenata i hrane, koje objašnjavaju tri četvrtine inflacije ostvarene u decembru 2021. od 7,9% međugodišnje. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, međugodišnja inflacija će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega, na šta će se odraziti efekti i dalje rastućih troškovnih pritiska po osnovu cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoja u snabdevanju i visokih cena transporta na globalnom nivou. Od drugog tromesečja trebalo bi da inflacija bude na opadajućoj putanji i da se krajem godine nađe u rasponu 3,5–4%, a da zatim do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije doprineće iscrpljivanje efekta viših cena energenata i hrane, očekivano postepeno rešavanje problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova i relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu. U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.
Prilikom donošenja odluke o monetarnim uslovima, Izvršni odbor je ocenio da je domaća privreda zadržala snažnu dinamiku rasta baziranu na održivim osnovama, koja će se nastaviti i pored smanjenja stepena ekspanzivnosti monetarne politike. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u poslednjem tromesečju 2021. iznosio je 6,9% na međugodišnjem nivou, dok na nivou godine procena rasta iznosi 7,5%. Takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu, ali i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Negativan doprinos rastu zabeležen je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše smanjena za 5%. I pored nešto nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, Izvršni odbor je zadržao procenu da će se stopa privrednog rasta u ovoj godini i u srednjem roku kretati u rasponu 4–5%, čemu će doprineti nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada.
Međunarodno okruženje i dalje karakteriše povećana neizvesnost u pogledu uticaja toka pandemije i pojave novih sojeva virusa na brzinu globalnog privrednog rasta, kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, a time i na inflaciju. Ipak, ohrabruje to što su negativni efekti soja omikron virusa korona za sada bili manji od očekivanih, delom i zbog toga što su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja usled pandemije. Prema ocenama vodećih međunarodnih finansijskih institucija, zbog energetske krize i produženih efekata zastoja u globalnim lancima snabdevanja, izgledi globalnog privrednog rasta korigovani su blago naniže. Ipak, očekuje se da se rast ubrza u drugoj polovini godine, čemu će doprineti i najavljeno popuštanje zdravstvenih mera, pre svega u Evropi. To bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i aktivnost prerađivačke industrije.
Opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije posebno nalažu kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Nakon privremenog smirivanja krajem prošle godine, svetske cene sirove nafte od januara ponovo rastu, na šta su se pre svega odrazile geopolitičke tenzije i povećana tražnja za energentima, što su pratile i cene drugih primarnih proizvoda. Ipak, prema tržišnim očekivanjima (naftni fjučersi), u narednom periodu trebalo bi da usledi stabilizacija, a zatim i postepeni pad svetskih cena sirove nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, za koje se, s obzirom na inflaciju koja je znatno iznad cilja i pritiske s tržišta rada, sada očekuje da bi mogle u većoj meri da zaoštre monetarne uslove nego što se prethodno očekivalo.
U narednom periodu odluke monetarne politike zavisiće od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po tom osnovu. U slučaju da se materijalizuju neki od rizika koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna da reaguje svim raspoloživim instrumentima.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 18. februara.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. marta 2022. godine.
Kabinet guvernera
