10.02.2022.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%. Притом, Народна банка Србије је наставила да смањује степен експанзивности монетарне политике повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на реверзним репо аукцијама, као и процента вишкова динарске ликвидности банака које повлачи путем ових аукција. На тај начин, Народна банка Србије користи флексибилност свог монетарног оквира, који јој омогућава да без промена основних каматних стопа прилагоди монетарне услове. Просечна пондерисана каматна стопа на последњој репо аукцији одржаној овог месеца износила је 0,75%, што представља њено укупно повећање за 64 базнa поена од октобра прошле године, када је започет процес пооштравања монетарних услова. На одлуку о њеном повећању претходних месеци утицали су повећани трошковни притисци у међународном и домаћем окружењу и потреба да се утиче на инфлациона очекивања тржишних субјеката и ограниче секундарни ефекти на цене осталих производа и услуга.
Извршни одбор истиче да је инфлација и даље у највећој мери вођена факторима на страни понуде, пре свега вишим ценама енергената и хране, које објашњавају три четвртине инфлације остварене у децембру 2021. од 7,9% међугодишње. Према фебруарској средњорочној пројекцији, међугодишња инфлација ће се и током првог тромесечја ове године кретати око нивоа забележеног крајем прошле године или благо изнад њега, на шта ће се одразити ефекти и даље растућих трошковних притиска по основу цена енергената и других примарних производа, застоја у снабдевању и високих цена транспорта на глобалном нивоу. Од другог тромесечја требало би да инфлација буде на опадајућој путањи и да се крајем године нађе у распону 3,5–4%, а да затим до краја периода пројекције настави да успорава ка централној вредности циља. Према оцени Извршног одбора, успоравању инфлације допринеће исцрпљивање ефекта виших цена енергената и хране, очекивано постепено решавање проблема застоја у глобалним ланцима снабдевања, као и ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова и релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду. У кратком року ублажавању даљег раста цена требало би да допринесу и мере Владе Србије у погледу привременог ограничавања цена основних животних намирница и електричне енергије за привреду.
Приликом доношења одлуке о монетарним условима, Извршни одбор је оценио да је домаћа привреда задржала снажну динамику раста базирану на одрживим основама, која ће се наставити и поред смањења степена експанзивности монетарне политике. Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у последњем тромесечју 2021. износио је 6,9% на међугодишњем нивоу, док на нивоу године процена раста износи 7,5%. Таква кретања резултат су раста активности у услужним секторима и грађевинарству, али и индустрији, упркос и даље присутним изазовима у погледу застоја у глобалним ланцима снабдевања. Негативан допринос расту забележен је једино од пољопривредне производње, која је услед суше смањена за 5%. И поред нешто неповољнијих изгледа глобалног привредног раста, Извршни одбор је задржао процену да ће се стопа привредног раста у овој години и у средњем року кретати у распону 4–5%, чему ће допринети наставак инвестиционог циклуса и реализација великих инфраструктурних пројеката, као и раст личне потрошње, подржан повољним трендовима на тржишту рада.
Међународно окружење и даље карактерише повећана неизвесност у погледу утицаја тока пандемије и појаве нових сојева вируса на брзину глобалног привредног раста, кретање светских цена примарних производа, а тиме и на инфлацију. Ипак, охрабрује то што су негативни ефекти соја омикрон вируса корона за сада били мањи од очекиваних, делом и због тога што су економије широм света показале висок степен прилагођавања измењеним условима пословања услед пандемије. Према оценама водећих међународних финансијских институција, због енергетске кризе и продужених ефеката застоја у глобалним ланцима снабдевања, изгледи глобалног привредног раста кориговани су благо наниже. Ипак, очекује се да се раст убрза у другој половини године, чему ће допринети и најављено попуштање здравствених мера, пре свега у Европи. То би требало позитивно да се одрази на наш извоз и активност прерађивачке индустрије.
Опрезност у вођењу монетарне политике Народне банке Србије посебно налажу кретања на међународном робном и финансијском тржишту. Након привременог смиривања крајем прошле године, светске цене сирове нафте од јануара поново расту, на шта су се пре свега одразиле геополитичке тензије и повећана тражња за енергентима, што су пратиле и цене других примарних производа. Ипак, према тржишним очекивањима (нафтни фјучерси), у наредном периоду требало би да уследи стабилизација, а затим и постепени пад светских цена сирове нафте и примарних пољопривредних производа. Дешавања на међународном финансијском тржишту, а тиме и токове капитала према земљама у успону, укључујући Србију, и даље ће у највећој мери опредељивати одлуке водећих централних банака – Система федералних резерви и Европске централне банке, за које се, с обзиром на инфлацију која је знатно изнад циља и притиске с тржишта рада, сада очекује да би могле у већој мери да заоштре монетарне услове него што се претходно очекивало.
У наредном периоду одлуке монетарне политике зависиће од кретања фактора из међународног и домаћег окружења и оцене интензитета и постојаности инфлаторних притисака по том основу. У случају да се материјализују неки од ризика који би за последицу могли да имају кретање инфлације изнад горње границе дозвољеног одступања од циља у дужем периоду, Народна банка Србије је спремна да реагује свим расположивим инструментима.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио фебруарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 18. фебруара.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. марта 2022. године.
Кабинет гувернера
