06.12.2021.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković za potrebe filma o 100 godina postojanja Udruženja banaka Srbije

Kejns je govorio: „Ne znam šta čoveka čini konzervativnijim – da ne zna ništa osim sadašnjosti, ili ništa osim prošlosti.” A jubilej – 100 godina od osnivanja i 100 godina razvoja i rada Udruženja banaka Srbije – jeste prilika da se prisetimo onoga što smo preživeli, naučili i uradili, ali pre svega da već danas kreiramo uslove u kojima ćemo spremnije dočekati neizvesnost koju nosi budućnost.

Kao što istorija pamti i slavi narode koji imaju istorijski kontinuitet, tako su stalnost i istrajavanje u radu za sadašnje i buduće generacije neophodni za uspeh i razvoj. Udruženje banaka Srbije i Narodna banka Srbije imaju prirodnu povezanost i usmerenost na saradnju. Zbog toga se u godini kada Udruženje banaka Srbije proslavlja jubilarnih sto godina od svog osnivanja vredi podsetiti i istorijskog momenta kada je zvanično počela s radom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, pre više od 137 godina.

Vratimo se u drugu polovinu 19. veka, kada je Kneževina Srbija započela osnivanje državnih institucija koje su imale najodgovorniji zadatak – da osnaže mladu državu. Jedna od tih državotvornih institucija morala je biti i centralna banka.

Srbija postaje kraljevina 1882. godine, a već 6. januara 1883. godine Narodna skupština Kraljevine Srbije donosi Zakon o osnivanju Narodne banke. Zakon potpisuju predsednik skupštine Milan Kujundžić Aberdar i ministar finansija Čedomilj Mijatović. Svojim potpisom zakon potvrđuje i kralj Milan Obrenović.

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije počinje da radi 2. jula 1884. godine kao ustanova odgovorna za centralnobankarske i emisione poslove, ali i izvor povoljnog kreditiranja privrede i države, što je temelj za jačanje finansijskog i uopšte privrednog sistema Srbije. U istorijskom kontekstu Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije opravdala je mogućnosti male i otvorene privrede da, često u specifičnim okolnostima, osmisli inovativna rešenja u funkciji očuvanja interesa nacionalne ekonomije.

Tako je ostalo i do današnjih dana. Centralne banke prate razvoj društva i grade reputaciju institucije koja obezbeđuje ključne elemente stabilnosti. Naravno, razvoj finansijskih tržišta, tokovi kapitala, globalizacija i snažan tehnološki napredak menjaju ambijent u kome centralne banke deluju. Tradicionalne funkcije očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti dopunjene su supervizijom finansijskih institucija i finansijskom edukacijom. Uvođenje transparentnosti u rad centralnih banaka omogućilo je da budemo servis naših građana kakav oni zaslužuju. Ipak, nije se menjalo samo centralno bankarstvo, menjalo se i bankarstvo, a promene u bankarstvu su pravi odraz ukupnih društvenih i ekonomskih promena.
Gde je danas Narodna banka Srbije? U grupi smo centralnih banaka s najvećim brojem nadležnosti. Nezavisni smo u izboru instrumenata, ali nismo nezavisni od naših građana i naše države.

Cilj nam je monetarna i finansijska stabilnost, uz podršku ekonomskoj politici Vlade koja podstiče održivi privredni rast, poslujući u skladu s načelima tržišne privrede. Šta nam nije cilj? Nije nam cilj da budemo regulator koji postupa isključivo „po sili zakona”. Nisu nam cilj ni razgovori kojima se zadovoljava neka forma, već da se suštinski razumemo i uvažavamo. Zbog toga uvodimo sprovodive zakone i regulativu kojima se finansijski sistem razvija, a stabilnost ne ugrožava. Udruženje banaka Srbije je partner s kojim komuniciramo prilikom pripreme nacrta novih propisa, kao što i Narodna banka Srbije učestvuje na događajima koje stručni odbori Udruženja banaka Srbija organizuju na teme koje su od značaja za bankarsko poslovanje – kao što su upravljanje rizicima u bankama, računovodstvo, usklađenost poslovanja, pravna pitanja, poslovanje sa stanovništvom.

Šta smo preživeli, naučili i uradili možemo da sagledamo i ako se osvrnemo na teme koje su obeležile bankarstvo u Srbiji u prve dve decenije 21. veka.

Izdvajam:

• Valutna klauzula i njena razorna sistemska dimenzija koju je bilo moguće kontrolisati samo vođenjem politike stabilnog i predvidivog deviznog kursa;
• Krizom izazvan porast problematičnih kredita i efikasnost mera Narodne banke Srbije na njihovom rešavanju;
• Put od nekontrolisanih do minimalnih troškova vođenja monetarne politike;
• Put od zatvaranja problematičnih banaka do izgradnje regulatorno naprednijeg i stabilnijeg finansijskog sistema;
• Uvođenje tehnoloških rešenja koja omogućavaju brza, laka i sigurna plaćanja, kao i pružanje finansijskih usluga na daljinu;
• Snaženje bankarskog sistema, koje je omogućilo da u nedavnoj krizi banke ne budu deo problema, već deo rešenja.

Ne zaboravljajući dokazanu tvrdnju da je trgovina avantura, a bankarstvo oprez, istorija nas je naučila da konzervativan pristup, uz pažljivo uvođenje novih proizvoda i brigu o klijentima, jeste najbolji način da razvijamo sistem i da održivo rastemo. Ključno – rešenja ne bi bila održiva bez makroekonomske stabilnosti u prethodnih deset godina.

Šta smo još uradili? U zemlji u kojoj je i početkom 21. veka tinjao strah zbog svežih uspomena na hiperinflaciju s početka devedesetih godina 20. veka i u kojoj je prosečna godišnja inflacija od finansijske krize 2008. do 2012. iznosila 9%, napravljena je prekretnica. Uspostavili smo poverenje u domaću valutu i postigli da dinarska štednja raste čak i tokom pandemije. Privreda i građani znaju da mogu da planiraju investicije i potrošnju bez straha od naglih promena kursa. Podržali smo i razvojne potencijale našeg društva, često predvodeći tehnološki napredak. Danas govorimo o masovnoj upotrebi instant plaćanja u Srbiji u različitim oblicima. Koristimo mogućnosti video-identifikacije za finansijske usluge na daljinu. Srbija je postala zemlja na čije se tehnološka rešenja region ugleda.

Koji su budući izazovi?

• Danas, kada pojedini misle da se politike mogu voditi preko Tvitera ili novina, naša je obaveza da ostanemo posvećeni odlukama baziranim na podacima i detaljnim analizama.
• Dalje, živimo u dobu kada se lažne vesti brzo šire i nije lako upravljati očekivanjima. Međutim, nije ni nemoguće. Moramo biti svesni da su i reči koje koristimo važne, a da poverenje možemo sačuvati samo rezultatima.
• Pred nama je i period jačanja baze znanja stalnim proučavanjem efekata naših politika i našeg delovanja. To će biti važne lekcije za budućnost.
• Pred nama je i jačanje ljudskog kapitala. Da bismo dali brz i efikasan odgovor na izazove savremenog doba, a u skladu s demokratskim principima, i u budućnosti su potrebni ljudi koji će nepristrasno i odgovorno donositi odluke u opštem interesu. Prenositi znanje i raditi na ljudima, to je najbolje ulaganje u budućnost. Potrebno nam je i udruživanja snaga da bi se ostvario naš puni potencijal.

Mnogi današnji izazovi nisu novi. Pretnje po životnu sredinu bile su tu i u 19. i 20. veku. Ipak, nama je istorija namenila da ih rešavamo, što uključuje i bankarsku industriju i centralne banke.

Na nama je da delujemo mudro i da u ovom skučenom prostoru između velikih očekivanja od regulatora i nasleđenih preteranih sloboda u ime tržišta, kapitalizma i demokratije delujemo u opštem interesu.

Banke su kroz istoriju bile i ostale rado građeni hramovi koji su oličavali moć, u isto vreme bile su neomiljeni hramovi onih koji su u njima morali da mole. Ali će ostati potrebne svakom društvu. Zato, ako svako ulaganje u naše građane i privredu sagledate kao ulaganje u budućnost, i naredni jubilej obeležićete kao period uspešnog trajanja.

Srećan jubilej!

Kabinet guvernera