06.12.2021.

Обраћање гувернера Јоргованке Табаковић за потребе филма о 100 година постојања Удружења банака Србије

Кејнс је говорио: „Не знам шта човека чини конзервативнијим – да не зна ништа осим садашњости, или ништа осим прошлости.” А јубилеј – 100 година од оснивања и 100 година развоја и рада Удружења банака Србије – јесте прилика да се присетимо онога што смо преживели, научили и урадили, али пре свега да већ данас креирамо услове у којима ћемо спремније дочекати неизвесност коју носи будућност.

Као што историја памти и слави народе који имају историјски континуитет, тако су сталност и истрајавање у раду за садашње и будуће генерације неопходни за успех и развој. Удружење банака Србије и Народна банка Србије имају природну повезаност и усмереност на сарадњу. Због тога се у години када Удружење банака Србије прославља јубиларних сто година од свог оснивања вреди подсетити и историјског момента када је званично почела с радом Привилегована народна банка Краљевине Србије, пре више од 137 година.

Вратимо се у другу половину 19. века, када је Кнежевина Србија започела оснивање државних институција које су имале најодговорнији задатак – да оснаже младу државу. Једна од тих државотворних институција морала је бити и централна банка.

Србија постаје краљевина 1882. године, а већ 6. јануара 1883. године Народна скупштина Краљевине Србије доноси Закон о оснивању Народне банке. Закон потписују председник скупштине Милан Кујунџић Абердар и министар финансија Чедомиљ Мијатовић. Својим потписом закон потврђује и краљ Милан Обреновић.

Привилегована народна банка Краљевине Србије почиње да ради 2. јула 1884. године као установа одговорна за централнобанкарске и емисионе послове, али и извор повољног кредитирања привреде и државе, што је темељ за јачање финансијског и уопште привредног система Србије. У историјском контексту Привилегована народна банка Краљевине Србије оправдала је могућности мале и отворене привреде да, често у специфичним околностима, осмисли иновативна решења у функцији очувања интереса националне економије.

Тако је остало и до данашњих дана. Централне банке прате развој друштва и граде репутацију институције која обезбеђује кључне елементе стабилности. Наравно, развој финансијских тржишта, токови капитала, глобализација и снажан технолошки напредак мењају амбијент у коме централне банке делују. Традиционалне функције очувања монетарне и финансијске стабилности допуњене су супервизијом финансијских институција и финансијском едукацијом. Увођење транспарентности у рад централних банака омогућило је да будемо сервис наших грађана какав они заслужују. Ипак, није се мењало само централно банкарство, мењало се и банкарство, а промене у банкарству су прави одраз укупних друштвених и економских промена.
Где је данас Народна банка Србије? У групи смо централних банака с највећим бројем надлежности. Независни смо у избору инструмената, али нисмо независни од наших грађана и наше државе.

Циљ нам је монетарна и финансијска стабилност, уз подршку економској политици Владе која подстиче одрживи привредни раст, послујући у складу с начелима тржишне привреде. Шта нам није циљ? Није нам циљ да будемо регулатор који поступа искључиво „по сили закона”. Нису нам циљ ни разговори којима се задовољава нека форма, већ да се суштински разумемо и уважавамо. Због тога уводимо спроводиве законе и регулативу којима се финансијски систем развија, а стабилност не угрожава. Удружење банака Србије је партнер с којим комуницирамо приликом припреме нацрта нових прописа, као што и Народна банка Србије учествује на догађајима које стручни одбори Удружења банака Србија организују на теме које су од значаја за банкарско пословање – као што су управљање ризицима у банкама, рачуноводство, усклађеност пословања, правна питања, пословање са становништвом.

Шта смо преживели, научили и урадили можемо да сагледамо и ако се осврнемо на теме које су обележиле банкарство у Србији у прве две деценије 21. века.

Издвајам:

  • Валутна клаузула и њена разорна системска димензија коју је било могуће контролисати само вођењем политике стабилног и предвидивог девизног курса;
  • Кризом изазван пораст проблематичних кредита и ефикасност мера Народне банке Србије на њиховом решавању;
  • Пут од неконтролисаних до минималних трошкова вођења монетарне политике;
  • Пут од затварања проблематичних банака до изградње регулаторно напреднијег и стабилнијег финансијског система;
  • Увођење технолошких решења која омогућавају брза, лака и сигурна плаћања, као и пружање финансијских услуга на даљину;
  • Снажење банкарског система, које је омогућило да у недавној кризи банке не буду део проблема, већ део решења.

Не заборављајући доказану тврдњу да је трговина авантура, а банкарство опрез, историја нас је научила да конзервативан приступ, уз пажљиво увођење нових производа и бригу о клијентима, јесте најбољи начин да развијамо систем и да одрживо растемо. Кључно – решења не би била одржива без макроекономске стабилности у претходних десет година.

Шта смо још урадили? У земљи у којој је и почетком 21. века тињао страх због свежих успомена на хиперинфлацију с почетка деведесетих година 20. века и у којој је просечна годишња инфлација од финансијске кризе 2008. до 2012. износила 9%, направљена је прекретница. Успоставили смо поверење у домаћу валуту и постигли да динарска штедња расте чак и током пандемије. Привреда и грађани знају да могу да планирају инвестиције и потрошњу без страха од наглих промена курса. Подржали смо и развојне потенцијале нашег друштва, често предводећи технолошки напредак. Данас говоримо о масовној употреби инстант плаћања у Србији у различитим облицима. Користимо могућности видео-идентификације за финансијске услуге на даљину. Србија је постала земља на чије се технолошка решења регион угледа.

Који су будући изазови?

  • Данас, када поједини мисле да се политике могу водити преко Твитера или новина, наша је обавеза да останемо посвећени одлукама базираним на подацима и детаљним анализама.
  • Даље, живимо у добу када се лажне вести брзо шире и није лако управљати очекивањима. Међутим, није ни немогуће. Морамо бити свесни да су и речи које користимо важне, а да поверење можемо сачувати само резултатима.
  • Пред нама је и период јачања базе знања сталним проучавањем ефеката наших политика и нашег деловања. То ће бити важне лекције за будућност.
  • Пред нама је и јачање људског капитала. Да бисмо дали брз и ефикасан одговор на изазове савременог доба, а у складу с демократским принципима, и у будућности су потребни људи који ће непристрасно и одговорно доносити одлуке у општем интересу. Преносити знање и радити на људима, то је најбоље улагање у будућност. Потребно нам је и удруживања снага да би се остварио наш пуни потенцијал.

Многи данашњи изазови нису нови. Претње по животну средину биле су ту и у 19. и 20. веку. Ипак, нама је историја наменила да их решавамо, што укључује и банкарску индустрију и централне банке.

На нама је да делујемо мудро и да у овом скученом простору између великих очекивања од регулатора и наслеђених претераних слобода у име тржишта, капитализма и демократије делујемо у општем интересу.

Банке су кроз историју биле и остале радо грађени храмови који су оличавали моћ, у исто време биле су неомиљени храмови оних који су у њима морали да моле. Али ће остати потребне сваком друштву. Зато, ако свако улагање у наше грађане и привреду сагледате као улагање у будућност, и наредни јубилеј обележићете као период успешног трајања.

Срећан јубилеј!

Кабинет гувернера