02.12.2021.
Narodna banka Ukrajine
onlajn
Poštovani domaćini,
Zahvaljujem se na pozivu za učešće na međunarodnom okruglom stolu o jednoj od najvažnijih i najaktuelnijih tema od zajedničkog interesa za nas centralne bankare.
Poštovane kolege,
Zadovoljstvo mi je što imam priliku da s vama podelim iskustvo Narodne banke Srbije i svoje viđenje uloge centralne banke u savremenim okolnostima.
Iza nas je period tokom kojeg smo se suočili sa zdravstvenim i ekonomskim izazovima bez presedana. U takvim neizvesnim vremenima uloga pouzdane centralne banke važnija je nego ikada pre. Od nas se očekuje ne samo da sačuvamo cenovnu i finansijsku stabilnost već i da, u koordinaciji sa ostalim nosiocima ekonomske politike, doprinesemo očuvanju radnih mesta i predvidivosti poslovnog ambijenta. Međutim, sigurna sam da za sve nas izazovi nisu nepoznanica, već svakodnevica u kojoj donosimo odluke.
U sličnom trenutku, u periodu nakon krize evropskog javnog duga, Narodna banka Srbije je u maju 2015. godine organizovala regionalnu konferenciju o ekonomskom upravljanju u Evropi, tokom koje smo razmatrali predloge novih politika, kako bismo ih zajedno sagledali i dijalogom došli do najboljih rešenja. Tom prilikom sam istakla da se centralne banke suočavaju sa izazovom da zadrže svoju nezavisnost i konzervativnost, na koju smo svi kao centralni bankari ponosni, ali i da istovremeno odgovorimo dinamičnim promenama koje traže gotovo svakodnevna prilagođavanja. Nakon iskustva tokom pandemije, rekla bih da je taj izazov još prisutniji, a očekivanja od centralne banke da pruži odgovore na goruća svetska ekonomska pitanja sve su veća.
Prethodne krize su nas usmeravale na međusobnu saradnju. Pravi primer rezultata uspešne međunarodne saradnje jesu razvoj i primena standarda Bazel. Tokom finansijske krize 2008. godine najveći problem bile su nesolventne banke, a upravo zahvaljujući intenzivnijem regulisanju na međunarodnom nivou osnažene su tako da su u nedavnoj krizi mogle da budu deo rešenja i da doprinesu oporavku privredne aktivnosti.
Iako je međunarodna saradnja tokom pandemije pokazala i slabosti, ona je i dalje neophodna i za očuvanje zdravlja, i za očuvanje svetske finansijske stabilnosti. Podsetiću na to da je Međunarodni monetarni fond procenio da bi bez sinhronizovanih mera pad svetske ekonomske aktivnosti bio najmanje trostruko veći, što bi dovelo do nove Velike depresije. Zahvaljujući našim izvanrednim zajedničkim naporima, uspeli smo da je izbegnemo. Da ne živimo u globalizovanom svetu, u kome smo upućeni jedni na druge, pitanje je da li bismo samo deset meseci od izbijanja pandemije imali razvijene vakcine. Srbija je možda i jedina zemlja koja je svojim građanima u tom trenutku omogućila da biraju između četiri različite vakcine. Ponosni smo i na to što je Srbija istovremeno s vakcinacijom svojih građana omogućila vakcinaciju i građana iz država regiona, pod jednakim uslovima. Osim toga, vakcine smo i donirali tamo gde su bile najpotrebnije, i to je solidarnost koju bismo voleli više da vidimo u međunarodnim odnosima.
Narodna banka Srbije saradnju s međunarodnim organizacijama neguje u pravcu izgradnje partnerskog odnosa. Srbija je nasledila subjektivitet bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koja je bila jedan od osnivača Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, dok je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala članica Banke za međunarodna poravnanja još 1931. godine. Uspešnom realizacijom savetodavnih, nefinansijskih aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom potvrdili smo posvećenost sprovođenju kredibilne razvojne politike, a bliskom saradnjom sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj omogućili smo razvoj dinarskog tržišta kapitala. Osim toga, učešćem u realizaciji kreditnih linija Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća omogućili smo otvaranje više od deset hiljada radnih mesta.
Međutim, saradnju ne koristimo da bismo prepisivali rešenja drugih, jer verujemo da monetarna politika mora biti prilagođena nacionalnim uslovima, uz uvažavanje spoljnih okolnosti. Posebno sam ponosna na model repo aukcija koji smo razvili 2012. godine, koji nam je omogućio da po potrebi reagujemo pooštravanjem monetarnih uslova, bez promene koridora osnovnih kamatnih stopa. Upravo je to ono što trenutno i radimo.
Prelazak na model aukcija s varijabilnom kamatnom stopom, uz ograničavanje obima likvidnosti koji se povlači na repo aukcijama, što je usvojeno krajem 2012. godine, predstavljao je svojevrsnu prekretnicu, tj. način da se troškovi sprovođenja monetarne politike smanje, a ujedno podstakne veće kreditiranje privatnog sektora i obezbedi još jedan mehanizam delovanja na privremene potrese.
Adekvatnost naše monetarne politike potvrđuju upravo međunarodne institucije, a kontinuitet rezultata u ispunjavanju onoga što s njima dogovorimo obezbedio nam je kredibilitet u međunarodnim odnosima. Rekordni prilivi stranih direktnih investicija u godinama pre pandemije i priliv od 3 milijarde evra čak i u pandemijskoj 2020. godini najbolje pokazuju da stav međunarodnih institucija dele i međunarodni investitori. Odgovorno i koordinirano vođenje ekonomske politike u prethodnim godinama izgradilo je poverenje i kod naših građana i stvorilo prostor za snažan i pravovremeni odgovor tokom pandemije. Upravo su to razlozi zbog kojih je Srbija među prvim zemljama u Evropi dostigla pretkrizni nivo privredne aktivnosti već početkom ove godine, i što će, kumulativno posmatrano, u prethodnoj i tekućoj godini zabeležiti rast bruto domaćeg proizvoda između 6% i 7%.
Navešću samo nekoliko primera. U zemlji koja je iskusila hiperinflaciju tokom devedesetih godina 20. veka i u kojoj je prosečna godišnja inflacija od finansijske krize 2008. do 2012. iznosila 9%, u poslednjih devet godina povratili smo poverenje u domaću valutu i postigli da dinarska štednja raste čak i tokom pandemije. Takođe, godinama unazad, devizni kurs dinara prema evru relativno je stabilan, te privreda i građani znaju da mogu da planiraju investicije i potrošnju bez straha od naglih promena kursa. Istovremeno, „ozdravili” smo bankarski sistem rešavanjem problematičnih kredita i njihovo stanje smanjili za preko 80% u poslednjih šest godina. Reagovanjem odmah na početku krize poslali smo jasnu poruku da je centralna banka i dalje garant stabilnosti, čime smo zadržali poslovno i potrošačko poverenje, doprineli očuvanju radnih mesta i sprečili stvaranje panike. Nismo čekali da se problem dogodi da bismo tražili rešenja. Upravo zbog toga je i Međunarodni monetarni fond ocenio da se privreda Srbije odlično nosi sa izazovima koje je nametnula pandemija, kao i da je u toku snažan ekonomski oporavak.
Dragi prijatelji,
U nastavku ću se osvrnuti na dva ključna izazova koja su pred nama kao centralnim bankarima. Prvi su promene u klimatskim politikama. Iako se i dalje vodi dijalog o tome da li centralne banke imaju mandat da reaguju u oblasti klimatskih promena, jasno je da su klimatski rizici neposredna pretnja po finansijsku stabilnost. Međutim, važno je razumeti da centralne banke nisu glavni nosioci politike u ovoj oblasti i da ne mogu preuzimati na sebe više od onoga što su njihovi zakonski ciljevi. Ne smemo dozvoliti da forma bude iznad suštine i da bespogovorno prihvatanje trendova ugrozi ono što nam je najvažnije – stabilnost, koja nema alternativu. U zavisnosti od toga koliko klimatski rizici mogu uticati na finansijsku stabilnost i sprovođenje monetarne politike, potrebno je razmotriti ih i uvažiti prilikom definisanja naših operativnih okvira. S obzirom na to da klimatske promene ne poznaju granice, međunarodna koordinacija je ključna za napredak ovog procesa. Koristi od koordinacije na međunarodnom nivou leže u razmeni iskustava, a različitost pogleda i inkluzivnost daju kredibilitet predlozima i odlukama. Istovremeno, rešenja koja su zajednički osmišljena imaju veći potencijal da dovedu do konkretnih rezultata. Narodna banka Srbije je 2. jula ove godine, na dan kada smo proslavili 137 godina od svog osnivanja, postala član grupe centralnih banaka i supervizora u okviru Mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema i tako pokazala da je spremna da direktno učestvuje u razvoju najnovijih rešenja na polju ekološki prihvatljivijeg i održivijeg finansiranja.
Očekivanja od centralnih banaka su velika ne samo zbog prilagođavanja okvira monetarne politike već i zbog naše ekspertize, na koju se oslanjaju brojni ekonomski činioci kada donose odluke. Poznato je da centralne banke sprovode nezavisne, visokokvalitetne ekonomske analize i da javnosti isporučujemo činjenice. Zbog toga možemo na vreme da prepoznamo i ukažemo na rizike koji se razvijaju, a koji se mogu odraziti na finansijski sektor i na čitavu ekonomiju. Međutim, neophodan nam je dalji rad na unapređenju kvaliteta podataka o klimatskim rizicima, bez kojih ne možemo da donosimo valjane odluke. Zbog toga je važan rad međunarodnih organizacija, kao što je Fondacija za međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards Foundation – IFRS).
Svoju posvećenost razvoju u ovoj oblasti Srbija je pokazala i kada je u septembru ove godine prvi put u istoriji emitovala zelene obveznice. Prva smo evropska zemlja van Evropske unije koja je to uradila. Deo sredstava iskoristićemo da podržimo projekte u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, zaštite životne sredine i biodiverziteta, kao i održivog upravljanja otpadnim vodama i sprečavanja zagađenja. Interesovanje za ulaganje u naše evroobveznice pokazalo je preko 200 eminentnih investitora širom sveta, čemu su prethodili uspešni razgovori delegacija Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija s velikim brojem međunarodnih ulagača i finansijskih institucija.
Drugi značajan izazov na koji svi zajedno treba da odgovorimo jeste razvoj digitalnih tehnologija. Neophodno je da centralne banke prilagode svoje politike izmenjenim okolnostima, ali i da razmotre na koji način tehnologija može da se prilagodi ljudima. Da mi vladamo njome, a ne ona nama. Svesni smo da najnovije i najmodernije ne znači nužno i najbolje, a svaka inicijativa koja može da se odrazi na stabilnost sistema mora biti adekvatno procenjena i svi rizici uvaženi. Usvajanje tehnologija čija bezbednost nije dovoljno ispitana dovela bi do urušavanja poverenja u centralne banke, što nije opcija.
Ubrzanje tehnološkog razvoja znači i uticaj na produktivnost i kamatne stope, a samim tim i na sprovođenje monetarne politike. Razvoj elektronske trgovine menja način određivanja cena i transparentnost ovog procesa, što može uticati na inflaciju i kanale transmisije. Osim toga, tehnološki razvoj omogućava dublju integraciju u globalne lance vrednosti, čineći domaći nivo cena podložnijim uticajima iz međunarodnog okruženja, što se i dešava nakon pandemije.
Tehnologija znatno utiče i na unapređenje platnog sistema. Međutim, ne smemo zaboraviti one kojima nove tehnologije plaćanja nisu pogodne za upotrebu. Naš zadatak nije da namećemo tehnološke inovacije građanima, već da obezbedimo da ove promene budu ispraćene na najsigurniji mogući način. Važno pitanje je i pitanje bezbednosti podataka koji se skladište izvan zemlje porekla, što je takođe još jedan od izazova na koji moramo zajedno odgovoriti.
Neizbežna tema je i digitalna valuta centralnih banaka, kao i kriptovalute uopšte. Činjenica je da su kriptovalute digitalna imovina, a ne valute, i da ih kao takve treba regulisati. Kao što je predsednica Evropske centralne banke gospođa Lagard nedavno izjavila, neophodno je da svi u finansijskom sektoru i na regulatornom nivou stvari nazovemo pravim imenom. Narodna banka Srbije među prvima je donela zakon kojim su uređeni načini i uslovi pod kojima se može trgovati kriptovalutama, odnosno digitalnom imovinom.
I pored izazova, spremni smo na velike korake kako bismo podržali razvojne potencijale. U oktobru 2018. godine uspostavili smo savremeni sistem za instant plaćanja, koji je počeo s radom mesec dana pre rešenja koje je razvijeno u Evropskoj uniji. Njegove funkcionalnosti unapređujemo svakodnevno, usled čega smo omogućili i instant plaćanja na prodajnim mestima i plaćanje skeniranjem QR koda na računima. Primer našeg proaktivnog delovanja jeste i omogućavanje zaključenja ugovora o finansijskim uslugama na daljinu i uspostavljanja poslovnih odnosa s klijentima putem video-identifikacije, u čemu smo takođe među prvima u Evropi. Uspostavili smo i saradnju s nekoliko domaćih IT kompanija kako bismo razmotrili potencijal za primenu blokčejn tehnologije. Ponosna sam na to što su interesovanje za naša rešenja pokazale kolege iz brojnih centralnih banaka, s kojima ćemo rado razmeniti iskustva.
Dame i gospodo,
Kako sam i rekla na početku svog izlaganja, da odgovorimo na izazove koji su pred nama, biće nam potrebna saradnja. Ona nam omogućava da čujemo jedni druge i da na osnovu uspešnih primera iz prakse unapredimo svoja znanja. Samo ako smo spremni da učimo jedni od drugih, možemo da nastavimo da razvijamo svetsku praksu centralnog bankarstva.
Kao što je rekao Ivo Andrić, naš nobelovac, mostovi uvek nastaju na mestu na kojem je čovek naišao na prepreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu i prilikama kojima je bio okružen. Naša saradnja je odraz prirodne ljudske potrebe da se povežemo i da na zajedničke prepreke pružimo udružen odgovor.
Dok god je tako, verujem da svojim potomcima možemo ostaviti sigurniji i održiviji svet.
Hvala vam!
Guverner Jorgovanka Tabaković
