02.12.2021.

Обраћање гувернера на међународном округлом столу „Променљива улога централних банака у савременим међународним односима“

Народна банка Украјине
онлајн

 

Поштовани домаћини,

Захваљујем се на позиву за учешће на међународном округлом столу о једној од најважнијих и најактуелнијих тема од заједничког интереса за нас централне банкаре.

Поштоване колеге,

Задовољство ми је што имам прилику да с вама поделим искуство Народне банке Србије и своје виђење улоге централне банке у савременим околностима.

Иза нас је период током којег смо се суочили са здравственим и економским изазовима без преседана. У таквим неизвесним временима улога поуздане централне банке важнија је него икада пре. Од нас се очекује не само да сачувамо ценовну и финансијску стабилност већ и да, у координацији са осталим носиоцима економске политике, допринесемо очувању радних места и предвидивости пословног амбијента. Међутим, сигурна сам да за све нас изазови нису непознаница, већ свакодневица у којој доносимо одлуке.

У сличном тренутку, у периоду након кризе европског јавног дуга, Народна банка Србије је у мају 2015. године организовала регионалну конференцију о економском управљању у Европи, током које смо разматрали предлоге нових политика, како бисмо их заједно сагледали и дијалогом дошли до најбољих решења. Том приликом сам истакла да се централне банке суочавају са изазовом да задрже своју независност и конзервативност, на коју смо сви као централни банкари поносни, али и да истовремено одговоримо динамичним променама које траже готово свакодневна прилагођавања. Након искуства током пандемије, рекла бих да је тај изазов још присутнији, а очекивања од централне банке да пружи одговоре на горућа светска економска питања све су већа.

Претходне кризе су нас усмеравале на међусобну сарадњу. Прави пример резултата успешне међународне сарадње јесу развој и примена стандарда Базел. Током финансијске кризе 2008. године највећи проблем биле су несолвентне банке, а управо захваљујући интензивнијем регулисању на међународном нивоу оснажене су тако да су у недавној кризи могле да буду део решења и да допринесу опоравку привредне активности.

Иако је међународна сарадња током пандемије показала и слабости, она је и даље неопходна и за очување здравља, и за очување светске финансијске стабилности. Подсетићу на то да је Међународни монетарни фонд проценио да би без синхронизованих мера пад светске економске активности био најмање троструко већи, што би довело до нове Велике депресије. Захваљујући нашим изванредним заједничким напорима, успели смо да је избегнемо. Да не живимо у глобализованом свету, у коме смо упућени једни на друге, питање је да ли бисмо само десет месеци од избијања пандемије имали развијене вакцине. Србија је можда и једина земља која је својим грађанима у том тренутку омогућила да бирају између четири различите вакцине. Поносни смо и на то што је Србија истовремено с вакцинацијом својих грађана омогућила вакцинацију и грађана из држава региона, под једнаким условима. Осим тога, вакцине смо и донирали тамо где су биле најпотребније, и то је солидарност коју бисмо волели више да видимо у међународним односима.

Народна банка Србије сарадњу с међународним организацијама негује у правцу изградње партнерског односа. Србија је наследила субјективитет бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, која је била један од оснивача Међународног монетарног фонда и Светске банке, док је Народна банка Краљевине Југославије постала чланица Банке за међународна поравнања још 1931. године. Успешном реализацијом саветодавних, нефинансијских аранжмана с Међународним монетарним фондом потврдили смо посвећеност спровођењу кредибилне развојне политике, а блиском сарадњом са Европском банком за обнову и развој омогућили смо развој динарског тржишта капитала. Осим тога, учешћем у реализацији кредитних линија Европске инвестиционе банке за мала и средња предузећа омогућили смо отварање више од десет хиљада радних места.

Међутим, сарадњу не користимо да бисмо преписивали решења других, јер верујемо да монетарна политика мора бити прилагођена националним условима, уз уважавање спољних околности. Посебно сам поносна на модел репо аукција који смо развили 2012. године, који нам је омогућио да по потреби реагујемо пооштравањем монетарних услова, без промене коридора основних каматних стопа. Управо је то оно што тренутно и радимо.

Прелазак на модел аукција с варијабилном каматном стопом, уз ограничавање обима ликвидности који се повлачи на репо аукцијама, што је усвојено крајем 2012. године, представљао је својеврсну прекретницу, тј. начин да се трошкови спровођења монетарне политике смање, а уједно подстакне веће кредитирање приватног сектора и обезбеди још један механизам деловања на привремене потресе.

Адекватност наше монетарне политике потврђују управо међународне институције, а континуитет резултата у испуњавању онога што с њима договоримо обезбедио нам је кредибилитет у међународним односима. Рекордни приливи страних директних инвестиција у годинама пре пандемије и прилив од 3 милијарде евра чак и у пандемијској 2020. години најбоље показују да став међународних институција деле и међународни инвеститори. Одговорно и координирано вођење економске политике у претходним годинама изградило је поверење и код наших грађана и створило простор за снажан и правовремени одговор током пандемије. Управо су то разлози због којих је Србија међу првим земљама у Европи достигла преткризни ниво привредне активности већ почетком ове године, и што ће, кумулативно посматрано, у претходној и текућој години забележити раст бруто домаћег производа између 6% и 7%.

Навешћу само неколико примера. У земљи која је искусила хиперинфлацију током деведесетих година 20. века и у којој је просечна годишња инфлација од финансијске кризе 2008. до 2012. износила 9%, у последњих девет година повратили смо поверење у домаћу валуту и постигли да динарска штедња расте чак и током пандемије. Такође, годинама уназад, девизни курс динара према евру релативно је стабилан, те привреда и грађани знају да могу да планирају инвестиције и потрошњу без страха од наглих промена курса. Истовремено, „оздравили” смо банкарски систем решавањем проблематичних кредита и њихово стање смањили за преко 80% у последњих шест година. Реаговањем одмах на почетку кризе послали смо јасну поруку да је централна банка и даље гарант стабилности, чиме смо задржали пословно и потрошачко поверење, допринели очувању радних места и спречили стварање панике. Нисмо чекали да се проблем догоди да бисмо тражили решења. Управо због тога је и Међународни монетарни фонд оценио да се привреда Србијe одлично носи са изазовима које је наметнула пандемија, као и да је у току снажан економски опоравак.
Драги пријатељи,

У наставку ћу се осврнути на два кључна изазова која су пред нама као централним банкарима. Први су промене у климатским политикама. Иако се и даље води дијалог о томе да ли централне банке имају мандат да реагују у области климатских промена, јасно је да су климатски ризици непосредна претња по финансијску стабилност. Међутим, важно је разумети да централне банке нису главни носиоци политике у овој области и да не могу преузимати на себе више од онога што су њихови законски циљеви. Не смемо дозволити да форма буде изнад суштине и да беспоговорно прихватање трендова угрози оно што нам је најважније – стабилност, која нема алтернативу. У зависности од тога колико климатски ризици могу утицати на финансијску стабилност и спровођење монетарне политике, потребно је размотрити их и уважити приликом дефинисања наших оперативних оквира. С обзиром на то да климатске промене не познају границе, међународна координација је кључна за напредак овог процеса. Користи од координације на међународном нивоу леже у размени искустава, а различитост погледа и инклузивност дају кредибилитет предлозима и одлукама. Истовремено, решења која су заједнички осмишљена имају већи потенцијал да доведу до конкретних резултата. Народна банка Србије је 2. јула ове године, на дан када смо прославили 137 година од свог оснивања, постала члан групе централних банака и супервизора у оквиру Мреже за озелењавање финансијског система и тако показала да је спремна да директно учествује у развоју најновијих решења на пољу еколошки прихватљивијег и одрживијег финансирања.

Очекивања од централних банака су велика не само због прилагођавања оквира монетарне политике већ и због наше експертизе, на коју се ослањају бројни економски чиниоци када доносе одлуке. Познато је да централне банке спроводе независне, висококвалитетне економске анализе и да јавности испоручујемо чињенице. Због тога можемо на време да препознамо и укажемо на ризике који се развијају, а који се могу одразити на финансијски сектор и на читаву економију. Међутим, неопходан нам је даљи рад на унапређењу квалитета података о климатским ризицима, без којих не можемо да доносимо ваљане одлуке. Због тога је важан рад међународних организација, као што је Фондација за међународне стандарде финансијског извештавања (International Financial Reporting Standards Foundation – IFRS).

Своју посвећеност развоју у овој области Србија је показала и када је у септембру ове године први пут у историји емитовала зелене обвезнице. Прва смо европска земља ван Европске уније која је то урадила. Део средстава искористићемо да подржимо пројекте у области обновљиве енергије, енергетске ефикасности, саобраћаја, заштите животне средине и биодиверзитета, као и одрживог управљања отпадним водама и спречавања загађења. Интересовање за улагање у наше еврообвезнице показало је преко 200 еминентних инвеститора широм света, чему су претходили успешни разговори делегација Народне банке Србије и Министарства финансија с великим бројем међународних улагача и финансијских институција.

Други значајан изазов на који сви заједно треба да одговоримо јесте развој дигиталних технологија. Неопходно је да централне банке прилагоде своје политике измењеним околностима, али и да размотре на који начин технологија може да се прилагоди људима. Да ми владамо њоме, а не она нама. Свесни смо да најновије и најмодерније не значи нужно и најбоље, а свака иницијатива која може да се одрази на стабилност система мора бити адекватно процењена и сви ризици уважени. Усвајање технологија чија безбедност није довољно испитана довела би до урушавања поверења у централне банке, што није опција.

Убрзање технолошког развоја значи и утицај на продуктивност и каматне стопе, а самим тим и на спровођење монетарне политике. Развој електронске трговине мења начин одређивања цена и транспарентност овог процеса, што може утицати на инфлацију и канале трансмисије. Осим тога, технолошки развој омогућава дубљу интеграцију у глобалне ланце вредности, чинећи домаћи ниво цена подложнијим утицајима из међународног окружења, што се и дешава након пандемије.
Технологија знатно утиче и на унапређење платног система. Међутим, не смемо заборавити оне којима нове технологије плаћања нису погодне за употребу. Наш задатак није да намећемо технолошке иновације грађанима, већ да обезбедимо да ове промене буду испраћене на најсигурнији могући начин. Важно питање је и питање безбедности података који се складиште изван земље порекла, што је такође још један од изазова на који морамо заједно одговорити.

Неизбежна тема је и дигитална валута централних банака, као и криптовалуте уопште. Чињеница је да су криптовалуте дигитална имовина, а не валуте, и да их као такве треба регулисати. Као што је председница Европске централне банке госпођа Лагард недавно изјавила, неопходно је да сви у финансијском сектору и на регулаторном нивоу ствари назовемо правим именом. Народна банка Србије међу првима је донела закон којим су уређени начини и услови под којима се може трговати криптовалутама, односно дигиталном имовином.

И поред изазова, спремни смо на велике кораке како бисмо подржали развојне потенцијале. У октобру 2018. године успоставили смо савремени систем за инстант плаћања, који је почео с радом месец дана пре решења које је развијено у Европској унији. Његове функционалности унапређујемо свакодневно, услед чега смо омогућили и инстант плаћања на продајним местима и плаћање скенирањем QR кода на рачунима. Пример нашег проактивног деловања јесте и омогућавање закључењa уговора о финансијским услугама на даљину и успостављања пословних односа с клијентима путем видео-идентификације, у чему смо такође међу првима у Европи. Успоставили смо и сарадњу с неколико домаћих ИТ компанија како бисмо размотрили потенцијал за примену блокчејн технологије. Поносна сам на то што су интересовање за наша решења показале колеге из бројних централних банака, с којима ћемо радо разменити искуства.

Даме и господо,

Како сам и рекла на почетку свог излагања, да одговоримо на изазове који су пред нама, биће нам потребна сарадња. Она нам омогућава да чујемо једни друге и да на основу успешних примера из праксе унапредимо своја знања. Само ако смо спремни да учимо једни од других, можемо да наставимо да развијамо светску праксу централног банкарства.

Као што је рекао Иво Андрић, наш нобеловац, мостови увек настају на месту на којем је човек наишао на препреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу и приликама којима је био окружен. Наша сарадња је одраз природне људске потребе да се повежемо и да на заједничке препреке пружимо удружен одговор.

Док год је тако, верујем да својим потомцима можемо оставити сигурнији и одрживији свет.

Хвала вам!

Гувернер Јоргованка Табаковић