29.11.2021.
Pitanja: Da li su građani tokom pandemije više štedeli? Koliko je od početka pandemije brže rasla dinarska od devizne štednje? Kada bi mogle da porastu kamatne stope u svetu, a time i kamate na štednju? Da li se očekuje promena poreske politike kada je reč o oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju? U bankama nema posebnih ponuda i poziva na štednju. Da li su korisnici motivisani da novac stavljaju na štednju? Da li u strukturi preovladava štednja po viđenju ili ona oročena na duži rok? Zanima nas i kakva je struktura štednje po visini depozita.
Odgovor: Štednja stanovništva u Srbiji je povećana od početka 2020. godine uprkos krizi izazvanoj pandemijom virusa korona na globalnom nivou. Budući da je u uslovima pandemije virusa korona očuvana finansijska i makroekonomska stabilnost naše zemlje, pandemija se nije negativno odrazila na kretanje dinarske i devizne štednje u Srbiji. Naprotiv, od marta 2020. godine zaključno sa septembrom 2021. godine, dinarska štednja je porasla za 17,9 milijardi dinara (21,3%), dok je rast devizne štednje u istom periodu iznosio 1,5 milijardi evra (13,9%), čemu su delom doprinele i koordinirane mere Narodne banke Srbije i Vlade za ublažavanje posledica pandemije.
I dinarska i devizna štednja poslednjih godina kontinuirano rastu, što je nastavljeno i tokom 2020. godine i pored delovanja negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih virusom korona, kao i u dosadašnjem toku 2021. godine, zahvaljujući postignutoj finansijskoj i sveukupnoj makroekonomskoj stabilnosti zemlje i koordiniranim merama Narodne banke Srbije i Vlade za ublažavanje posledica pandemije. Pritom, rast dinarske štednje brži je od rasta devizne štednje već devetu godinu zaredom, najvećim delom upravo zbog postignute i održane monetarne i finansijske stabilnosti, pre svega u vidu dugogodišnje niske i stabilne inflacije, kao i očuvane vrednosti dinara prema evru, što doprinosi rastu poverenja u nacionalnu valutu.
Kamatne stope koje banke nude na štednju do sada su u najvećoj meri zavisile (i u narednom periodu će zavisiti) od mera centralnih banaka usmerenih na očuvanje cenovne stabilnosti, i to pre svega od kretanja osnovnih kamatnih stopa nadležnih banaka. Tako su kamatne stope na dinarsku štednju od maja 2013, kada je Narodna banka Srbije započela prethodni ciklus ublažavanja monetarne politike, postepeno smanjivane (kumulativno za 7,68 procentnih poena), tako da su u avgustu 2021. godine u proseku iznosile 1,99%, pri čemu su one u proseku više za štednju na rokove duže od godinu dana (2,78%) u poređenju sa štednjom kraćih ročnosti (1,92%). Kada je reč o deviznoj štednji, kamatne stope u znatnoj meri zavise od odluka centralnih banaka zemalja ili unija u čijoj su nadležnosti relevantne valute (pre svega Evropske centralne banke i američkog Sistema federalnih rezervi). S obzirom na to da su referentne kamatne stope vodećih centralnih banaka prethodnih godina beležile pad, i kamatne stope na štednju u stranim valutama pratile su ova kretanja. Prema poslednjim raspoloživim podacima (septembar 2021. godine), prosečne ponderisane kamatne stope na novoodobrene poslove na štednju u evrima, kao najzastupljenijoj valuti kada je reč o deviznoj štednji u Republici Srbiji, iznose od 0,70% do 0,95% u zavisnosti od ročnosti. Napominjemo da je prilikom donošenja odluke o ulaganju u dinarsku ili deviznu štednju, pored visine kamatnih stopa i drugih faktora, potrebno imati u vidu i to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%. Veoma je važno istaći da smanjenje kamatnih stopa, koje je proteklih godina bilo karakteristično za međunarodno i domaće finansijsko tržište, nije bilo svojstveno samo dinarskoj i deviznoj štednji, već i kod dinarskih i indeksiranih kredita, pri čemu je smanjenje kamatnih stopa na kredite u Srbiji premašilo smanjenja osnovnih kamatnih stopa, što je rezultat poboljšanja domaćeg makroekonomskog ambijenta tokom prethodnih godina, odnosno posledičnog smanjenja premije rizika Srbije. Napominjemo da banke u Republici Srbiji ni na dinarske ni na devizne depozite nisu uvele negativne kamatne stope, niti očekujemo da budu uvedene, i pored sada već dužeg vremenskog perioda veoma niskih i negativnih kamatnih stopa unutar zone evra. Prema javno dostupnim podacima na internet stranicama banaka, uoči Svetskog dana štednje, koji se tradicionalno obeležava poslednjeg dana oktobra, pojedine banke pripremile su posebne ponude za štednju. Prilikom osmišljavanja ponuda za štednju, banke, osim visine kamatnih stopa, imaju na raspolaganju i elemente necenovne konkurencije, poput veće likvidnosti štednih uloga za klijente (mogućnost podizanja uloga pre roka dospeća), različitih mogućnosti po pitanju rokova dospeća itd.
U strukturi dinarske štednje, prema podacima za kraj septembra 2021. godine, dominiraju depoziti ročnosti do godinu dana (81,8 milijardi dinara, tj. 80,6% ukupne dinarske štednje), od čega se najveći deo odnosi na depozite ročnosti od šest meseci do godinu dana (44,5 milijardi dinara) i depozite po viđenju (29,4 milijarde dinara). Na štednju ročnosti preko godinu dana odnosi se 19,4% dinarske štednje, u vrednosti 19,7 milijardi dinara. Posmatrano po ročnosti, u deviznoj štednji, prema podacima za kraj septembra 2021. godine, najveće učešće imaju depoziti po viđenju koji iznose 9.013,3 miliona evra (73,2% ukupne devizne štednje). Zatim slede depoziti ročnosti od šest meseci do godinu dana – 1.646,9 miliona evra (13,4%). Na deviznu štednju ročnosti preko godinu dana odnosi se 1.516,8 miliona evra (12,3%).
Kada je reč o strukturi dinarske štednje prema visina depozita, najveći broj štednih partija (973.095 partija ili 87,4% ukupnog broja partija) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Na tim štednim partijama deponovano je svega 0,6% ukupnog iznosa dinarske štednje.
Najveći deo dinarske štednje (39,7%) odnosi se na štedne uloge vrednosti od 1 miliona do 5 miliona dinara, kojih ima oko 20 hiljada. Takođe, znatan iznos dinarske štednje odnosi se na štednju u većim iznosima – gotovo petinu dinarske štednje čine ulozi veći od 10 miliona dinara (19,1%), koji su deponovani na 797 štednih partija.
Kada je reč o deviznoj štednji, najviše je partija koje pripadaju kategoriji do 500 evra, i to 3.857.842 partija (79,7% ukupnog broja partija), koje po vrednosti (95,2 miliona evra) učestvuju sa svega 0,8% u ukupnoj deviznoj štednji.
Posmatrano prema visini devizne štednje, gotovo polovina se odnosi na partije čija je vrednost između 10 hiljada i 50 hiljada evra – 46% (5.668 miliona evra), koje, posmatrano prema broju štednih partija, učestvuju sa 5,4% (260.867 partija) u ukupnom broju štednih partija.
Kabinet guvernera
