29.11.2021.
Питања: Да ли су грађани током пандемије више штедели? Колико је од почетка пандемије брже расла динарска од девизне штедње? Када би могле да порасту каматне стопе у свету, а тиме и камате на штедњу? Да ли се очекује промена пореске политике када је реч о опорезивању прихода од камате на девизну штедњу? У банкама нема посебних понуда и позива на штедњу. Да ли су корисници мотивисани да новац стављају на штедњу? Да ли у структури преовладава штедња по виђењу или она орочена на дужи рок? Занима нас и каква је структура штедње по висини депозита.
Одговор: Штедња становништва у Србији је повећана од почетка 2020. године упркос кризи изазваној пандемијом вируса корона на глобалном нивоу. Будући да је у условима пандемије вируса корона очувана финансијска и макроекономска стабилност наше земље, пандемија се није негативно одразила на кретање динарске и девизне штедње у Србији. Напротив, од марта 2020. године закључно са септембром 2021. године, динарска штедња је порасла за 17,9 милијарди динара (21,3%), док је раст девизне штедње у истом периоду износио 1,5 милијарди евра (13,9%), чему су делом допринеле и координиране мере Народне банке Србије и Владе за ублажавање последица пандемије.
И динарска и девизна штедња последњих година континуиранo расту, што је настављено и током 2020. године и поред деловања негативних економских ефеката проузрокованих вирусом корона, као и у досадашњем току 2021. године, захваљујући постигнутој финансијској и свеукупној макроекономској стабилности земље и координираним мерама Народне банке Србије и Владе за ублажавање последица пандемије. Притом, раст динарске штедње бржи је од раста девизне штедње већ девету годину заредом, највећим делом управо због постигнуте и одржане монетарне и финансијске стабилности, пре свега у виду дугогодишње ниске и стабилне инфлације, као и очуване вредности динара према евру, што доприноси расту поверења у националну валуту.
Каматне стопе које банке нуде на штедњу до сада су у највећој мери зависиле (и у наредном периоду ће зависити) од мера централних банака усмерених на очување ценовне стабилности, и то пре свега од кретања основних каматних стопа надлежних банака. Тако су каматне стопе на динарску штедњу од маја 2013, када је Народна банка Србије започела претходни циклус ублажавања монетарне политике, постепено смањиване (кумулативно за 7,68 процентних поена), тако да су у августу 2021. године у просеку износиле 1,99%, при чему су оне у просеку више за штедњу на рокове дуже од годину дана (2,78%) у поређењу са штедњом краћих рочности (1,92%). Када је реч о девизној штедњи, каматне стопе у знатној мери зависе од одлука централних банака земаља или унија у чијој су надлежности релевантне валуте (пре свега Европске централне банке и америчког Система федералних резерви). С обзиром на то да су референтне каматне стопе водећих централних банака претходних година бележиле пад, и каматне стопе на штедњу у страним валутама пратиле су ова кретања. Према последњим расположивим подацима (септембар 2021. године), просечне пондерисане каматне стопе на новоодобрене послове на штедњу у еврима, као најзаступљенијој валути када је реч о девизној штедњи у Републици Србији, износе од 0,70% до 0,95% у зависности од рочности. Напомињемо да је приликом доношења одлуке о улагању у динарску или девизну штедњу, поред висине каматних стопа и других фактора, потребно имати у виду и то да се камата на динарску штедњу не опорезује, док се камата на девизну штедњу опорезује по стопи од 15%. Веома је важно истаћи да смањење каматних стопа, које је протеклих година било карактеристично за међународно и домаће финансијско тржиште, није било својствено само динарској и девизној штедњи, већ и код динарских и индексираних кредита, при чему је смањење каматних стопа на кредите у Србији премашило смањења основних каматних стопа, што је резултат побољшања домаћег макроекономског амбијента током претходних година, односно последичног смањења премије ризика Србије. Напомињемо да банке у Републици Србији ни на динарске ни на девизне депозите нису увеле негативне каматне стопе, нити очекујемо да буду уведене, и поред сада већ дужег временског периода веома ниских и негативних каматних стопа унутар зоне евра. Према јавно доступним подацима на интернет страницама банака, уочи Светског дана штедње, који се традиционално обележава последњег дана октобра, поједине банке припремиле су посебне понуде за штедњу. Приликом осмишљавања понуда за штедњу, банке, осим висине каматних стопа, имају на располагању и елементе неценовне конкуренције, попут веће ликвидности штедних улога за клијенте (могућност подизања улога пре рока доспећа), различитих могућности по питању рокова доспећа итд.
У структури динарске штедње, према подацима за крај септембра 2021. године, доминирају депозити рочности до годину дана (81,8 милијарди динара, тј. 80,6% укупне динарске штедње), од чега се највећи део односи на депозите рочности од шест месеци до годину дана (44,5 милијарди динара) и депозите по виђењу (29,4 милијарде динара). На штедњу рочности преко годину дана односи се 19,4% динарске штедње, у вредности 19,7 милијарди динара. Посматрано по рочности, у девизној штедњи, према подацима за крај септембра 2021. године, највеће учешће имају депозити по виђењу који износе 9.013,3 милиона евра (73,2% укупне девизне штедње). Затим следе депозити рочности од шест месеци до годину дана – 1.646,9 милиона евра (13,4%). На девизну штедњу рочности преко годину дана односи се 1.516,8 милиона евра (12,3%).
Када је реч о структури динарске штедње према висина депозита, највећи број штедних партија (973.095 партија или 87,4% укупног броја партија) односи се на штедњу у мањим износима (до 10.000 динара). На тим штедним партијама депоновано је свега 0,6% укупног износа динарске штедње.
Највећи део динарске штедње (39,7%) односи се на штедне улоге вредности од 1 милиона до 5 милиона динара, којих има око 20 хиљада. Такође, знатан износ динарске штедње односи се на штедњу у већим износима – готово петину динарске штедње чине улози већи од 10 милиона динара (19,1%), који су депоновани на 797 штедних партија.
Када је реч о девизној штедњи, највише је партија које припадају категорији до 500 евра, и то 3.857.842 партија (79,7% укупног броја партија), које по вредности (95,2 милиона евра) учествују са свега 0,8% у укупној девизној штедњи.
Посматрано према висини девизне штедње, готово половина се односи на партије чија је вредност између 10 хиљада и 50 хиљада евра – 46% (5.668 милиона евра), које, посматрано према броју штедних партија, учествују са 5,4% (260.867 партија) у укупном броју штедних партија.
Кабинет гувернера
