13.11.2021.
Pitanja: Da li će i naredne godine keš krediti moći da se otplaćuju na sedam godina? Da li je mera Narodne banke Srbije za skraćenje roka otplate za keš kredite dala rezultate? Koliki je rast keš kredita godišnje u proseku i da li se to pripisuje niskim kamatama? Da li je i dalje više novca banaka plasirano kroz keš kredite u odnosu na stambene? S obzirom na rast stambenog kreditiranja, ima li izgleda da se ti plasmani vrednosno izjednače s plasmanima gotovinskih zajmova?
Odgovor: Propisima čiju pravilnu primenu kontroliše Narodna banka Srbije predviđeno je da, ukoliko se počev od 1. januara 2021. godine fizičkom licu odobri novi potrošački, gotovinski ili drugi kredit (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) sa ugovorenim rokom otplate (ugovorenom ročnošću) šest i duže od šest godina – banka ima obavezu da umanjuje svoj kapital (koji se izračunava u skladu sa propisima koji uređuju banke) za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja od dužnika sve do konačne otplate tog kredita.
Navedeno znači da je, počev od 1. januara 2021. godine, odobravanje navedenih kredita sa ugovorenom ročnošću kraćom od šest godina dozvoljeno bez obaveze banke da umanjuje svoj kapital na navedeni način. S druge strane, odobravanje tih kredita sa ugovorenom ročnošću šest godina i duže i dalje je dozvoljeno pod uslovom da banka nakon odobravanja kredita umanjuje svoj kapital na prikazani način i time postupa u skladu s propisanim regulatornim zahtevima. Svakako, od kreditne politike svake konkretne banke zavisi koji će se krediti naći u ponudi banke, odnosno koji rok otplate će biti ponuđen klijentima.
U vezi s potrošačkim kreditima za kupovinu motornih vozila, napominjemo da za te kredite nije bilo ni predviđeno fazno godišnje snižavanje roka otplate, već se pomenuti zahtev za umanjenje kapitala banke dosledno primenjuje još od 1. januara 2019. godine na sve kredite ove namene ako je njihova ugovorena ročnost osam ili duže od osam godina.
Podsećamo da je Narodna banka Srbije proaktivno delovala radi sprečavanja potencijalnog rasta problematičnih kredita fizičkih lica, s kojim su se suočili određeni supervizori iz okruženja, a odnose se na pomenute kredite, donošenjem seta regulatornih mera koje su stupile na snagu 1. januara 2019. godine. Smisao uvedenih mera jeste podsticanje opreznog preuzimanja rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, bez uvođenja administrativne mere zabrane pojedinih vidova kreditiranja, što treba da doprinese i ostvarenju primarnih ciljeva njihovog usvajanja – sprečavanje negativnih posledica po građane i po finansijsku stabilnost u Republici Srbiji, kao i da spreči stvaranje novih problematičnih kredita. Samim tim, radi izbegavanja prekomerne izloženosti navedenim vrstama kreditnih proizvoda, Narodna banka Srbije je uvela pokazatelj rizika koncentracije. Pomenuti pokazatelj predstavlja dodatni regulatorni i supervizorski instrument Narodne banke Srbije s obzirom na to da određuje gornju granicu izloženosti banke riziku koncentracije. Efekti preduzetih mera od strane Narodne banke Srbije ogledaju se u smanjenju gotovinskih i potrošačkih kredita preko osam godina za 53% i pokazatelja rizika koncentracije na nivou bankarskog sektora za 14,42 procentna poena u periodu januar 2019 – septembar 2021. godine. U istom periodu, ako se posmatra segment fizičkih lica, primetno je smanjenje udela problematičnih kredita, i to za 0,6 procentnih poena, što je još od jedan od pokazatelja efekata i adekvatnosti preduzetih mera.
U strukturi kredita stanovništvu, gotovinski krediti su i dalje najzastupljenija kategorija sa učešćem od 44% u septembru, a slede ih stambeni krediti sa udelom od 38%. U periodu 2016-2020, gotovinski krediti su u proseku beležili godišnji rast od oko 65 milijardi dinara, tj. oko 20% u proseku godišnje. Rastu tražnje stanovništva za ukupnim kreditima, pa i gotovinskim, svakako su doprinosili i povoljniji uslovi finansiranja, koji su velikim delom rezultat i ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije. Pored toga, interesovanju stanovništva za gotovinskim kreditima doprinosi i relativno brza i jednostavna procedura odobravanja u poređenju sa ostalim vrstama kredita. Međutim, bitno je naglasiti da više od dve godine postoji trend ubrzanog rasta stambenih kredita, koji je u septembru iznosio 16,4% međugodišnje, što je gotovo dvostruko brži rast u odnosu na rast gotovinskih kredita (8,8% međugodišnje). Ako bi se takva tendencija nastavila i u narednom periodu, možemo očekivati dalji rast učešća stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništva i približavanje gotovinskim kreditima, pri čemu rast ukupne kreditne aktivnosti smatrano održivim i u skladu s rastom ekonomske aktivnosti. Rastu tražnje za stambenim kreditima, pored povoljnih uslova finansiranja, doprinose i rast raspoloživog dohotka građana, veća ponuda stanova, kao i donete mere Narodne banke Srbije kojima se podržava održivo kreditiranje (ublaženi su zahtevi u pogledu stepena završenosti nekretnine, smanjeno je minimalno učešće za kupovinu prvog stana…). Takođe, u prilog rastu stambenih kredita govore i rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti, koji pokazuju da banke očekuju nastavak pozitivnih kretanja na tržištu stambenih kredita, kao i dalji rast tražnje za njima u narednom periodu.
Kabinet guvernera
