13/11/2021
Питања: Да ли ће и наредне године кеш кредити моћи да се отплаћују на седам година? Да ли је мера Народне банке Србије за скраћење рока отплате за кеш кредите дала резултате? Колики је раст кеш кредита годишње у просеку и да ли се то приписује ниским каматама? Да ли је и даље више новца банака пласирано кроз кеш кредите у односу на стамбене? С обзиром на раст стамбеног кредитирања, има ли изгледа да се ти пласмани вредносно изједначе с пласманима готовинских зајмова?
Одговор: Прописима чију правилну примену контролише Народна банка Србије предвиђено је да, уколико се почев од 1. јануара 2021. године физичком лицу одобри нови потрошачки, готовински или други кредит (који није стамбени кредит ни минус по текућем рачуну) са уговореним роком отплате (уговореном рочношћу) шест и дуже од шест година – банка има обавезу да умањује свој капитал (који се израчунава у складу са прописима који уређују банке) за целокупан неотплаћени износ главнице тог потраживања од дужника све до коначне отплате тог кредита.
Наведено значи да је, почев од 1. јануара 2021. године, одобравање наведених кредита са уговореном рочношћу краћом од шест година дозвољено без обавезе банке да умањује свој капитал на наведени начин. С друге стране, одобравање тих кредита са уговореном рочношћу шест година и дуже и даље је дозвољено под условом да банка након одобравања кредита умањује свој капитал на приказани начин и тиме поступа у складу с прописаним регулаторним захтевима. Свакако, од кредитне политике сваке конкретне банке зависи који ће се кредити наћи у понуди банке, односно који рок отплате ће бити понуђен клијентима.
У вези с потрошачким кредитима за куповину моторних возила, напомињемо да за те кредите није било ни предвиђено фазно годишње снижавање рока отплате, већ се поменути захтев за умањење капитала банке доследно примењује још од 1. јануара 2019. године на све кредите ове намене ако је њихова уговорена рочност осам или дуже од осам година.
Подсећамо да је Народна банка Србије проактивно деловала ради спречавања потенцијалног раста проблематичних кредита физичких лица, с којим су се суочили одређени супервизори из окружења, а односе се на поменуте кредите, доношењем сета регулаторних мера које су ступиле на снагу 1. јануара 2019. године. Смисао уведених мера јесте подстицање опрезног преузимања ризика од стране банака њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавање прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, без увођења административне мере забране појединих видова кредитирања, што треба да допринесе и остварењу примарних циљева њиховог усвајања – спречавање негативних последица по грађане и по финансијску стабилност у Републици Србији, као и да спречи стварање нових проблематичних кредита. Самим тим, ради избегавања прекомерне изложености наведеним врстама кредитних производа, Народна банка Србије је увела показатељ ризика концентрације. Поменути показатељ представља додатни регулаторни и супервизорски инструмент Народне банке Србије с обзиром на то да одређује горњу границу изложености банке ризику концентрације. Ефекти предузетих мера од стране Народне банке Србије огледају се у смањењу готовинских и потрошачких кредита преко осам година за 53% и показатеља ризика концентрације на нивоу банкарског сектора за 14,42 процентна поена у периоду јануар 2019 – септембар 2021. године. У истом периоду, ако се посматра сегмент физичких лица, приметно је смањење удела проблематичних кредита, и то за 0,6 процентних поена, што је још од један од показатеља ефеката и адекватности предузетих мера.
У структури кредита становништву, готовински кредити су и даље најзаступљенија категорија са учешћем од 44% у септембру, а следе их стамбени кредити са уделом од 38%. У периоду 2016-2020, готовински кредити су у просеку бележили годишњи раст од око 65 милијарди динара, тј. око 20% у просеку годишње. Расту тражње становништва за укупним кредитима, па и готовинским, свакако су доприносили и повољнији услови финансирања, који су великим делом резултат и ублажавања монетарне политике Народне банке Србије. Поред тога, интересовању становништва за готовинским кредитима доприноси и релативно брза и једноставна процедура одобравања у поређењу са осталим врстама кредита. Међутим, битно је нагласити да више од две године постоји тренд убрзаног раста стамбених кредита, који је у септембру износио 16,4% међугодишње, што је готово двоструко бржи раст у односу на раст готовинских кредита (8,8% међугодишње). Ако би се таква тенденција наставила и у наредном периоду, можемо очекивати даљи раст учешћа стамбених кредита у укупним кредитима становништва и приближавање готовинским кредитима, при чему раст укупне кредитне активности сматрано одрживим и у складу с растом економске активности. Расту тражње за стамбеним кредитима, поред повољних услова финансирања, доприносе и раст расположивог дохотка грађана, већа понуда станова, као и донете мере Народне банке Србије којима се подржава одрживо кредитирање (ублажени су захтеви у погледу степена завршености некретнине, смањено је минимално учешће за куповину првог стана…). Такође, у прилог расту стамбених кредита говоре и резултати анкете о кредитној активности, који показују да банке очекују наставак позитивних кретања на тржишту стамбених кредита, као и даљи раст тражње за њима у наредном периоду.
Кабинет гувернера
