15.09.2021.
Imajući u vidu pisanje pojedinih medija i nastavak politički ostrašćenih i senzacionalističkih izjava povodom kretanja inflacije u Srbiji, Narodna banka Srbije želi da još detaljnije pojasni međugodišnju inflaciju, koja je u avgustu iznosila 4,3% i koja je manja od međugodišnje inflacije u većini zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike.
„Merena na isti način i istom metodologijom koju primenjuju sve zemlje Evrope, međugodišnja inflacija u avgustu je u Mađarskoj iznosila 4,9%, u Rumuniji 5,3%, dok je u Poljskoj dostigla nivo od 5,5% s tendencijom da dostigne i nivo od 6%, prema oceni pojedinih analitičara. Neznatno nižu međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu imala je jedino Češka, gde je međugodišnja ukupna inflacija iznosila 4,1%. Međutim, za razliku od Češke, gde je bazna komponenta inflacije u avgustu iznosila 4,8%, u Srbiji je bazna inflacija u avgustu iznosila 1,8%, što ukazuje na odsustvo trajnijih inflatornih pritisaka i što potvrđuje našu ocenu da je aktuelna viša inflacija privremenog karaktera”, precizirala je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Odgovor na pitanje šta naši građani imaju od toga što je inflacija u našoj zemlji niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike jednostavan je – njihova primanja su očuvana u većoj meri. Međutim, to pitanje je i pokušaj omalovažavanja svega postignutog u prethodnim godinama. Zašto se poredimo s drugim zemljama? Kao prvo, da bismo ukazali na to da je inflacija globalni fenomen i da izlazak iz pandemije sa sobom nosi jednu dimenziju globalnih poremećaja na koje ni najrazvijenije ekonomije ne mogu da utiču. Takođe, važno je znati da su sve mere preduzete u prethodnim godinama u Srbiji dale rezultate i da su nam pomogle da krizu izazvanu pandemijom dočekamo znatno spremniji nego što smo bili tokom prethodnih kriza. Pored toga, postignuta i očuvana makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost omogućila nam je da uspešno odgovorimo na izazove koji su se našli pred nama i da u najtežim trenucima pandemije očuvamo poslovno i potrošačko poverenje, a time i radna mesta i proizvodne kapacitete naše privrede. Pravovremenom reakcijom ekonomske politike postigli smo potpuni ekonomski oporavak već u prvom tromesečju ove godine, dok smo se, primera radi, od prethodne krize oporavljali skoro punih pet godina.
„Iako smo do sada više puta isticali koji su proizvodi najviše doprineli inflaciji, smatram da je korisno da još jednom ponovimo da je reč pre svega o cenama energenata i cenama neprerađene hrane. Konkretno, cene derivata nafte u avgustu su povećane za 17,1% u odnosu na avgust prethodne godine. Prosečna cena derivata nafte u avgustu ove godine iznosila je 163 dinara, što je za 17% više od prosečne cene derivata nafte iz avgusta prošle godine od 139 dinara, pri čemu treba imati u vidu da su na prošlogodišnju cenu uticale znatno niže svetske cene nafte, koje su se tokom prošle godine našle na rekordno niskim nivoima. Skoro jedna četvrtina ukupne inflacije, koja je u avgustu iznosila 4,3%, posledica je upravo pomenutog rasta cena derivata nafte, koje u indeksu potrošačkih cena učestvuju sa 5,8%, pri čemu treba imati u vidu da je praktično reč o vraćanju cena derivata nafte na pretkrizni nivo, što je bilo i očekivano sa oporavkom ekonomske aktivnosti”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
„Pored derivata nafte, jedna četvrtina avgustovske inflacije posledica je i rasta cena neprerađene hrane, i to pre svega cena povrća i cena mesa. Kada je reč o cenama mesa, međugodišnja stopa rasta cena svežeg mesa koju zvanična statistika beleži iznosi 10,1%, što u principu oslikava ono što se dešava u maloprodaji i što svi vidimo i osećamo. Ipak, svakako treba imati u vidu da postoji razlika u rastu cena i po vrstama proizvoda unutar ove kategorije, cene su drugačije i u različitim delovima Srbije, a treba imati u vidu i to da je cena mesa tokom cele prošle godine bila izrazito niska, što je nanelo veliku štetu proizvođačima”, objasnila je guverner Jorgovanka Tabaković.
„Kada je reč o cenama povrća, one su u avgustu u proseku povećane za 19,7% međugodišnje, pri čemu svakako ima vrsta povrća koje su poskupele i više od toga, ali ima i onih koje su poskupele manje od toga. Kada posmatramo ukupnu inflaciju, koja je u avgustu iznosila 4,3%, od ukupno 662 proizvoda i usluga, koliko ulazi u obračun indeksa potrošačkih cena, oko 30% znatnije je poskupelo (iznad 4,5%, koliko iznosi gornja granica dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije), pri čemu je oko 8% potrošačke korpe zaista imalo dvocifrenu stopu rasta cena. Međutim, s druge strane, oko 30% proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije beleži rast cena koji se nalazi unutar granica cilja Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5%, dok je oko 40% proizvoda i usluga koji čine indeks potrošačkih cena ili pojeftinilo, ili ima rast cena koji je manji od 1,5%”, precizirala je guverner Jorgovanka Tabaković.
„Kao što smo u prethodnim saopštenjima isticali, predstoji nam nekoliko meseci nešto viših stopa inflacije. Razlozi su globalnog karaktera i na njih već neko vreme ukazujemo. Isto tako ukazujemo na to da su ovi faktori privremenog karaktera i da na njih monetarna politika ne može da utiče, a čijim postepenim slabljenjem će se i inflacija u drugoj polovini naredne godine vratiti na nivoe bliskim onim na kojima je u proseku bila i u prethodnih osam godina. Pozivanje „da država preduzme nešto”, uz ignorisanje činjenice da država tokom cele prošle i ove godine preduzima aktivnosti kojima pomaže različite ugrožene oblasti privrede, jeste samo nastavak politike prećutkivanja postignutih rezultata današnjih nosilaca ekonomske politike”, dodala je guverner Jorgovanka Tabaković.
„Inflacija je tokom prethodnih osam godina u proseku iznosila oko 2%, što je praktično prvi put da je u dužem vremenskom periodu inflacija u Srbiji uporediva sa inflacijom u razvijenim zemljama. Ako se ima u vidu rastuća integracija Srbije u globalne proizvodne i uslužne lance, u skladu s našim očekivanjima, viša inflacija u međunarodnom okruženju prenela se delom i na inflaciju u Srbiji, pri čemu je, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, međugodišnja inflacija bila niža nego u uporedivim zemljama. I to je ono gde se naš doprinos posebno vidi – uvek ćemo uraditi sve da umanjimo negativne efekte iz međunarodnog okruženja, koliko god oni bili globalni i veliki”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kabinet guvernera
