15.09.2021.
Имајући у виду писање појединих медија и наставак политички острашћених и сензационалистичких изјава поводом кретања инфлације у Србији, Народна банка Србије жели да још детаљније појасни међугодишњу инфлацију, која је у августу износила 4,3% и која је мања од међугодишње инфлације у већини земаља средње и југоисточне Европе које се налазе у истом режиму монетарне политике.
„Мерена на исти начин и истом методологијом коју примењују све земље Европе, међугодишња инфлација у августу је у Мађарској износила 4,9%, у Румунији 5,3%, док је у Пољској достигла ниво од 5,5% с тенденцијом да достигне и ниво од 6%, према оцени појединих аналитичара. Незнатно нижу међугодишњу инфлацију од Србије у августу имала је једино Чешка, где је међугодишња укупна инфлација износила 4,1%. Међутим, за разлику од Чешке, где је базна компонента инфлације у августу износила 4,8%, у Србији је базна инфлација у августу износила 1,8%, што указује на одсуство трајнијих инфлаторних притисака и што потврђује нашу оцену да је актуелна виша инфлација привременог карактера”, прецизирала је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Одговор на питање шта наши грађани имају од тога што је инфлација у нашој земљи нижа него у земљама са сличним режимом монетарне политике једноставан је – њихова примања су очувана у већој мери. Међутим, то питање је и покушај омаловажавања свега постигнутог у претходним годинама. Зашто се поредимо с другим земљама? Као прво, да бисмо указали на то да је инфлација глобални феномен и да излазак из пандемије са собом носи једну димензију глобалних поремећаја на које ни најразвијеније економије не могу да утичу. Такође, важно је знати да су све мере предузете у претходним годинама у Србији дале резултате и да су нам помогле да кризу изазвану пандемијом дочекамо знатно спремнији него што смо били током претходних криза. Поред тога, постигнута и очувана макроекономска, финансијска и фискална стабилност омогућила нам је да успешно одговоримо на изазове који су се нашли пред нама и да у најтежим тренуцима пандемије очувамо пословно и потрошачко поверење, а тиме и радна места и производне капацитете наше привреде. Правовременом реакцијом економске политике постигли смо потпуни економски опоравак већ у првом тромесечју ове године, док смо се, примера ради, од претходне кризе опорављали скоро пуних пет година.
„Иако смо до сада више пута истицали који су производи највише допринели инфлацији, сматрам да је корисно да још једном поновимо да је реч пре свега о ценама енергената и ценама непрерађене хране. Конкретно, цене деривата нафте у августу су повећане за 17,1% у односу на август претходне године. Просечна цена деривата нафте у августу ове године износила је 163 динара, што је за 17% више од просечне цене деривата нафте из августа прошле године од 139 динара, при чему треба имати у виду да су на прошлогодишњу цену утицале знатно ниже светске цене нафте, које су се током прошле године нашле на рекордно ниским нивоима. Скоро једна четвртина укупне инфлације, која је у августу износила 4,3%, последица је управо поменутог раста цена деривата нафте, које у индексу потрошачких цена учествују са 5,8%, при чему треба имати у виду да је практично реч о враћању цена деривата нафте на преткризни ниво, што је било и очекивано са опоравком економске активности”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
„Поред деривата нафте, једна четвртина августовске инфлације последица је и раста цена непрерађене хране, и то пре свега цена поврћа и цена меса. Када је реч о ценама меса, међугодишња стопа раста цена свежег меса коју званична статистика бележи износи 10,1%, што у принципу осликава оно што се дешава у малопродаји и што сви видимо и осећамо. Ипак, свакако треба имати у виду да постоји разлика у расту цена и по врстама производа унутар ове категорије, цене су другачије и у различитим деловима Србије, а треба имати у виду и то да је цена меса током целе прошле године била изразито ниска, што је нанело велику штету произвођачима”, објаснила је гувернер Јоргованка Табаковић.
„Када је реч о ценама поврћа, оне су у августу у просеку повећане за 19,7% међугодишње, при чему свакако има врста поврћа које су поскупеле и више од тога, али има и оних које су поскупеле мање од тога. Када посматрамо укупну инфлацију, која је у августу износила 4,3%, од укупно 662 производа и услуга, колико улази у обрачун индекса потрошачких цена, око 30% знатније је поскупело (изнад 4,5%, колико износи горња граница дозвољеног одступања од циља Народне банке Србије), при чему је око 8% потрошачке корпе заиста имало двоцифрену стопу раста цена. Међутим, с друге стране, око 30% производа и услуга који улазе у обрачун инфлације бележи раст цена који се налази унутар граница циља Народне банке Србије од 3 ± 1,5%, док је око 40% производа и услуга који чине индекс потрошачких цена или појефтинило, или има раст цена који је мањи од 1,5%”, прецизирала је гувернер Јоргованка Табаковић.
„Као што смо у претходним саопштењима истицали, предстоји нам неколико месеци нешто виших стопа инфлације. Разлози су глобалног карактера и на њих већ неко време указујемо. Исто тако указујемо на то да су ови фактори привременог карактера и да на њих монетарна политика не може да утиче, а чијим постепеним слабљењем ће се и инфлација у другој половини наредне године вратити на нивое блиским оним на којима је у просеку била и у претходних осам година. Позивање „да држава предузме нешто”, уз игнорисање чињенице да држава током целе прошле и ове године предузима активности којима помаже различите угрожене области привреде, јесте само наставак политике прећуткивања постигнутих резултата данашњих носилаца економске политике”, додала је гувернер Јоргованка Табаковић.
„Инфлација је током претходних осам година у просеку износила око 2%, што је практично први пут да је у дужем временском периоду инфлација у Србији упоредива са инфлацијом у развијеним земљама. Ако се има у виду растућа интеграција Србије у глобалне производне и услужне ланце, у складу с нашим очекивањима, виша инфлација у међународном окружењу пренела се делом и на инфлацију у Србији, при чему је, захваљујући очуваној стабилности девизног курса, међугодишња инфлација била нижа него у упоредивим земљама. И то је оно где се наш допринос посебно види – увек ћемо урадити све да умањимо негативне ефекте из међународног окружења, колико год они били глобални и велики”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
