23.08.2021.

Danas – pitanja u vezi s kamatnim stopama na štednju

Pitanja: U ovom trenutku su kamatne stope na štednju niže od stopa inflacije (i za dinare i za evre), što znači da su kamate na štednju realno negativne. Moje pitanje je kako ovakva situacija može da utiče na štediše? Od čega zavise kamatne stope banaka na štednju i da li se može očekivati rast kamata na depozite na nivo iznad inflacije?

Odgovor: Dinarska štednja u bankama u Republici Srbiji u julu premašila je iznos od 100 milijardi dinara i, prema poslednjim raspoloživim podacima, ona iznosi 100,5 milijardi dinara. Od početka 2021. godine zabeležila je rast od 8%. Devizna štednja u bankama u Srbiji, prema poslednjim raspoloživim (operativnim) podacima, iznosi 12,2 milijarde evra, odnosno povećana je za preko 800 miliona evra (7,1%) u 2021. godini.

I dinarska i devizna štednja poslednjih godina beleže kontinuiran rast, koji je nastavljen i tokom 2020. godine, i pored delovanja negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih virusom korona, kao i u dosadašnjem toku 2021. godine, zahvaljujući postignutoj finansijskoj i sveukupnoj makroekonomskoj stabilnosti zemlje i koordiniranim merama Narodne banke Srbije i Vlade na ublažavanju posledica pandemije. Pri tome, rast dinarske štednje brži je od rasta devizne štednje već devetu godinu zaredom, najvećim delom upravo kao efekat postignute i održane monetarne i finansijske stabilnosti, pre svega u vidu dugogodišnje niske i stabilne inflacije, koja se već osam godina nalazi na prosečnom nivou od oko 2% (u prvom delu 2021. godine u proseku je iznosila 2,3%), kao i očuvane vrednosti dinara prema evru, koji doprinose rastu poverenja u nacionalnu valutu. Projekcije Narodne banke Srbije upućuju na to da će se inflacija i u narednim godinama kretati u granicama ciljanog raspona za inflaciju Narodne banke Srbije, uprkos trenutnim povećanim globalnim inflatornim pritiscima, a usidrena inflaciona očekivanja pokazuju da tržišni učesnici imaju poverenje da će stabilna i niska inflacija biti očuvana u narednom periodu.

O snažnom rastu dinarske štednje najbolje govore podaci da je trenutni nivo dinarske štednje 5,5 puta viši nego na kraju 2012. godine, od kada se beleži njen intenzivan rast, pri čemu je više od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri i po godine, odnosno od 2018. godine, kada su u punoj meri postali vidljivi rezultati pozitivne ekonomske transformacije srpske ekonomije, a time i rast poverenja građana u domaću valutu. I u prethodnoj kalendarskoj godini dinarska štednja je zabeležila dinamičniji rast od devizne – povećana je za 16,9% (tj. za 14,5 dinara dinara), dok je devizna štednja povećana za 11,1% (tj. 1,2 milijarde evra).

Kontinuiran rast dinarske i devizne štednje potvrđuje da su domaće banke kada je reč o poslovima primanja depozita zadržale svoje tradicionalne funkcije, s obzirom na to da je štednja, i dinarska i devizna, važan izvor finansiranja njihove kreditne aktivnosti i faktor finansijske stabilnosti. Pored toga, kontinuiran rast dinarske i devizne štednje ukazuje i na sigurnost, ali na isplativost ovih oblika ulaganja. Pri tome, treba imati u vidu da kamatne stope koje banke nude na dinarsku i deviznu štednju zavise pre svega od ročnosti uloga, ali i eventualnih drugih pogodnosti koje banka nudi u vezi sa štednjom (mogućnost podizanja uloga pre roka dospeća itd.). Prema poslednjim raspoloživim podacima (jun 2021. godine), za dinarsku štednju ročnosti preko dve godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene poslove iznosila je 3,05%, dok je kamatna stopa na štednju u evrima, kao najzastupljenijoj valuti kada je reč o deviznoj štednji u Republici Srbiji za istu ročnost (preko dve godine) iznosila 0,92%.

Kamatne stope, i na dinarske, i na devizne depozite, ne treba porediti samo s jednim ili nekoliko pojedinačnih stopa inflacije kako bi se doneo zaključak o isplativosti štednje i vrednosti uloga. Ovo naročito zato što su, kako Narodna banka Srbije redovno ističe, stope inflacije poslednjih meseci na nešto višim nivoima od centralne vrednosti cilja (3%), usled delovanja privremenih faktora – niske baze iz prethodne godine, kao i privremenog rasta cena pojedinih kategorija proizvoda, pre svega cena energenata, dok su početkom godine bile i ispod donje granice ciljanog koridora (1,5%). Zato se ne može a priori, bez uvida u kretanje kamatnih stopa ili inflacije u narednom periodu, govoriti o negativnim realnim kamatnim stopama na depozite.

Kamatne stope na tržištu zavise, u najvećoj meri, od osnovnih kamatnih stopa nadležne centralne banke. Narodna banka Srbije je od maja 2013. godine spustila referentnu kamatnu stopu za 10,75 procentnih poena (sa 11,75% na rekordno niskih 1,00%), čime je omogućila do sada najpovoljnije uslove finansiranja u domaćoj valuti za građane, privredu i državu. Kamatne stope nisu dakle smanjene samo na depozite nego i na kredite, i to se uvek dešava usklađeno. Pored toga, smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite bilo je i izraženije od smanjenja osnovnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije, jer je smanjena i premija rizika, usled poboljšanja domaćeg makroekonomskog ambijenta tokom svih prethodnih godina. Smanjenje kamatnih stopa na depozite u stranoj valuti u velikoj meri zavisi od odluka centralnih banaka zemalja ili unija čije su te valute. Ipak, usled poboljšanih uslova poslovanja u zemlji i znatnog pada premije rizika, i kamatne stope vezane za kredite i depozite vezane za evro smanjene su u većoj meri od smanjenja osnovnih kamatnih stopa Evropske centralne banke.

Veoma je važno da napomenemo da banke u Republici Srbiji ni na dinarske ni na devizne depozite nisu uvele negativne kamatne stope, niti očekujemo da budu uvedene, i pored, sada već, dužeg vremenskog perioda veoma niskih i negativnih kamatnih stopa unutar zone evra.

Narodna banka Srbije redovno obavlja analizu isplativosti dinarske i devizne štednje i svoje rezultate objavljuje putem saopštenja na svojoj internet prezentaciji. Rezultati najnovije redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, objavljene 4. avgusta, urađene za period od juna 2012. do juna 2021. godine govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu su doprineli makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina (pre svega, niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja, umereni nivo javnog duga), relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%).

Tako je, na primer, analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdila da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio preko 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (tabela 1).

* Prosečni mesečni srednji kurs dinara prema evru
** Za štednju u evrima, iznos nakon umanjenja za porez po osnovu prihoda od kamate

Oročavanje depozita u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja) u poslednjih devet godina bilo je isplativije, i to u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od juna 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u junu 2021. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara (tabela 2).

* Prosečni mesečni srednji kurs dinara prema evru
** Prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarsake i depozite u evrima oročene do jedne godine - novi poslovi
*** Za štednju u evrima, iznos nakon umanjenja za porez po osnovu prihoda od kamate

Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da adekvatnom i pravovremenom upotrebom odgovarajućih instrumenata ispunjava svoje zakonske ciljeve – očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti, ali i da doprinosi unapređenju procesa dinarizacije.

Kabinet guvernera