23.08.2021.

Данас – питања у вези с каматним стопама на штедњу

Питања: У овом тренутку су каматне стопе на штедњу ниже од стопа инфлације (и за динаре и за евре), што значи да су камате на штедњу реално негативне. Моје питање је како оваква ситуација може да утиче на штедише? Од чега зависе каматне стопе банака на штедњу и да ли се може очекивати раст камата на депозите на ниво изнад инфлације?

Одговор: Динарска штедња у банкама у Републици Србији у јулу премашила је износ од 100 милијарди динара и, према последњим расположивим подацима, она износи 100,5 милијарди динара. Од почетка 2021. године забележила је раст од 8%. Девизна штедња у банкама у Србији, према последњим расположивим (оперативним) подацима, износи 12,2 милијарде евра, односно повећана је за преко 800 милиона евра (7,1%) у 2021. години.

И динарска и девизна штедња последњих година бележе континуиран раст, који је настављен и током 2020. године, и поред деловања негативних економских ефеката проузрокованих вирусом корона, као и у досадашњем току 2021. године, захваљујући постигнутој финансијској и свеукупној макроекономској стабилности земље и координираним мерама Народне банке Србије и Владе на ублажавању последица пандемије. При томе, раст динарске штедње бржи је од раста девизне штедње већ девету годину заредом, највећим делом управо као ефекат постигнуте и одржане монетарне и финансијске стабилности, пре свега у виду дугогодишње ниске и стабилне инфлације, која се већ осам година налази на просечном нивоу од око 2% (у првом делу 2021. године у просеку је износила 2,3%), као и очуване вредности динара према евру, који доприносе расту поверења у националну валуту. Пројекције Народне банке Србије упућују на то да ће се инфлација и у наредним годинама кретати у границама циљаног распона за инфлацију Народне банке Србије, упркос тренутним повећаним глобалним инфлаторним притисцима, а усидрена инфлациона очекивања показују да тржишни учесници имају поверење да ће стабилна и ниска инфлација бити очувана у наредном периоду.

О снажном расту динарске штедње најбоље говоре подаци да је тренутни ниво динарске штедње 5,5 пута виши него на крају 2012. године, од када се бележи њен интензиван раст, при чему је више од половине укупног раста остварено у последње три и по године, односно од 2018. године, када су у пуној мери постали видљиви резултати позитивне економске трансформације српске економије, а тиме и раст поверења грађана у домаћу валуту. И у претходној календарској години динарска штедња је забележила динамичнији раст од девизне – повећана је за 16,9% (тј. за 14,5 динара динара), док је девизна штедња повећана за 11,1% (тј. 1,2 милијарде евра).

Континуиран раст динарске и девизне штедње потврђује да су домаће банке када је реч о пословима примања депозита задржале своје традиционалне функције, с обзиром на то да је штедња, и динарска и девизна, важан извор финансирања њихове кредитне активности и фактор финансијске стабилности. Поред тога, континуиран раст динарске и девизне штедње указује и на сигурност, али на исплативост ових облика улагања. При томе, треба имати у виду да каматне стопе које банке нуде на динарску и девизну штедњу зависе пре свега од рочности улога, али и евентуалних других погодности које банка нуди у вези са штедњом (могућност подизања улога пре рока доспећа итд.). Према последњим расположивим подацима (јун 2021. године), за динарску штедњу рочности преко две године просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене послове износила је 3,05%, док је каматна стопа на штедњу у еврима, као најзаступљенијој валути када је реч о девизној штедњи у Републици Србији за исту рочност (преко две године) износила 0,92%.

Каматне стопе, и на динарске, и на девизне депозите, не треба поредити само с једним или неколико појединачних стопа инфлације како би се донео закључак о исплативости штедње и вредности улога. Ово нарочито зато што су, како Народна банка Србије редовно истиче, стопе инфлације последњих месеци на нешто вишим нивоима од централне вредности циља (3%), услед деловања привремених фактора – ниске базе из претходне године, као и привременог раста цена појединих категорија производа, пре свега цена енергената, док су почетком године биле и испод доње границе циљаног коридора (1,5%). Зато се не може а приори, без увида у кретање каматних стопа или инфлације у наредном периоду, говорити о негативним реалним каматним стопама на депозите.

Каматне стопе на тржишту зависе, у највећој мери, од основних каматних стопа надлежне централне банке. Народна банка Србије је од маја 2013. године спустила референтну каматну стопу за 10,75 процентних поена (са 11,75% на рекордно ниских 1,00%), чиме је омогућила до сада најповољније услове финансирања у домаћој валути за грађане, привреду и државу. Каматне стопе нису дакле смањене само на депозите него и на кредите, и то се увек дешава усклађено. Поред тога, смањење каматних стопа на динарске кредите било је и израженије од смањења основних каматних стопа Народне банке Србије, јер је смањена и премија ризика, услед побољшања домаћег макроекономског амбијента током свих претходних година. Смањење каматних стопа на депозите у страној валути у великој мери зависи од одлука централних банака земаља или унија чије су те валуте. Ипак, услед побољшаних услова пословања у земљи и знатног пада премије ризика, и каматне стопе везане за кредите и депозите везане за евро смањене су у већој мери од смањења основних каматних стопа Европске централне банке.

Веома је важно да напоменемо да банке у Републици Србији ни на динарске ни на девизне депозите нису увеле негативне каматне стопе, нити очекујемо да буду уведене, и поред, сада већ, дужег временског периода веома ниских и негативних каматних стопа унутар зоне евра.

Народна банка Србије редовно обавља анализу исплативости динарске и девизне штедње и своје резултате објављује путем саопштења на својој интернет презентацији. Резултати најновије редовне полугодишње анализе исплативости штедње, објављене 4. августа, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2021. године говоре у прилог чињеници да је исплативије штедети у домаћој валути, чему су допринели макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година (пре свега, ниска инфлација, релативно стабилан курс динара, висок износ девизних резерви, низак ниво ненаплативих потраживања, умерени ниво јавног дуга), релативно више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима и повољнији порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15%).

Тако је, на пример, анализа исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдила да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2021. године добио преко 42.000 динара (358 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа (табела 1).

* Просечни месечни средњи курс динара према евру
** За штедњу у еврима, износ након умањења за порез по основу прихода од камате

Орочавање депозита у динарима на годину дана (без занављања) у последњих девет година било је исплативије, и то у чак 98% посматраних годишњих потпериода. Тако би штедиша, који је од јуна 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио у јуну 2021. око 1.500 динара (13 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара (табела 2).

* Просечни месечни средњи курс динара према евру
** Просечна пондерисана каматна стопа на динарсаке и депозите у еврима орочене до једне године - нови послови
*** За штедњу у еврима, износ након умањења за порез по основу прихода од камате

Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да адекватном и правовременом употребом одговарајућих инструмената испуњава своје законске циљеве – очување ценовне и финансијске стабилности, али и да доприноси унапређењу процеса динаризације.

Кабинет гувернера