02.08.2021.
Pitanja: Koliko su iznosile intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu u prošloj i ovoj godini, na kupovnoj i prodajnoj strani? Da li je dolazilo do pritisaka na dinar (ako jeste, kada)? Da li Narodna banka Srbije održava fiksni kurs dinara prema evru?
Odgovor: Narodna banka Srbije je od početka 2021. godine neto kupila više od pola milijarde evra. Konačan podatak o aktivnostima na domaćem deviznom tržištu, Narodna banka Srbije objavljuje mesečno saopštenjem Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu (poslednje saopštenje, koje se odnosi na prvih šest meseci 2021. godine, objavljeno je 9. jula). U aktivnostima na međubankarskom deviznom tržištu u kriznoj 2020. godini, Narodna banka Srbije je, radi održanja neophodne stabilnosti na domaćem finansijskom tržištu, neto prodala 1.450 mln evra (prodala 1.950 mln evra i kupila 500 mln evra). Podsećamo i na to da je Narodna banka Srbije od početka do kraja 2019. godine neto kupila 5 milijardi evra na domaćem deviznom tržištu, reagujući na prekomerne pritiske ka jačanju dinara, što je slučaj i u tekućoj godini. U 2020. godini, nakon što su, uobičajeno za početak godine, deprecijacijski pritisci bili uzrokovani dejstvom privremenih sezonskih faktora, tj. pojačanom tražnjom za devizama uvoznika energenata, oni su usled rasta neizvesnosti na međunarodnim tržištima izazvanih pandemijom virusa korona pojačani u drugom tromesečju, kada su i bili najizraženiji. U trećem i četvrtom tromesečju oni su postepeno slabili, pri čemu je u novembru i decembru promenjen trend, te preovladavaju aprecijacijski pritisci. Pritisci ka jačanju domaće valute preovladavaju i u prvoj polovini 2021. godine. Podsećamo na to da je Narodna banka Srbije pre 2020, kada su preovladavali aprecijacijski pritisci, koji su pre svega bili posledica dobrih makroekonomskih pokazatelja i perspektive zemlje, pretežno kupovala devize na međubankarskom deviznom tržištu i na taj način znatno uvećala devizne rezerve, koje služe kao odbrambeni mehanizam u kriznim situacijama – poput situacije zabeležene u 2020. godini. Sve mere koje su preduzete tokom pandemije za sprečavanje negativnih posledica po ekonomski razvoj zemlje i sve mere koje je preduzela Narodna banka Srbije doprinele su tome da poverenje u dinar domaćih i stranih investitora, ali i građana, ostane nepoljuljano. Zbog toga, deprecijacijski pritisci koji su bili prisutni prošle godine nisu bili toliko jaki i izraženi kao u slučaju nekih drugih uporedivih zemalja s tržištima u usponu. Dinar je jedna od retkih valuta iz te grupe zemalja koja je zadržala relativnu stabilnost bez prekomernog korišćenja deviznih rezervi zemlje. Krajem prethodne godine i u većem delu ove godine prisutni su aprecijacijski pritisci, kao nastavak trenda uspostavljenog pre izbijanja pandemije, a koji je vođen pre svega dobrim makroekonomskim pokazateljima i perspektivama zemlje, uključujući i adekvatan odgovor na pandemiju prema oceni mnogih međunarodnih institucija i dokazano povećanoj otpornosti domaće ekonomije i domaće valute na potrese iz međunarodnog okruženja. Osnovni razlozi aprecijacijskih pritisaka jesu znatniji prilivi stranih direktnih investicija, prilivi po osnovu izvoza i pojačana ulaganja stranih investitora u dinarske obveznice Republike Srbije, naročito nakon njihovog uključenja u indeks J.P. Morgan-a. Narodna banka Srbije sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa (a ne fiksnog deviznog kursa), koji je u skladu s monetarnom strategijom Narodne banke Srbije koja podrazumeva ciljanje inflacije. U skladu s tim, devizni kurs se formira slobodno, na osnovu ponude i tražnje deviza, a Narodna banka Srbije može da interveniše na deviznom tržištu radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara prema evru, kao i radi očuvanja stabilnosti cena i finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi. Upravo ovakav režim deviznog kursa omogućava Narodnoj banci Srbije da vodi nezavisnu, kredibilnu i adekvatnu monetarnu politiku u skladu s postojećim ekonomskim i tržišnim okolnostima u Srbiji. Pojačana stabilnost deviznog kursa u proteklom periodu ne znači da Narodna banka Srbije na prikriven način održava fiksni kurs, već ukazuje na to da je u ambijentu povećane neizvesnosti u globalnom okruženju veoma važno poslati jasan signal da se neće dozvoliti prelivanje te neizvesnosti iz međunarodnog okruženja na domaće okruženje. Upravo je to jedan od razloga zbog kojeg strani investitori nisu u znatnijoj meri izlazili s domaćeg finansijskog tržišta, već su očuvali svoje poverenje i investicije u Srbiju i u kriznoj godini. Narodna banka Srbije ne cilja nijedan nivo deviznog kursa, niti nastoji da određeni nivo deviznog kursa održava na fiksiranom nivou, već svojim deviznim intervencijama nastoji da pre svega ublaži prekomerne kratkoročne oscilacije kursa dinara prema evru, a koje imaju negativne posledice po čitavu ekonomiju, naročito u uslovima još uvek prisutne visoke stope evroizacije domaćeg finansijskog sistema i visokog prenosnog efekta oscilacija deviznog kursa na opšti nivo cena, tj. na inflaciju. Zbog toga, očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa izuzetno je važno za ostvarivanje osnovnih ciljeva Narodne banke Srbije – monetarne i finansijske stabilnosti. Pri tome, relativna stabilnost deviznog kursa nije isto što i fiksiranje deviznog kursa. Dok se primenom režima fiksnog deviznog kursa gubi nezavisnost monetarne politike centralne banke, u slučaju režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa nije tako. Pored toga, u slučaju režima fiksnog deviznog kursa dolazi do izražaja i sukob različitih ciljeva ekonomskih politika – znatno je otežano ispuniti istovremeno ciljeve kao što su puna zaposlenost, održavanje visoke stope rasta, uravnotežena platnobilansna kretanja, naročito u slučaju velikih eksternih potresa, uz nemogućnost domaće valute da se prilagodi tim potresima ako za time postoji potreba. U slučaju režima fiksnog deviznog kursa, naročito posmatrano u dužem roku, realna tržišna vrednost domaće valute obično znatno više odstupa od ustanovljene fiksirane vrednosti, koju bi trebalo periodično prilagođavati. U slučaju fleksibilnih i rukovođeno plivajućih deviznih kurseva ove razlike su manje, što praktično znači da zvanični srednji kurs dinara prema evru odražava njegovu realnu vrednost (nije ni precenjen, ni potcenjen), jer ovakvi režimi omogućavaju postepeno, a ne naglo prilagođavanje deviznih kurseva tržišnim kretanjima. Postojeći režim deviznog kursa omogućava Narodnoj banci Srbije dovoljno fleksibilnosti i prostora za vođenje odgovorne i kredibilne monetarne politike i sprovođenje odgovarajuće strategije kada je u pitanju devizni kurs. Održavanje relativne stabilnosti dinara prema evru, kao referentnoj stranoj valuti, u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa optimalna je strategija za Srbiju, kojom se omogućava očuvanje stabilnosti cena, postiže izvesnost poslovanja, daje sigurnost domaćem finansijskom sistemu i stranim investitorima, uz zadržavanje nezavisnosti monetarne politike i mogućnosti prilagođavanja jakim eksternim potresima. Ističemo još jednom da je relativna stabilnost deviznog kursa u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa izuzetno važna za ostvarenje osnovnih ciljeva Narodne banke Srbije, ali i za celu srpsku ekonomiju, i da će Narodna banka Srbije nastojati da i u budućnosti očuva postignutu stabilnost, odnosno da neće menjati postojeću strategiju niti režim deviznog kursa, s obzirom na to da se upravo ovakva strategija pokazala kao najbolja u aktuelnim uslovima i daje najbolje rezultate.
Kabinet guvernera
