02.08.2021.
Питања: Колико су износиле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту у прошлој и овој години, на куповној и продајној страни? Да ли је долазило до притисака на динар (ако јесте, када)? Да ли Народна банка Србије одржава фиксни курс динара према евру?
Одговор: Народна банка Србије је од почетка 2021. године нето купила више од пола милијарде евра. Коначан податак о активностима на домаћем девизном тржишту, Народна банка Србије објављује месечно саопштењем Стање девизних резерви и кретања на међубанкарском девизном тржишту (последње саопштење, које се односи на првих шест месеци 2021. године, објављено је 9. јула). У активностима на међубанкарском девизном тржишту у кризној 2020. години, Народна банка Србије је, ради одржања неопходне стабилности на домаћем финансијском тржишту, нето продала 1.450 млн евра (продала 1.950 млн евра и купила 500 млн евра). Подсећамо и на то да је Народна банка Србије од почетка до краја 2019. године нето купила 5 милијарди евра на домаћем девизном тржишту, реагујући на прекомерне притиске ка јачању динара, што је случај и у текућој години. У 2020. години, након што су, уобичајено за почетак године, депрецијацијски притисци били узроковани дејством привремених сезонских фактора, тј. појачаном тражњом за девизама увозника енергената, они су услед раста неизвесности на међународним тржиштима изазваних пандемијом вируса корона појачани у другом тромесечју, када су и били најизраженији. У трећем и четвртом тромесечју они су постепено слабили, при чему је у новембру и децембру промењен тренд, те преовладавају апрецијацијски притисци. Притисци ка јачању домаће валуте преовладавају и у првој половини 2021. године. Подсећамо на то да је Народна банка Србије пре 2020, када су преовладавали апрецијацијски притисци, који су пре свега били последица добрих макроекономских показатеља и перспективе земље, претежно куповала девизе на међубанкарском девизном тржишту и на тај начин знатно увећала девизне резерве, које служе као одбрамбени механизам у кризним ситуацијама – попут ситуације забележене у 2020. години. Све мере које су предузете током пандемије за спречавање негативних последица по економски развој земље и све мере које је предузела Народна банка Србије допринеле су томе да поверење у динар домаћих и страних инвеститора, али и грађана, остане непољуљано. Због тога, депрецијацијски притисци који су били присутни прошле године нису били толико јаки и изражени као у случају неких других упоредивих земаља с тржиштима у успону. Динар је једна од ретких валута из те групе земаља која је задржала релативну стабилност без прекомерног коришћења девизних резерви земље. Крајем претходне године и у већем делу ове године присутни су апрецијацијски притисци, као наставак тренда успостављеног пре избијања пандемије, а који је вођен пре свега добрим макроекономским показатељима и перспективама земље, укључујући и адекватан одговор на пандемију према оцени многих међународних институција и доказано повећаној отпорности домаће економије и домаће валуте на потресе из међународног окружења. Основни разлози апрецијацијских притисака јесу знатнији приливи страних директних инвестиција, приливи по основу извоза и појачана улагања страних инвеститора у динарске обвезнице Републике Србије, нарочито након њиховог укључења у индекс J.P. Morgan-a. Народна банка Србије спроводи режим руковођено пливајућег девизног курса (а не фиксног девизног курса), који је у складу с монетарном стратегијом Народне банке Србије која подразумева циљање инфлације. У складу с тим, девизни курс се формира слободно, на основу понуде и тражње девиза, а Народна банка Србије може да интервенише на девизном тржишту ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара према евру, као и ради очувања стабилности цена и финансијског система и одржавања адекватног нивоа девизних резерви. Управо овакав режим девизног курса омогућава Народној банци Србије да води независну, кредибилну и адекватну монетарну политику у складу с постојећим економским и тржишним околностима у Србији. Појачана стабилност девизног курса у протеклом периоду не значи да Народна банка Србије на прикривен начин одржава фиксни курс, већ указује на то да је у амбијенту повећане неизвесности у глобалном окружењу веома важно послати јасан сигнал да се неће дозволити преливање те неизвесности из међународног окружења на домаће окружење. Управо је то један од разлога због којег страни инвеститори нису у знатнијој мери излазили с домаћег финансијског тржишта, већ су очували своје поверење и инвестиције у Србију и у кризној години. Народна банка Србије не циља ниједан ниво девизног курса, нити настоји да одређени ниво девизног курса одржава на фиксираном нивоу, већ својим девизним интервенцијама настоји да пре свега ублажи прекомерне краткорочне осцилације курса динара према евру, а које имају негативне последице по читаву економију, нарочито у условима још увек присутне високе стопе евроизације домаћег финансијског система и високог преносног ефекта осцилација девизног курса на општи ниво цена, тј. на инфлацију. Због тога, очување релативне стабилности девизног курса у оквиру режима руковођено пливајућег девизног курса изузетно је важно за остваривање основних циљева Народне банке Србије – монетарне и финансијске стабилности. При томе, релативна стабилност девизног курса није исто што и фиксирање девизног курса. Док се применом режима фиксног девизног курса губи независност монетарне политике централне банке, у случају режима руковођено пливајућег девизног курса није тако. Поред тога, у случају режима фиксног девизног курса долази до изражаја и сукоб различитих циљева економских политика – знатно је отежано испунити истовремено циљеве као што су пуна запосленост, одржавање високе стопе раста, уравнотежена платнобилансна кретања, нарочито у случају великих екстерних потреса, уз немогућност домаће валуте да се прилагоди тим потресима ако за тиме постоји потреба. У случају режима фиксног девизног курса, нарочито посматрано у дужем року, реална тржишна вредност домаће валуте обично знатно више одступа од установљене фиксиране вредности, коју би требало периодично прилагођавати. У случају флексибилних и руковођено пливајућих девизних курсева ове разлике су мање, што практично значи да званични средњи курс динара према евру одражава његову реалну вредност (није ни прецењен, ни потцењен), јер овакви режими омогућавају постепено, а не нагло прилагођавање девизних курсева тржишним кретањима. Постојећи режим девизног курса омогућава Народној банци Србије довољно флексибилности и простора за вођење одговорне и кредибилне монетарне политике и спровођење одговарајуће стратегије када је у питању девизни курс. Одржавање релативне стабилности динара према евру, као референтној страној валути, у оквиру режима руковођено пливајућег девизног курса оптимална је стратегија за Србију, којом се омогућава очување стабилности цена, постиже извесност пословања, даје сигурност домаћем финансијском систему и страним инвеститорима, уз задржавање независности монетарне политике и могућности прилагођавања јаким екстерним потресима. Истичемо још једном да је релативна стабилност девизног курса у оквиру режима руковођено пливајућег девизног курса изузетно важна за остварење основних циљева Народне банке Србије, али и за целу српску економију, и да ће Народна банка Србије настојати да и у будућности очува постигнуту стабилност, односно да неће мењати постојећу стратегију нити режим девизног курса, с обзиром на то да се управо оваква стратегија показала као најбоља у актуелним условима и даје најбоље резултате.
Кабинет гувернера
