05.03.2021.
Pitanja: Šta predstavlja foreks, da li je u pitanju prevara ili legalna mogućnost da se zaradi? Ko se bavi time, ko može da se bavi time... Postoje li podaci koliko je rasprostranjen u Srbiji?
Odgovor: Takozvane FOREX platforme predstavljaju elektronske platforme na kojima se korisnicima nude usluge trgovanja valutama, ali i drugim finansijskim instrumentima i robom, kao što su zlato, sirova nafta i druga roba i instrumenti. Pri tom, trgovina na ovim platformama ne podrazumeva stvarnu kupovinu i prodaju finansijskog instrumenta ili robe, već je, pre svega, reč o „ugovorima na razliku“, odnosno pokušaju predviđanja kretanja cene ili deviznog kursa u određenom roku kada se u zavisnosti od promene cene predmeta „trgovine“ ostvaruje dobitak ili gubitak. U takvim slučajevima procena fundamentalnih (osnovnih) ekonomskih pokazatelja ne igra važnu ulogu, već je od posebnog značaja poznavanje tehničke analize, koja se zasniva na praćenju istorijskih podataka, odnosno korišćenju grafičkih prikaza kako bi se identifikovali odgovarajući „obrasci“ u kretanju cena i deviznog kursa. Ovakva strategija je orijentisana na kratak rok i smatra se veoma rizičnom, čak i za investitore sa znatnijim iskustvom.
Ključni kanal promocije ovakvih platformi su web sajtovi i društvene mreže, čiji je domet prilično veliki. Popularnost platformi poslednjih godina raste uporedo sa sve intenzivnijim korišćenjem interneta i društvenih mreža, što posebno može biti izraženo u uslovima pandemije kada se znatan deo vremena provodi uz elektronske uređaje.
Platforme koje su popularne u Srbiji potiču, pre svega, od firmi sa sedištem u inostranstvu koje ne podležu regulatornim, kontrolnim niti nadzornim ovlašćenjima organa Republike Srbije. Pri tom, ove firme često nemaju dozvolu za pružanje investicionih usluga ni od nadležnog regulatornog organa u matičnoj zemlji. Usled toga veliki broj centralnih banaka i drugih regulatornih tela u svetu skreće pažnju na višestruke rizike i razne oblike prevara na ovakvim platformama.
Narodna banka Srbije je još u martu 2012. godine izdala saopštenje povodom oglašavanja platformi za trgovanje u kojem je istaknuto da su građani i pravna lica ulaganjem svojih sredstava preko elektronskih servisa izloženi višestrukim rizicima. Takođe, skreće se pažnja da pored toga što su za uspešna ulaganja na deviznom tržištu potrebni znanje i iskustvo koji se stiču godinama i što u vrlo kratkom roku može doći do znatnog ili potpunog gubitka uloženih sredstava, trgovina preko ovih platformi se vrlo često zasniva na poslovanju s licima u inostranstvu nad kojima Narodna banka Srbije nema kontrolu. Isto tako, usluge „trgovine“ koje oglašavaju pojedini elektronski servisi obično se svode zapravo na klađenje – nema prenosa vlasništva, što građane koji učestvuju u trgovini izlaže dodatnom riziku da organizatori platforme ne ispune svoje obaveze.
Takođe, Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije je u novembru 2015. godine zbog pojave neovlašćenog oglašavanja i pružanja usluga elektronskih servisa za trgovanje finansijskim instrumentima preko inostranih firmi izdala zvanično upozorenje pod nazivom: "Čuvajte se FOREX prevara" u kojem, kao institucija nadležna za nadzor nad tržištem finansijskih instrumenata u našoj zemlji, upozorava građane da obrate pažnju na različite vrste prevara koje postoje na finansijskom tržištu, uključujući i tržišta za trgovanje valutama, zlatom, sirovom naftom, berzanskim indeksima i drugim robama i njihovim derivatima. Na sličnu temu ova institucija je izdala još jedno saopštenje pod nazivom: "Kako izbeći prevare" u kojem je dodatno upozorila pravna lica i građane na rizičnost ovakvih plasmana i omogućila potencijalnim ulagačima da se u vezi sa svim nedoumicama i nejasnoćama obrate Komisiji. U navedenom saopštenju uputila je zainteresovana lica na rezultate kvantitativne studije francuskog nadzornog tela za tržište kapitala (Autorité des marchés financiers – AMF) koji su potvrdili opasnost od ulaganja na FOREX online platformama i istakli činjenicu da većina klijenata gubi novac.
Komisija navodi da se, kada su u pitanju inostrane firme, na internet stranama organizacija IOSCO (Međunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti) i ESMA (Evropski regulator za hartije od vrednosti i tržišta) kao i mnogih drugih regulatora za tržišta hartija od vrednosti objavljuju upozorenja za investitore, često pod nazivom „Investor warnings/alerts and bulletins“, kao i da IOSCO dobija upozorenja od svojih članova koja se odnose na investicione firme koje u državama članicama IOSCO-a nemaju dozvolu za pružanje investicionih usluga ili koriste slična imena nazivima licenciranih firmi kako bi obmanuli investitore.
Na kraju podsećamo da saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, domaća pravna lica mogu kupovati devize i efektivni strani novac samo od banaka i prodavati ih samo bankama, dok fizička lica kupoprodaju deviza mogu obavljati samo s bankama, a kupoprodaju efektivnog stranog novca mogu slobodno obavljati u bankama, menjačnicama i kod javnog poštanskog operatora. Prema Zakonu o tržištu kapitala, pružanje investicionih usluga i aktivnosti koje se odnose na finansijske instrumente u Srbiji ne mogu se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije. Na internet prezentaciji Komisije dostupni su, između ostalog, registar brokersko-dilerskih društava i registar investicionih savetnika, koji poseduju dozvolu Komisije za pružanje investicionih usluga i aktivnosti.
Kabinet guvernera
