05.03.2021.
Питања: Шта представља форекс, да ли је у питању превара или легална могућност да се заради? Ко се бави тиме, ко може да се бави тиме... Постоје ли подаци колико је распрострањен у Србији?
Одговор: Такозване FOREX платформе представљају електронске платформе на којима се корисницима нуде услуге трговања валутама, али и другим финансијским инструментима и робом, као што су злато, сирова нафта и друга роба и инструменти. При том, трговина на овим платформама не подразумева стварну куповину и продају финансијског инструмента или робе, већ је, пре свега, реч о „уговорима на разлику“, односно покушају предвиђања кретања цене или девизног курса у одређеном року када се у зависности од промене цене предмета „трговине“ остварује добитак или губитак. У таквим случајевима процена фундаменталних (основних) економских показатеља не игра важну улогу, већ је од посебног значаја познавање техничке анализе, која се заснива на праћењу историјских података, односно коришћењу графичких приказа како би се идентификовали одговарајући „обрасци“ у кретању цена и девизног курса. Оваква стратегија је оријентисана на кратак рок и сматра се веома ризичном, чак и за инвеститоре са знатнијим искуством.
Кључни канал промоције оваквих платформи су wеб сајтови и друштвене мреже, чији је домет прилично велики. Популарност платформи последњих година расте упоредо са све интензивнијим коришћењем интернета и друштвених мрежа, што посебно може бити изражено у условима пандемије када се знатан део времена проводи уз електронске уређаје.
Платформе које су популарне у Србији потичу, пре свега, од фирми са седиштем у иностранству које не подлежу регулаторним, контролним нити надзорним овлашћењима органа Републике Србије. При том, ове фирме често немају дозволу за пружање инвестиционих услуга ни од надлежног регулаторног органа у матичној земљи. Услед тога велики број централних банака и других регулаторних тела у свету скреће пажњу на вишеструке ризике и разне облике превара на оваквим платформама.
Народна банка Србије је још у марту 2012. године издала саопштење поводом оглашавања платформи за трговање у којем је истакнуто да су грађани и правна лица улагањем својих средстава преко електронских сервиса изложени вишеструким ризицима. Такође, скреће се пажња да поред тога што су за успешна улагања на девизном тржишту потребни знање и искуство који се стичу годинама и што у врло кратком року може доћи до знатног или потпуног губитка уложених средстава, трговина преко ових платформи се врло често заснива на пословању с лицима у иностранству над којима Народна банка Србије нема контролу. Исто тако, услуге „трговине“ које оглашавају поједини електронски сервиси обично се своде заправо на клађење – нема преноса власништва, што грађане који учествују у трговини излаже додатном ризику да организатори платформе не испуне своје обавезе.
Такође, Комисија за хартије од вредности Републике Србије је у новембру 2015. године због појаве неовлашћеног оглашавања и пружања услуга електронских сервиса за трговање финансијским инструментима преко иностраних фирми издала званично упозорење под називом: "Чувајте се FOREX превара" у којем, као институција надлежна за надзор над тржиштем финансијских инструмената у нашој земљи, упозорава грађане да обрате пажњу на различите врсте превара које постоје на финансијском тржишту, укључујући и тржишта за трговање валутама, златом, сировом нафтом, берзанским индексима и другим робама и њиховим дериватима. На сличну тему ова институција је издала још једно саопштење под називом: "Како избећи преваре" у којем је додатно упозорила правна лица и грађане на ризичност оваквих пласмана и омогућила потенцијалним улагачима да се у вези са свим недоумицама и нејасноћама обрате Комисији. У наведеном саопштењу упутила је заинтересована лица на резултате квантитативне студије француског надзорног тела за тржиште капитала (Autorité des marchés financiers – AMF) који су потврдили опасност од улагања на FOREX онлине платформама и истакли чињеницу да већина клијената губи новац.
Комисија наводи да се, када су у питању иностране фирме, на интернет странама организација IOSCO (Међународна организација комисија за хартије од вредности) и ESMA (Европски регулатор за хартије од вредности и тржишта) као и многих других регулатора за тржишта хартија од вредности објављују упозорења за инвеститоре, често под називом „Investor warnings/alerts and bulletins“, као и да IOSCO добија упозорења од својих чланова која се односе на инвестиционе фирме које у државама чланицама IOSCO-а немају дозволу за пружање инвестиционих услуга или користе слична имена називима лиценцираних фирми како би обманули инвеститоре.
На крају подсећамо да сагласно Закону о девизном пословању, домаћа правна лица могу куповати девизе и ефективни страни новац само од банака и продавати их само банкама, док физичка лица купопродају девиза могу обављати само с банкама, а купопродају ефективног страног новца могу слободно обављати у банкама, мењачницама и код јавног поштанског оператора. Према Закону о тржишту капитала, пружање инвестиционих услуга и активности које се односе на финансијске инструменте у Србији не могу се обављати без дозволе Комисије за хартије од вредности Републике Србије. На интернет презентацији Комисије доступни су, између осталог, регистар брокерско-дилерских друштава и регистар инвестиционих саветника, који поседују дозволу Комисије за пружање инвестиционих услуга и активности.
Кабинет гувернера
