04.03.2021.

Govor guvernera Jorgovanke Tabaković snimljen za potrebe odložene konferencije “MONEY FAIR 21“, koja je trebalo da bude održana 4. marta

Uvaženi domaćini, pokrovitelji, prijatelji i učesnici konferencije Money Fair 21,

Zadovoljstvo mi je što imam priliku da vas, makar i u ovom virtuelnom formatu, pozdravim. I vaše pozivno pismo nedvosmisleno ukazuje na jačinu naših odgovora na globalnu krizu s kojom smo svi suočeni. Citiram. „Veliki bedem koji su, u finansijskom i ekonomskom smislu podigle Vlada i Narodna banka Srbije, s vizionarskom hrabrošću predsednika Vučića, jeste velika zaštita od potresa koji očekuju globalnu ekonomiju.” Da li smo imali pravo da ne reagujemo ili da ne reagujemo snažno? Tvrdim da nismo. To je naša obaveza prema građanima, koji moraju da imaju poverenje u nosioce politika, a to poverenje se ne stiče rečima i lepim željama, već delovanjem i rezultatima. Verujem da time podržavamo i očekivanja ljudi za bolji život, koja oni s pravom imaju. To je naša obaveza i prema privrednicima. Svim preduzećima, kako mikro i malim, tako i srednjim i velikim, jer za poslovanje je neophodna stabilnost – politička, monetarna, finansijska. Neophodna im je izvesnost uslova poslovanja. U takvim uslovima, od 2015. do 2019. godine, naša privreda je u kontinuitetu povećavala profitabilnost. Uticaj monetarne politike Narodne banke Srbije na takav rezultat – neko bi rekao da je značajan, a neko da nije zanemarljiv. Procenite. Preko 50% boljeg rezultata privrede u tom periodu poteklo je od dve kategorije na koje Narodna banka Srbije ima opredeljujući uticaj – a to su povoljniji uslovi finansiranja i relativna stabilnost kursa dinara prema evru. I to je moja poruka – Narodna banka Srbije će uvek biti uz svoje građane i privredu, da trajemo dugo i uspešno.

Poštovane kolege,

U Srbiji su već u prvim danima pandemije reagovale i Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, svako u skladu sa svojim nadležnostima, a koordinisano. U situaciji kada su se kratkoročni ekonomski pokazatelji poslovnog poverenja u celom svetu drastično pogoršavali, trebalo je osmisliti sveobuhvatne ekonomske mere, sprovodive u najkraćem roku. Mi smo bili u mogućnosti da reagujemo ogromnim paketom mera, jer smo u prethodnom periodu stvorili monetarni i fiskalni prostor za takvu reakciju. Da smo odlagali donošenje mera, posledice takvog neodgovornog ponašanja bile bi ogromne. Merile bi se nezaposlenošću, zatvaranjem fabrika, izgubljenim milijardama evra bruto domaćeg proizvoda. Da nismo reagovali odmah i sveobuhvatno, procenjujemo da bi pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini iznosio preko 6%, dok bi oporavak, poput oporavka nakon prethodne krize iz 2009. godine, trajao od tri do pet godina. Sa svim što smo uradili, uključujući i poslednje mere države, Srbija će se od posledica pandemije oporaviti u toku ove godine.

Dragi prijatelji,

Danas ne bismo govorili o održivom razvoju niti o inovacijama da nismo našim merama sačuvali ekonomiju od posledica pandemije. Narodna banka Srbije je gotovo svakog meseca reagovala nekom od mera.

• S ciljem podrške ekonomskom oporavku, u 2020. godini četiri puta smo smanjivali referentnu kamatnu stopu, koja sada iznosi 1,0%.
• Obezbedili smo još povoljnije finansijske uslove, uz kamatne stope na nove dinarske kredite privredi, koje su tokom 2020. godine dodatno snižene za 0,8 procentnih poena (na 3,2% u decembru).
• Kao rezultat svih mera koje smo donosili, ukupni domaći krediti nastavili su gotovo dvocifreni rast treću godinu zaredom, uz zdrav međugodišnji rast od 9,9% u decembru. Uz sve mere, a uprkos pandemiji, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je dodatno, sa 4,1% na 3,7%.
• Kombinacija svih donetih mera dovela je i do toga da su se prošle godine kamatne stope na dinarske i evroindeksirane kredite privredi gotovo izjednačile, a to je bilo vođeno smanjenjem kamatnih stopa na dinare. Takvu situaciju do sada u Srbiji nismo imali. Čak je u januaru ove godine kamatna stopa na dinarske kredite privredi od 2,2% bila na znatno nižem nivou od kamatne stope na kredite u evro znaku, koja je iznosila 2,8%.
• Svedoci ste i da se u Srbiji o inflaciji više i ne govori. I u 2020. godini prosečnu inflaciju očuvali smo na nivou od 1,6%, što potvrđuje da smo osnovni cilj nastavili da ispunjavamo i u kriznoj godini.
• Očuvali smo i relativnu stabilnost deviznog kursa, što je jedan od ključnih doprinosa za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje i za izvesnost poslovanja. Promene kursa dinara prema evru bile su na drugoj decimali.
• Bruto devizne rezerve na nivou od 13,5 milijardi evra na kraju 2020. bile su za 113,2 miliona evra više nego na kraju 2019. godine. Odgovornim upravljanjem deviznim rezervama povećali smo i učešće zlata, kao sigurne aktive, na 13%, dok je to učešće krajem 2012. godine iznosilo svega 5,7%.
• Uz napore nosilaca politika da se sačuva naša ekonomija, i priliv stranih direktnih investicija u Srbiju je, uprkos pandemiji, premašio 3 milijarde evra, što je najviše od svih zemalja u regionu. To je konkretan dokaz da je Srbija prepoznata kao regionalni investicioni centar. Za naše ljude i privredu to znači veću zaposlenost, bolje plate i nove tehnologije.

Dragi prijatelji,

Pre godinu dana podsetila sam na naš dugogodišnji rad na uključenju dinarskih obveznica Republike Srbije u renomirani indeks obveznica J.P. Morgan-a. Tada sam izrazila nadu da ćemo u tome uspeti do sredine 2021. godine. Posvećenost i strateško delovanje uvek daju rezultate i J.P. Morgan je 11. februara objavio odluku da će od 30. juna 2021. godine dinarske obveznice uključiti u ovaj renomirani indeks. Time je dat još jedan snažan signal da je Srbija sigurno i poželjno mesto za ulaganje i da to ostaje i u narednim godinama.

Za nas je ključno da smo sačuvali poverenje privrede i građana da će država i centralna banka biti tu, za njih i uz njih, vodeći računa o radnim mestima, zaradama ljudi, očuvanju proizvodnih kapaciteta i očuvanju likvidnosti. Šta kažu podaci o tome? Broj formalno zaposlenih ljudi u našem privatnom sektoru tokom 2020. godine povećan je za oko 42 hiljade.

Poštovane kolege,

Verujem da je zadatak institucija da život ljudi i privrede učine lakšim i jednostavnijim kako bi oni mogli svoje vreme, kao najdragoceniji resurs, koristiti na najkvalitetniji način. Narodna banka Srbije je u prethodnih osam godina na sopstvenom primeru pokazala da je naša zemlja, i kada je reč o inovacijama i finansijskim uslugama, rame uz rame s najrazvijenijim zemljama na svetu, a ponekad i ispred njih.

Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, koju smo primenili među prvima u svetu, korisnici platnih usluga u Srbiji ne moraju da idu u ekspozituru banke, već mogu brzo i sigurno, u bilo koje vreme i s bilo kog mesta, da izvrše instant plaćanje, i to od početka rada našeg IPS NBS sistema, odnosno od oktobra 2018. godine. Od tada do danas u njemu je izvršeno oko 37,5 miliona transakcija, ukupne vrednosti oko 363 milijarde dinara. Za nas je to važan pokazatelj da su instant plaćanja postala podrazumevajući kvalitet servisa kod korisnika platnih usluga.

Korisnici su se brzo navikli i na uslugu plaćanja mesečnih računa za nekoliko sekundi, uz pomoć standardizovanog NBS IPS QR koda i korišćenjem aplikacija za mobilno bankarstvo.

Omogućili smo i instant plaćanja na prodajnim mestima trgovaca kako fizičkim, tako i internet prodajnim mestima, na oko 2.200 naplatnih mesta u okviru prodajnih objekata trgovinskih lanaca Roda, Idea i Merkator, kao i na benzinskim stanicama kompanije NIS, a u toku je širenje prihvatne mreže na još nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Nekoliko internet trgovaca omogućilo je instant plaćanje na svojim veb-prodavnicama (među njima su i prodavnice tehničkih uređaja, ali i, na moje zadovoljstvo, naše izdavačke kuće i knjižare).

Korisnici finansijskih usluga u Republici Srbiji među prvima u Evropi mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu, uz punu transparentnost, sigurnost i zaštitu njihovih prava. Bez odlaska u banku moguće je otvoriti platni račun, podneti zahtev za platnu karticu i kredit. U 2020. godini beležimo 71,5 hiljada ugovora zaključenih na daljinu, što je za oko 62% više nego u 2019. godini, a preko 6.000 ugovora zaključeno je uz korišćenje video-identifikacije korisnika.
Ipak, želim da kažem i sledeće. Inovacije čine život lakšim. Inovacije nam štede vreme, kao naš najvredniji resurs. Ali, tehnologije moraju da služe ljudima, a ne ljudi njima. One su instrumenti za postizanje ciljeva, a ne cilj po sebi. Sama tehnologija ne može da reši velike ekonomske izazove: ne može da odredi prioritete, da donosi odluke o potrošnji, o investicijama. Verujem da ćemo se složiti da su znanje i ljudski kapital jedan od ključnih pokretača razvoja i promena u 21. veku.

Dragi prijatelji,

Potreba za snažnim, jasnim i blagovremenim signalom stabilnosti, izjednačena s proaktivnošću u pristupu i merama koje uzimaju u obzir i intenzitet i period trajanja negativnih tendencija na koje treba odgovoriti – u krizama je važnija nego inače. Ako centralne monetarne institucije to prepoznaju, nekoliko koraka su ispred izazova. Verujem da podaci govore da je Narodna banka Srbije upravo tako radila. Pravovremeno mere donete odmah po izbijanju krize COVID-19 sprečile su da se pokrene spirala negativnih događaja izazvanih psihološkim i paničnim reakcijama tržišnih učesnika. Srbija je i tokom krize ostala regionalni investicioni centar posvećen ljudima, unapređenju uslova života i rada, kao i regionalnoj saradnji. Ništa ne povezuje zemlje i narode kao ekonomija i zajednički interesi! Danas stvaramo budućnost na dobrobit ljudske civilizacije, koja jedino može da opstane i napreduje ako sarađuje i dogovara se.

Ipak, vreme pred nama i dalje nosi izazove i naš posao se nikad ne završava. Ja kažem da na Narodnu banku Srbije, banku svih naših građana, možete uvek da računate!

Želim nam svima zdravlja, znanja i rodoljublja!

Želim vam svima uspešnu konferenciju!

Kabinet guvernera