04/03/2021

Говор гувернера Јоргованке Табаковић снимљен за потребе одложене конференције “MONEY FAIR 21“, која је требало да буде одржана 4. марта

Уважени домаћини, покровитељи, пријатељи и учесници конференције Money Fair 21,

Задовољство ми је што имам прилику да вас, макар и у овом виртуелном формату, поздравим. И ваше позивно писмо недвосмислено указује на јачину наших одговора на глобалну кризу с којом смо сви суочени. Цитирам. „Велики бедем који су, у финансијском и економском смислу подигле Влада и Народна банка Србије, с визионарском храброшћу председника Вучића, јесте велика заштита од потреса који очекују глобалну економију.” Да ли смо имали право да не реагујемо или да не реагујемо снажно? Тврдим да нисмо. То је наша обавеза према грађанима, који морају да имају поверење у носиоце политика, а то поверење се не стиче речима и лепим жељама, већ деловањем и резултатима. Верујем да тиме подржавамо и очекивања људи за бољи живот, која они с правом имају. То је наша обавеза и према привредницима. Свим предузећима, како микро и малим, тако и средњим и великим, јер за пословање је неопходна стабилност – политичка, монетарна, финансијска. Неопходна им је извесност услова пословања. У таквим условима, од 2015. до 2019. године, наша привреда је у континуитету повећавала профитабилност. Утицај монетарне политике Народне банке Србије на такав резултат – неко би рекао да је значајан, а неко да није занемарљив. Процените. Преко 50% бољег резултата привреде у том периоду потекло je од две категорије на које Народна банка Србије има опредељујући утицај – а то су повољнији услови финансирања и релативна стабилност курса динара према евру. И то је моја порука – Народна банка Србије ће увек бити уз своје грађане и привреду, да трајемо дуго и успешно.

Поштоване колеге,

У Србији су већ у првим данима пандемије реаговале и Народна банка Србије и Влада Републике Србије, свако у складу са својим надлежностима, а координисано. У ситуацији када су се краткорочни економски показатељи пословног поверења у целом свету драстично погоршавали, требало је осмислити свеобухватне економске мере, спроводиве у најкраћем року. Ми смо били у могућности да реагујемо огромним пакетом мера, јер смо у претходном периоду створили монетарни и фискални простор за такву реакцију. Да смо одлагали доношење мера, последице таквог неодговорног понашања биле би огромне. Мериле би се незапосленошћу, затварањем фабрика, изгубљеним милијардама евра бруто домаћег производа. Да нисмо реаговали одмах и свеобухватно, процењујемо да би пад бруто домаћег производа у 2020. години износио преко 6%, док би опоравак, попут опоравка након претходне кризе из 2009. године, трајао од три до пет година. Са свим што смо урадили, укључујући и последње мере државе, Србија ће се од последица пандемије опоравити у току ове године.

Драги пријатељи,

Данас не бисмо говорили о одрживом развоју нити о иновацијама да нисмо нашим мерама сачували економију од последица пандемије. Народна банка Србије је готово сваког месеца реаговала неком од мера.

  • С циљем подршке економском опоравку, у 2020. години четири пута смо смањивали референтну каматну стопу, која сада износи 1,0%.
  • Обезбедили смо још повољније финансијске услове, уз каматне стопе на нове динарске кредите привреди, које су током 2020. године додатно снижене за 0,8 процентних поена (на 3,2% у децембру).
  • Као резултат свих мера које смо доносили, укупни домаћи кредити наставили су готово двоцифрени раст трећу годину заредом, уз здрав међугодишњи раст од 9,9% у децембру. Уз све мере, а упркос пандемији, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима смањено је додатно, са 4,1% на 3,7%.
  • Комбинација свих донетих мера довела је и до тога да су се прошле године каматне стопе на динарске и евроиндексиране кредите привреди готово изједначиле, а то је било вођено смањењем каматних стопа на динаре. Такву ситуацију до сада у Србији нисмо имали. Чак је у јануару ове године каматна стопа на динарске кредите привреди од 2,2% била на знатно нижем нивоу од каматне стопе на кредите у евро знаку, која је износила 2,8%.
  • Сведоци сте и да се у Србији о инфлацији више и не говори. И у 2020. години просечну инфлацију очували смо на нивоу од 1,6%, што потврђује да смо основни циљ наставили да испуњавамо и у кризној години.
  • Очували смо и релативну стабилност девизног курса, што је један од кључних доприноса за укупну макроекономску стабилност земље и за извесност пословања. Промене курса динара према евру биле су на другој децимали.
  • Бруто девизне резерве на нивоу од 13,5 милијарди евра на крају 2020. биле су за 113,2 милиона евра више него на крају 2019. године. Одговорним управљањем девизним резервама повећали смо и учешће злата, као сигурне активе, на 13%, док је то учешће крајем 2012. године износило свега 5,7%.
  • Уз напоре носилаца политика да се сачува наша економија, и прилив страних директних инвестиција у Србију је, упркос пандемији, премашио 3 милијарде евра, што је највише од свих земаља у региону. То је конкретан доказ да је Србија препозната као регионални инвестициони центар. За наше људе и привреду то значи већу запосленост, боље плате и нове технологије.

Драги пријатељи,

Пре годину дана подсетила сам на наш дугогодишњи рад на укључењу динарских обвезница Републике Србије у реномирани индекс обвезница J.P. Morgan-а. Тада сам изразила наду да ћемо у томе успети до средине 2021. године. Посвећеност и стратешко деловање увек дају резултате и J.P. Morgan je 11. фебруара објавио одлуку да ће од 30. јуна 2021. године динарске обвезнице укључити у овај реномирани индекс. Тиме је дат још један снажан сигнал да је Србија сигурно и пожељно место за улагање и да то остаје и у наредним годинама.

За нас је кључно да смо сачували поверење привреде и грађана да ће држава и централна банка бити ту, за њих и уз њих, водећи рачуна о радним местима, зарадама људи, очувању производних капацитета и очувању ликвидности. Шта кажу подаци о томе? Број формално запослених људи у нашем приватном сектору током 2020. године повећан је за око 42 хиљаде.

Поштоване кoлеге,

Верујем да је задатак институција да живот људи и привреде учине лакшим и једноставнијим како би они могли своје време, као најдрагоценији ресурс, користити на најквалитетнији начин. Народна банка Србије je у претходних осам година на сопственом примеру показала да је наша земља, и када је реч о иновацијама и финансијским услугама, раме уз раме с најразвијенијим земљама на свету, а понекад и испред њих.

Захваљујући најсавременијој технологији, коју смо применили међу првима у свету, корисници платних услуга у Србији не морају да иду у експозитуру банке, већ могу брзо и сигурно, у било које време и с било ког места, да изврше инстант плаћање, и то од почетка рада нашег IPS НБС система, односно од октобра 2018. године. Од тада до данас у њему је извршено око 37,5 милиона трансакција, укупне вредности око 363 милијарде динара. За нас је то важан показатељ да су инстант плаћања постала подразумевајући квалитет сервиса код корисника платних услуга.

Корисници су се брзо навикли и на услугу плаћања месечних рачуна за неколико секунди, уз помоћ стандардизованог НБС IPS QR кода и коришћењем апликација за мобилно банкарство.

Омогућили смо и инстант плаћања на продајним местима трговаца како физичким, тако и интернет продајним местима, на око 2.200 наплатних места у оквиру продајних објеката трговинских ланаца Рода, Идеа и Меркатор, као и на бензинским станицама компаније НИС, а у току је ширење прихватне мреже на још неколико великих трговинских ланаца. Неколико интернет трговаца омогућило је инстант плаћање на својим веб-продавницама (међу њима су и продавнице техничких уређаја, али и, на моје задовољство, наше издавачке куће и књижаре).

Корисници финансијских услуга у Републици Србији међу првима у Европи могу да закључују и финансијске уговоре на даљину, уз пуну транспарентност, сигурност и заштиту њихових права. Без одласка у банку могуће је отворити платни рачун, поднети захтев за платну картицу и кредит. У 2020. години бележимо 71,5 хиљада уговора закључених на даљину, што је за око 62% више него у 2019. години, а преко 6.000 уговора закључено je уз коришћење видео-идентификације корисника.
Ипак, желим да кажем и следеће. Иновације чине живот лакшим. Иновације нам штеде време, као наш највреднији ресурс. Али, технологије морају да служе људима, а не људи њима. Оне су инструменти за постизање циљева, а не циљ по себи. Сама технологија не може да реши велике економске изазове: не може да одреди приоритете, да доноси одлуке о потрошњи, о инвестицијама. Верујем да ћемо се сложити да су знање и људски капитал један од кључних покретача развоја и промена у 21. веку.

Драги пријатељи,

Потреба за снажним, јасним и благовременим сигналом стабилности, изједначена с проактивношћу у приступу и мерама које узимају у обзир и интензитет и период трајања негативних тенденција на које треба одговорити – у кризама је важнија него иначе. Ако централне монетарне институције то препознају, неколико корака су испред изазова. Верујем да подаци говоре да је Народна банка Србије управо тако радила. Правовремено мере донете одмах по избијању кризе COVID-19 спречиле су да се покрене спирала негативних догађаја изазваних психолошким и паничним реакцијама тржишних учесника. Србија је и током кризе остала регионални инвестициони центар посвећен људима, унапређењу услова живота и рада, као и регионалној сарадњи. Ништа не повезује земље и народе као економија и заједнички интереси! Данас стварамо будућност на добробит људске цивилизације, која једино може да опстане и напредује ако сарађује и договара се.

Ипак, време пред нама и даље носи изазове и наш посао се никад не завршава. Ја кажем да на Народну банку Србије, банку свих наших грађана, можете увек да рачунате!

Желим нам свима здравља, знања и родољубља!

Желим вам свима успешну конференцију!

Кабинет гувернера