18.02.2021.
Narodna banka Srbije objavila je danas Izveštaj o inflaciji – februar 2021, koji sadrži analizu aktuelnih makroekonomskih kretanja i nove projekcije inflacije i ekonomske aktivnosti.
Više od godinu dana svetska i domaća makroekonomska kretanja pod snažnim su uticajem pandemije, koja će opredeljivati njihov tok i u periodu projekcije na koji se odnosi februarski Izveštaj o inflaciji. Iako je oporavak ekonomske aktivnosti na globalnom nivou usporen ponovnim širenjem virusa i restriktivnijim zdravstvenim merama od oktobra, započeta masovna vakcinacija u mnogim zemljama povećala je očekivanja da će globalna privreda u drugoj polovini godine biti na održivoj putanji rasta. Ipak, pandemija i dalje otežava funkcionisanje svetske privrede, novi sojevi virusa povećavaju neizvesnost, a tražnja je još uvek pod uticajem zdravstvenih mera i uzdržavanja od potrošnje. Sve to otežava predviđanje tempa oporavka svetske privrede u narednom periodu, što se odražava na neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu.
Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, kao i nosioci ekonomskih politika u celom svetu, prate efekte do sada preduzetih monetarnih i fiskalnih mera, razmatraju njihov obim i optimalnu usklađenost radi suzbijanja negativnih efekata pandemije. Takođe, mere su u isto vreme usmerene i na ubrzanje ekonomskog oporavka, bez ugrožavanja cenovne, finansijske i fiskalne stabilnosti. Rezultati tih mera i proces ekonomskog oporavka detaljno su predstavljeni u februarskom izdanju Izveštaja o inflaciji.
Kao neke od najvažnijih nalaza u Izveštaju o inflaciji ističemo:
„Iako je tok pandemije i dalje neizvestan, ekonomska i zdravstvena situacija u ovoj godini trebalo bi da bude znatno povoljnija nego u prethodnoj. Sa efikasnijom kontrolom pandemije na globalnom nivou i napretkom u procesu masovne vakcinacije, koji je Srbiju po dosadašnjem uspehu svrstao među najbolje zemlje na svetu, očekujemo snažan i održiv rast ekonomske aktivnosti, posebno od drugog tromesečja”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković. „Očuvanjem pune makroekonomske i finansijske stabilnosti i uređenjem javnih finansija u prethodnim godinama, dočekali smo krizu znatno spremniji i u poziciji da paketom monetarnih i fiskalnih mera pokušamo da ekonomsku štetu svedemo na minimum i sačuvamo tržište rada. Pravovremenim i koordinisanim monetarnim i fiskalnim merama uspeli smo da na nivou godine izbegnemo pad ukupne industrijske proizvodnje, da pad fiksnih investicija i robnog izvoza svedemo na minimum. Tome je u velikoj meri doprinela i sektorska i geografska rasprostranjenost investicija i izvoza, koja je postignuta u prethodnim godinama”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Oporavak započet u trećem tromesečju nastavljen je u četvrtom, mada sporijim tempom, što je posledica pogoršanja epidemiološke situacije u svetu i kod nas, kao i pooštravanja zdravstvenih mera. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni pad ekonomske aktivnosti u četvrtom tromesečju iznosio je 1,3% međugodišnje, a na nivou godine 1,1%. To je bolji rezultat od naših očekivanja na početku pandemije, kome je pre svega doprinelo donošenje pravovremenog i obimnog paketa monetarnih i fiskalnih podsticaja.
Negativan doprinos kretanju bruto domaćeg proizvoda očekivano je potekao od dela uslužnog sektora (saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, rekreacije i kulture), tj. delatnosti koje su najviše bile pogođene pandemijom. U manjoj meri usporavanje je poteklo i od građevinarstva, pre svega zbog visoke baze iz prethodne godine. S druge strane, na nivou godine rast je zabeležen u poljoprivredi, ali i u industriji, koja je zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda i povećanoj diversifikaciji proizvodnje i izvoza pokazala otpornost u uslovima globalnog pada ekonomske aktivnosti. Posmatrano s rashodne strane, na nivou godine smanjena je pre svega potrošnja domaćinstava, a u manjoj meri i fiksne investicije, ali je njihov pad bio manji od naših prethodnih procena.
„Nastavak podrške privredi od strane Narodne banke Srbije i Vlade, ali i očuvani proizvodni kapaciteti tokom 2020, obezbediće dostizanje pretkriznog nivoa ekonomske aktivnosti najverovatnije u drugom tromesečju ove godine. Industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo i izvoz već su dostigli pretkrizni nivo, a s daljim napretkom u kontroli pandemije očekujemo da će se aktivnost i u ostalim uslužnim sektorima potpuno oporaviti”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Domaće tržište rada izbeglo je teže posledice krize zahvaljujući pravovremenoj i značajnoj ekonomskoj podršci, koja je bila usmerena na obezbeđenje potrebne likvidnosti preduzećima i očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta. Analiza data u osvrtu Tržište rada u Srbiji u uslovima pandemije virusa korona pokazuje da je, u poređenju s drugim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, u Srbiji stopa zaposlenosti očuvana na pretkriznom nivou, uz dalji pad stope nezaposlenosti.
Od aprila je očekivano smanjen deficit tekućeg računa platnog bilansa, i to više nego što smo projektovali – u 2020. bio je za 37,3% niži u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 4,2% bruto domaćeg proizvoda. Manji tekući deficit rezultat je manjih rashoda po osnovu dohodaka od stranih direktnih investicija, smanjenja deficita robne razmene, kao i rasta suficita u trgovini uslugama. Pored manjeg uvoza, smanjenju robnog deficita doprineo je rast investicija u izvozno orijentisane sektore iz prethodnog perioda, zbog čega je, u uslovima pada bruto domaćeg proizvoda zone evra od oko 7%, robni izvoz Srbije u 2020. godini smanjen za svega 2,3%. U ovoj godini treba očekivati da će oporavak lične potrošnje i investicija dovesti do nešto bržeg rasta uvoza i tekućeg deficita, na nivo od oko 5% bruto domaćeg proizvoda. U narednim godinama treba očekivati da se tekući deficit postepeno smanjuje i da iznosi oko 4% bruto domaćeg proizvoda, a tempo tog smanjenja zavisiće u najvećoj meri od dinamike investicionog ciklusa u narednom periodu.
Pandemija je snažno uticala na tokove kapitala prema zemljama u usponu, a priliv kapitala u Srbiju i u tim uslovima ostao je relativno visok. Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u 2020. godini dostigao je 3,0 milijardi evra, a neto priliv 2,9 milijardi evra. One su šestu godinu zaredom bile dovoljne da u potpunosti pokriju deficit tekućeg računa. Komparativno posmatrano, iako niži u odnosu na prethodnu godinu, neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiji bio je najviši u regionu, što se može videti u analizi datoj u osvrtu Tokovi kapitala prema Srbiji i zemljama u okruženju tokom pandemije.
Znatan priliv kapitala u Srbiju ostvaren je i po osnovu emisija evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, od čega su sredstva prikupljena po osnovu druge emisije u 2020. godini (1,2 milijarde dolara) u najvećoj meri iskorišćena za prevremeno vraćanje dela duga po osnovu obveznica emitovanih 2011, koje dospevaju u septembru ove godine.
„Visoka tražnja za evroobveznicama i postignuta najniža cena zaduživanja do sada, povećana ulaganja stranih investitora u dinarske državne hartije od vrednosti, uz pad premije rizika zemlje i zadržan kreditni rejting, potvrđuju spremnost investitora za ulaganja u Srbiju i njihovo poverenje u makroekonomsku stabilnost i povoljne izglede privrednog rasta Srbije u narednom periodu. Pre godinu dana podsetila sam javnost na naš predan dugogodišnji rad na uključenju dinarskih obveznica Republike Srbije u renomirani indeks obveznica J.P. Morgan GBI-EM index i da se nadamo da ćemo u tome uspeti do sredine 2021. godine. Naša očekivanja su se ispunila i uloženi veliki napori dali su rezultat – J.P. Morgan je 11. februara objavio odluku da će od 30. juna 2021. godine uključiti naše dinarske obveznice u ovaj renomirani indeks. Na taj način dat je još jedan snažan signal međunarodnim investitorima da je Srbija sigurno i poželjno mesto za ulaganje i da će to ostati i u narednim godinama”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Ove godine očekujemo više nego potpun ekonomski oporavak od krize, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 5% do 6%. Nešto sporiji rast u prvom tromesečju usled novog talasa pandemije i zatvaranja velikog broja evropskih zemalja trebalo bi da bude nadoknađen od drugog tromesečja, pri čemu bi dobar tempo vakcinacije u našoj zemlji i svetu mogao godišnju stopu rasta da približi nivou od 6%. Očekujemo da će rast biti vođen domaćom tražnjom i izvozom, za šta je neophodan i privredni rast zone evra, koji se u ovom trenutku procenjuje na oko 4% u 2021. Rastu će doprineti i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta. Isti faktori, prema našoj oceni, obezbediće u narednim godinama stabilnu srednjoročnu putanju privrednog rasta Srbije od oko 4% godišnje.
Rizici projekcije za 2021. godinu su, ukupno posmatrano, simetrični i u najvećoj meri se odnose na tok pandemije i efikasnost njenog suzbijanja. Pritom, rizici koji potiču iz međunarodnog okruženja izraženiji su naniže zbog ponovnog širenja virusa od oktobra i pojave novih sojeva, kao i pooštravanja zdravstvenih mera u mnogim zemljama, naročito u zoni evra. Po tom osnovu smanjuju se izgledi za privredni rast naših važnih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega u prvoj polovini godine. S druge strane, rizici projekcije koji potiču iz domaćeg okruženja izraženiji su naviše.
„S obzirom na najavu novog paketa ekonomske pomoći i brz tempo vakcinacije stanovništva u našoj zemlji, oporavak domaće tražnje mogao bi biti i brži od očekivanog. Vakcinacija uliva optimizam, a naročito činjenica da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju vakcinisanih građana u odnosu na ukupan broj stanovnika”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Rezultati analize u osvrtu Uticaj pokretljivosti stanovništva na ekonomsku aktivnost ukazuju na to da pokretljivost stanovništva veoma dobro objašnjava kretanje ekonomske aktivnosti u 2020. godini i da će brzina oporavka ekonomske aktivnosti u narednom periodu u velikoj meri zavisiti od nastavka uspešnog procesa vakcinacije stanovništva.
U periodu od prethodnog izveštaja, inflatorni pritisci su ostali niski, a usporavanje međugodišnje inflacije na 1,3% u decembru vođeno je pre svega nižim cenama neprerađene hrane – povrća i svežeg mesa. Cene hrane, uz cene energenata, u najvećoj meri su odredile dinamiku inflacije unutar godine, koja je u proseku u 2020. iznosila 1,6%. Toliko je iznosila i prosečna bazna inflacija, koja je krajem godine blago ubrzala (na 2,1% međugodišnje), usled rasta tražnje za proizvodima koji omogućavaju rad od kuće (računari, mobilni telefoni) i medicinskim proizvodima.
Značajan faktor niske i stabilne bazne i ukupne inflacije u Srbiji bila je i ostala relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja. To je i empirijski pokazano u osvrtu Determinante i pokazatelji bazne inflacije u Srbiji i ocena njenog kretanja u narednom periodu. Projektovano kretanje bazne inflacije na bazi modela ukazuje na to da će ona ostati niska i stabilna i u narednom periodu.
„I u naredne dve godine očekujemo da će se inflacija kretati u donjoj polovini ciljanog raspona. Pritom, neznatno viša projektovana inflacija u 2021. godini u odnosu na prethodnu projekciju biće privremenog karaktera, s obzirom na to da se radi u najvećoj meri o jednokratnom efektu povećanja cene električne energije i očekivanom rastu cena naftnih derivata, što će biti posledica rasta svetske cene nafte. I u narednim godinama ne očekujemo veće pritiske na inflaciju, s obzirom na to da je realno očekivati da će bruto domaći proizvod rasti brže od potrošnje, što će, uz bazni efekat kod cena hrane i energenata, uticati na to da se inflacija u 2022. nađe na nižem nivou nego ove godine”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku u najvećoj meri se odnosi na kretanje svetske cene nafte i cene voća i povrća, a u srednjem roku na rizike iz međunarodnog okruženja – na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu. Rizici za ostvarenje projekcije delom se odnose i na brzinu oporavka domaće tražnje i kretanje domaćih regulisanih cena, pri čemu rizike ostvarenja projekcije inflacije, zajedno posmatrano, ocenjujemo kao simetrične.
Gotovo cele protekle godine inflacija se kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, tj. ispod centralne vrednosti naše projekcije koju smo izradili pre godinu dana i objavili u Izveštaju o inflaciji – februar 2020. Glavni razlog niže ostvarene inflacije jeste izbijanje pandemije.
U periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa je dodatno smanjena u decembru, za 0,25 procentnih poena, na 1,0%, što je njen novi najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Istovremeno, Narodna banka Srbije je odlučila i da suzi koridor svojih osnovnih kamatnih stopa (sa ± 1,0 procentnih poena na ± 0,9 procentnih poena u odnosu na referentnu kamatnu stopu).
Odluku Izvršnog odbora da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike u decembru opredelila je pre svega procena da niski inflatorni pritisci dozvoljavaju da se u uslovima pogoršanja epidemiološke situacije i usporavanja privrednog oporavka na globalnom nivou, posebno u zoni evra, dodatno podrži domaća privreda. Nakon toga, na sednicama u januaru i februaru Izvršni odbor nije menjao visinu referentne kamatne stope, procenjujući da će preduzeti obimni monetarni i fiskalni podsticaji nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana, kao i da raste optimizam u pogledu globalnog ekonomskog oporavka, zahvaljujući započetoj masovnijoj vakcinaciji stanovništva.
Narodna banka Srbije je u uslovima pogoršane zdravstvene situacije odlučila da od sredine novembra otvori dve redovne linije za obezbeđenje jeftine dinarske likvidnosti bankarskom, a preko njega i privrednom sektoru – aukcije repo kupovine dinarskih hartija od vrednosti i dodatne svop aukcije kupovine deviza s rokom transakcija od tri meseca. U decembru je Izvršni odbor doneo i odluku o olakšicama u otplati obaveza dužnicima koji zbog okolnosti izazvanih pandemijom imaju teškoće u izmirivanju svojih obaveza.
„Odgovor Narodne banke Srbije bio je pravovremen i sveobuhvatan od samog početka pandemije. Referentna kamatna stopa je tokom 2020. godine smanjena za ukupno 1,25 procentnih poena, a dodatno ublažavanje monetarne politike prenelo se na nižu cenu zaduživanja. To je, zajedno sa efektima moratorijuma i garantne šeme, omogućilo nastavak rasta kreditne aktivnosti i oporavak naše privrede od posledica krize izazvane pandemijom”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Ostvaren rast kreditne aktivnosti na nivou godine od gotovo 10%, treću godinu zaredom, u skladu je s našom projekcijom, a usporavanje na međugodišnjem nivou krajem godine bilo je očekivano i posledica je visoke baze iz prethodne godine, kao i većih dospeća kredita od oktobra, nakon prestanka drugog moratorijuma.
Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnom periodu, stvoren je prostor da fiskalna politika snažno reaguje. Donošenje obimnog paketa ekonomske pomoći, uz povećane troškove obezbeđenja zdravstvene zaštite, uticalo je na privremeno povećanje fiskalnog deficita na konsolidovanom nivou u 2020. na 8,0% bruto domaćeg proizvoda, kao i rast javnog duga opšte države na 57,7% (centralnog nivoa vlasti na 56,8%) bruto domaćeg proizvoda. Ipak, pre svega zahvaljujući boljoj realizaciji prihoda od očekivane, ostvaren je povoljniji rezultat od procena Ministarstva finansija datih u Fiskalnoj strategiji za 2021. s projekcijama za 2022. i 2023. godinu. Posebno je značajan nastavak rasta kapitalnih rashoda države, što doprinosi ubrzanoj realizaciji infrastrukturnih projekata i rastu proizvodnog potencijala.
Povoljni uslovi finansiranja, uz snažan oporavak ekonomske aktivnosti i postepeno fiskalno prilagođavanje, biće ključni faktori stabilizacije, a potom i smanjenja učešća javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu. U osvrtu pod nazivom Uticaj pandemije na javni dug i dekompozicija promene javnog duga Srbije pokazali smo da povoljan diferencijal kamatne stope i stope rasta bruto domaćeg proizvoda predstavlja znatan uspeh Srbije i obezbeđuje stabilizaciju, a potom i smanjenje javnog duga u bruto domaćem proizvodu, bez preteranih teškoća po ekonomiju.
„Jedan od trenutno najvećih izazova za nosioce ekonomskih politika jeste pronalaženje optimalne mere između kratkoročne podrške zdravlju ljudi i ekonomiji, s jedne strane, i obezbeđenja srednjoročne održivosti javnih finansija, s druge strane. Važna je pažljiva procena fiskalnog prostora i njegovo optimalno korišćenje kako bi se izbeglo prerano pooštravanje fiskalne politike u kasnijem periodu. U tom svetlu posmatramo nedavno najavljen još jedan paket ekonomske podrške države privredi i stanovništvu, koji će omogućiti još brži oporavak privrede Srbije. Smatramo da fiskalni prostor za dodatne mere postoji, jer one ne narušavaju održivost javnih finansija niti makroekonomsku stabilnost”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Narodna banka Srbije će nastaviti pažljivo da prati kretanje i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka. U tom smislu, pratiće se realizacija do sada donetih mera i razmatraće se njihov obim i optimalna usklađenost kako bi se pružila potrebna podrška oporavku ekonomske aktivnosti, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti. Narodna banka Srbije, u koordinaciji s Vladom, spremna je da reaguje i u narednom periodu u skladu s razvojem situacije u vezi s daljim tokom pandemije kod nas i u svetu.
Kabinet guvernera
