18/02/2021
Народна банка Србије објавила је данас Извештај о инфлацији – фебруар 2021, који садржи анализу актуелних макроекономских кретања и нове пројекције инфлације и економске активности.
Више од годину дана светска и домаћа макроекономска кретања под снажним су утицајем пандемије, која ће опредељивати њихов ток и у периоду пројекције на који се односи фебруарски Извештај о инфлацији. Иако је опоравак економске активности на глобалном нивоу успорен поновним ширењем вируса и рестриктивнијим здравственим мерама од октобра, започета масовна вакцинација у многим земљама повећала је очекивања да ће глобална привреда у другој половини године бити на одрживој путањи раста. Ипак, пандемија и даље отежава функционисање светске привреде, нови сојеви вируса повећавају неизвесност, а тражња је још увек под утицајем здравствених мера и уздржавања од потрошње. Све то отежава предвиђање темпа опоравка светске привреде у наредном периоду, што се одражава на неизвесност на међународном робном и финансијском тржишту.
Народна банка Србије и Влада Републике Србије, као и носиоци економских политика у целом свету, прате ефекте до сада предузетих монетарних и фискалних мера, разматрају њихов обим и оптималну усклађеност ради сузбијања негативних ефеката пандемије. Такође, мере су у исто време усмерене и на убрзање економског опоравка, без угрожавања ценовне, финансијске и фискалне стабилности. Резултати тих мера и процес економског опоравка детаљно су представљени у фебруарском издању Извештаја о инфлацији.
Као неке од најважнијих налаза у Извештају о инфлацији истичемо:
„Иако је ток пандемије и даље неизвестан, економска и здравствена ситуација у овој години требало би да буде знатно повољнија него у претходној. Са ефикаснијом контролом пандемије на глобалном нивоу и напретком у процесу масовне вакцинације, који је Србију по досадашњем успеху сврстао међу најбоље земље на свету, очекујемо снажан и одржив раст економске активности, посебно од другог тромесечја”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић. „Очувањем пуне макроекономске и финансијске стабилности и уређењем јавних финансија у претходним годинама, дочекали смо кризу знатно спремнији и у позицији да пакетом монетарних и фискалних мера покушамо да економску штету сведемо на минимум и сачувамо тржиште рада. Правовременим и координисаним монетарним и фискалним мерама успели смо да на нивоу године избегнемо пад укупне индустријске производње, да пад фиксних инвестиција и робног извоза сведемо на минимум. Томе је у великој мери допринела и секторска и географска распрострањеност инвестиција и извоза, која је постигнута у претходним годинама”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Опоравак започет у трећем тромесечју настављен је у четвртом, мада споријим темпом, што је последица погоршања епидемиолошке ситуације у свету и код нас, као и пооштравања здравствених мера. Према процени Републичког завода за статистику, реални пад економске активности у четвртом тромесечју износио је 1,3% међугодишње, а на нивоу године 1,1%. То је бољи резултат од наших очекивања на почетку пандемије, коме је пре свега допринело доношење правовременог и обимног пакета монетарних и фискалних подстицаја.
Негативан допринос кретању бруто домаћег производа очекивано је потекао од дела услужног сектора (саобраћаја, туризма, угоститељства, рекреације и културе), тј. делатности које су највише биле погођене пандемијом. У мањој мери успоравање је потекло и од грађевинарства, пре свега због високе базе из претходне године. С друге стране, на нивоу године раст је забележен у пољопривреди, али и у индустрији, која је захваљујући инвестицијама из претходног периода и повећаној диверсификацији производње и извоза показала отпорност у условима глобалног пада економске активности. Посматрано с расходне стране, на нивоу године смањена је пре свега потрошња домаћинстава, а у мањој мери и фиксне инвестиције, али је њихов пад био мањи од наших претходних процена.
„Наставак подршке привреди од стране Народне банке Србије и Владе, али и очувани производни капацитети током 2020, обезбедиће достизање преткризног нивоа економске активности највероватније у другом тромесечју ове године. Индустријска производња, промет у трговини на мало и извоз већ су достигли преткризни ниво, а с даљим напретком у контроли пандемије очекујемо да ће се активност и у осталим услужним секторима потпуно опоравити”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Домаће тржиште рада избегло је теже последице кризе захваљујући правовременој и значајној економској подршци, која је била усмерена на обезбеђење потребне ликвидности предузећима и очување производних капацитета и радних места. Анализа дата у осврту Tржиште рада у Србији у условима пандемије вируса корона показује да је, у поређењу с другим земљама средње и југоисточне Европе, у Србији стопа запослености очувана на преткризном нивоу, уз даљи пад стопе незапослености.
Од априла је очекивано смањен дефицит текућег рачуна платног биланса, и то више него што смо пројектовали – у 2020. био је за 37,3% нижи у односу на претходну годину и износио је 4,2% бруто домаћег производа. Мањи текући дефицит резултат је мањих расхода по основу доходака од страних директних инвестиција, смањења дефицита робне размене, као и раста суфицита у трговини услугама. Поред мањег увоза, смањењу робног дефицита допринео је раст инвестиција у извозно оријентисане секторе из претходног периода, због чега је, у условима пада бруто домаћег производа зоне евра од око 7%, робни извоз Србије у 2020. години смањен за свега 2,3%. У овој години треба очекивати да ће опоравак личне потрошње и инвестиција довести до нешто бржег раста увоза и текућег дефицита, на ниво од око 5% бруто домаћег производа. У наредним годинама треба очекивати да се текући дефицит постепено смањује и да износи око 4% бруто домаћег производа, а темпо тог смањења зависиће у највећој мери од динамике инвестиционог циклуса у наредном периоду.
Пандемија је снажно утицала на токове капитала према земљама у успону, а прилив капитала у Србију и у тим условима остао је релативно висок. Прилив страних директних инвестиција у Србију у 2020. години достигао је 3,0 милијарди евра, а нето прилив 2,9 милијарди евра. Оне су шесту годину заредом биле довољне да у потпуности покрију дефицит текућег рачуна. Компаративно посматрано, иако нижи у односу на претходну годину, нето прилив страних директних инвестиција у Србији био је највиши у региону, што се може видети у анализи датој у осврту Токови капитала према Србији и земљама у окружењу током пандемије.
Знатан прилив капитала у Србију остварен је и по основу емисија еврообвезница на међународном финансијском тржишту, од чега су средства прикупљена по основу друге емисије у 2020. години (1,2 милијарде долара) у највећој мери искоришћена за превремено враћање дела дуга по основу обвезница емитованих 2011, које доспевају у септембру ове године.
„Висока тражња за еврообвезницама и постигнута најнижа цена задуживања до сада, повећана улагања страних инвеститора у динарске државне хартије од вредности, уз пад премије ризика земље и задржан кредитни рејтинг, потврђују спремност инвеститора за улагања у Србију и њихово поверење у макроекономску стабилност и повољне изгледе привредног раста Србије у наредном периоду. Пре годину дана подсетила сам јавност на наш предан дугогодишњи рад на укључењу динарских обвезница Републике Србије у реномирани индекс обвезница J.P. Morgan GBI-EM index и да се надамо да ћемо у томе успети до средине 2021. године. Наша очекивања су се испунила и уложени велики напори дали су резултат – J.P. Morgan je 11. фебруара објавио одлуку да ће од 30. јуна 2021. године укључити наше динарске обвезнице у овај реномирани индекс. На тај начин дат је још један снажан сигнал међународним инвеститорима да је Србија сигурно и пожељно место за улагање и да ће то остати и у наредним годинама”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Oве године очекујемо више него потпун економски опоравак од кризе, уз стопу раста бруто домаћег производа у распону од 5% до 6%. Нешто спорији раст у првом тромесечју услед новог таласа пандемије и затварања великог броја европских земаља требало би да буде надокнађен од другог тромесечја, при чему би добар темпо вакцинације у нашој земљи и свету могао годишњу стопу раста да приближи нивоу од 6%. Очекујемо да ће раст бити вођен домаћом тражњом и извозом, за шта је неопходан и привредни раст зоне евра, који се у овом тренутку процењује на око 4% у 2021. Расту ће допринети и правовремен и адекватан одговор носилаца економске политике у Србији и по том основу обезбеђени повољни услови финансирања и очувани производни капацитети и радна места. Исти фактори, према нашој оцени, обезбедиће у наредним годинама стабилну средњорочну путању привредног раста Србије од око 4% годишње.
Ризици пројекције за 2021. годину су, укупно посматрано, симетрични и у највећој мери се односе на ток пандемије и ефикасност њеног сузбијања. Притом, ризици који потичу из међународног окружења израженији су наниже због поновног ширења вируса од октобра и појаве нових сојева, као и пооштравања здравствених мера у многим земљама, нарочито у зони евра. По том основу смањују се изгледи за привредни раст наших важних спољнотрговинских партнера, пре свега у првој половини године. С друге стране, ризици пројекције који потичу из домаћег окружења израженији су навише.
„С обзиром на најаву новог пакета економске помоћи и брз темпо вакцинације становништва у нашој земљи, опоравак домаће тражње могао би бити и бржи од очекиваног. Вакцинација улива оптимизам, а нарочито чињеница да је Србија међу водећим земљама у Европи и свету по броју вакцинисаних грађана у односу на укупан број становника”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Резултати анализе у осврту Утицај покретљивости становништва на економску активност указују на то да покретљивост становништва веома добро објашњава кретање економске активности у 2020. години и да ће брзина опоравка економске активности у наредном периоду у великој мери зависити од наставка успешног процеса вакцинације становништва.
У периоду од претходног извештаја, инфлаторни притисци су остали ниски, а успоравање међугодишње инфлације на 1,3% у децембру вођено је пре свега нижим ценама непрерађене хране – поврћа и свежег меса. Цене хране, уз цене енергената, у највећој мери су одредиле динамику инфлације унутар године, која је у просеку у 2020. износила 1,6%. Толико је износила и просечна базна инфлација, која је крајем године благо убрзала (на 2,1% међугодишње), услед раста тражње за производима који омогућавају рад од куће (рачунари, мобилни телефони) и медицинским производима.
Значајан фактор ниске и стабилне базне и укупне инфлације у Србији била je и остала релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања. То је и емпиријски показано у осврту Детерминанте и показатељи базне инфлације у Србији и оцена њеног кретања у наредном периоду. Пројектовано кретање базне инфлације на бази модела указује на то да ће она остати ниска и стабилна и у наредном периоду.
„И у наредне две године очекујемо да ће се инфлација кретати у доњој половини циљаног распона. Притом, незнатно виша пројектована инфлација у 2021. години у односу на претходну пројекцију биће привременог карактера, с обзиром на то да се ради у највећој мери о једнократном ефекту повећања цене електричне енергије и очекиваном расту цена нафтних деривата, што ће бити последица раста светске цене нафте. И у наредним годинама не очекујемо веће притиске на инфлацију, с обзиром на то да је реално очекивати да ће бруто домаћи производ расти брже од потрошње, што ће, уз базни ефекат код цена хране и енергената, утицати на то да се инфлација у 2022. нађе на нижем нивоу него ове године”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Неизвесност у погледу остварења пројекције инфлације у кратком року у највећој мери се односи на кретање светске цене нафте и цене воћа и поврћа, а у средњем року на ризике из међународног окружења – на брзину опоравка зоне евра, светске цене примарних производа, као и токове капитала према земљама у успону. Ризици за остварење пројекције делом се односе и на брзину опоравка домаће тражње и кретање домаћих регулисаних цена, при чему ризике остварења пројекције инфлације, заједно посматрано, оцењујемо као симетричне.
Готово целе протекле године инфлација се кретала око доње границе дозвољеног одступања од циља, тј. испод централне вредности наше пројекције коју смо израдили пре годину дана и објавили у Извештају о инфлацији – фебруар 2020. Главни разлог ниже остварене инфлације јесте избијање пандемије.
У периоду од претходног Извештаја о инфлацији, референтна каматна стопа је додатно смањена у децембру, за 0,25 процентних поена, на 1,0%, што је њен нови најнижи ниво у режиму циљања инфлације. Истовремено, Народна банка Србије је одлучила и да сузи коридор својих основних каматних стопа (са ± 1,0 процентних поена на ± 0,9 процентних поена у односу на референтну каматну стопу).
Одлуку Извршног одбора да настави са ублажавањем монетарне политике у децембру определила је пре свега процена да ниски инфлаторни притисци дозвољавају да се у условима погоршања епидемиолошке ситуације и успоравања привредног опоравка на глобалном нивоу, посебно у зони евра, додатно подржи домаћа привреда. Након тога, на седницама у јануару и фебруару Извршни одбор није мењао висину референтне каматне стопе, процењујући да ће предузети обимни монетарни и фискални подстицаји наставити повољно да делују на услове финансирања привреде и грађана, као и да расте оптимизам у погледу глобалног економског опоравка, захваљујући започетој масовнијој вакцинацији становништва.
Народна банка Србије је у условима погоршане здравствене ситуације одлучила да од средине новембра отвори две редовне линије за обезбеђење јефтине динарске ликвидности банкарском, а преко њега и привредном сектору – аукције репо куповине динарских хартија од вредности и додатне своп аукције куповине девиза с роком трансакција од три месеца. У децембру је Извршни одбор донео и одлуку о олакшицама у отплати обавеза дужницима који због околности изазваних пандемијом имају тешкоће у измиривању својих обавеза.
„Одговор Народне банке Србије био је правовремен и свеобухватан од самог почетка пандемије. Референтна каматна стопа је током 2020. године смањена за укупно 1,25 процентних поена, а додатно ублажавање монетарне политике пренело се на нижу цену задуживања. То је, заједно са ефектима мораторијума и гарантне шеме, омогућило наставак раста кредитне активности и опоравак наше привреде од последица кризе изазване пандемијом”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Остварен раст кредитне активности на нивоу године од готово 10%, трећу годину заредом, у складу је с нашом пројекцијом, а успоравање на међугодишњем нивоу крајем године било је очекивано и последица је високе базе из претходне године, као и већих доспећа кредита од октобра, након престанка другог мораторијума.
Захваљујући макроекономској и фискалној стабилности постигнутој у претходном периоду, створен је простор да фискална политика снажно реагује. Доношење обимног пакета економске помоћи, уз повећане трошкове обезбеђења здравствене заштите, утицало је на привремено повећање фискалног дефицита на консолидованом нивоу у 2020. на 8,0% бруто домаћег производа, као и раст јавног дуга опште државе на 57,7% (централног нивоа власти на 56,8%) бруто домаћег производа. Ипак, пре свега захваљујући бољој реализацији прихода од очекиване, остварен је повољнији резултат од процена Министарства финансија датих у Фискалној стратегији за 2021. с пројекцијама за 2022. и 2023. годину. Посебно је значајан наставак раста капиталних расхода државе, што доприноси убрзаној реализацији инфраструктурних пројеката и расту производног потенцијала.
Повољни услови финансирања, уз снажан опоравак економске активности и постепено фискално прилагођавање, биће кључни фактори стабилизације, а потом и смањења учешћа јавног дуга Србије у бруто домаћем производу. У осврту под називом Утицај пандемије на јавни дуг и декомпозиција промене јавног дуга Србије показали смо да повољан диференцијал каматне стопе и стопе раста бруто домаћег производа представља знатан успех Србије и обезбеђује стабилизацију, а потом и смањење јавног дуга у бруто домаћем производу, без претераних тешкоћа по економију.
„Један од тренутно највећих изазова за носиоце економских политика јесте проналажење оптималне мере између краткорочне подршке здрављу људи и економији, с једне стране, и обезбеђења средњорочне одрживости јавних финансија, с друге стране. Важна је пажљива процена фискалног простора и његово оптимално коришћење како би се избегло прерано пооштравање фискалне политике у каснијем периоду. У том светлу посматрамо недавно најављен још један пакет економске подршке државе привреди и становништву, који ће омогућити још бржи опоравак привреде Србије. Сматрамо да фискални простор за додатне мере постоји, јер оне не нарушавају одрживост јавних финансија нити макроекономску стабилност”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Народна банка Србије ће наставити пажљиво да прати кретање и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка. У том смислу, пратиће се реализација до сада донетих мера и разматраће се њихов обим и оптимална усклађеност како би се пружила потребна подршка опоравку економске активности, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности. Народна банка Србије, у координацији с Владом, спремна је да реагује и у наредном периоду у складу с развојем ситуације у вези с даљим током пандемије код нас и у свету.
Кабинет гувернера
