18.02.2021.
Pitanja: Poslanici Narodne skupštine su prošlog meseca usvojili Zakon o digitalnoj imovini, čija će primena početi odloženo za pola godine. S obzirom na to da je u izradi Zakona učestvovala Narodna banka Srbije, i da je bilo reči da će se podzakonskim aktima regulisati detaljnije propis, šta su sledeći koraci Narodne banke Srbije do početka primene ovog zakona? Šta je potrebno još definisati da bi u potpunosti Zakon bio sproveden? Zakon o digitalnoj imovini će omogućiti lakše finansiranje malih i srednjih preduzeća, kao i startapova, gde su za njih šanse za takvo finansiranje, naročito kada je reč o investicionim tokenima, a u kojim segmentima bi privrednici morali da budu naročito oprezni (virtualne valute i investicioni tokeni)? Koliko su sigurni kada je reč o finansiranju iz inostranstva kroz investicione tokene?
Odgovor: Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru 2020. godine, počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, tj. od 29. juna 2021. godine i u tom periodu nadzorni organi, Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije, doneće nekoliko podzakonskih akata kojima će se detaljnije urediti određena pitanja u vezi s poslovanjem s digitalnom imovinom, kao što su postupak davanja dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom i dokumentacija koja se dostavlja uz zahtev za davanje te dozvole, bliža sadržina “belog papira” i dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za odobrenje objavljivanja “belog papir”a i postupak tog odobrenja, način izračunavanja minimalnog kapitala pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom, a potrebno je i uskladiti podzakonske akte donete u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma sa novim odredbama tog zakona koje se odnose na pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom. Takođe, u periodu do početka primene ovog zakona biće uspostavljen poseban veb portal preko kojeg će se odvijati komunikacija nadzornih organa i lica koja pružaju, odnosno nameravaju da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom (podnošenje zahteva, podataka, obaveštenja i druge dokumentacije), a koji će da uspostavi i kojim će da upravlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Komisijom za hartije od vrednosti i Narodnom bankom Srbije.
Najveću korist Zakona o digitalnoj imovini Narodna banka Srbije vidi upravo u omogućavanju izdavanja investicionih tokena koji će pozitivno doprineti finansiranju otpočinjanja poslovanja u našoj zemlji, jer su u toj fazi tradicionalni izvori finansiranja obično nepristupačniji. Izdavanje investicionih tokena obično prati “beli papir” izdavaoca, koji odgovara prospektu kod izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s tim što se “beli papir” izdaje i objavljuje u jednostavnijoj proceduri nego prospekt, što izdavanje investicionih tokena čini primamljivijim vidom finansiranja, posebno kod inovativnih startapova i malih i srednjih pravnih lica. U pogledu virtuelnih valuta, ovim zakonom se poslovanje s virtuelnim valutama u potpunosti uređuje i podvodi pod zakonske okvire, u skladu sa inoviranim međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, i unapređuju se svi standardi koji se odnose na zabranu njihove zloupotrebe, bez posebnih podsticaja za njihovu masovniju upotrebu u Republici Srbiji. Nakon što ovaj zakon počne da se primenjuje građani i privreda koji ipak obavljaju transakcije s virtuelnim valutama imaće podsticaj da to rade preko domaćih licenciranih pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama, budući da će oni biti u obavezi da obezbede uslove za sigurno i stabilno poslovanje, a obezbediće se i nadzor nad njihovim poslovanjem, uz mogućnost izricanja administrativnih mera i kazni za kršenje odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega. Time se ne isključuju rizici koji su povezani sa ulaganjem u virtuelne valute, ali se ublažavaju u određenoj meri s obzirom na to da usluge povezane s virtuelnim valutama pružaju licencirani i nadzirani privredni subjekti, pri čemu je oprez na strani korisnika i dalje neophodan budući da virtuelne valute ne izdaje, niti za njihovu vrednost garantuje Narodna banka Srbije ili drugi organ javne vlasti. Korisnici treba da budu svesni, a pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom biće dužni da ih o tome i obaveste, da oni i dalje samostalno snose rizik obavljanja transakcija s digitalnom imovinom, uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novčanih sredstava, odnosno druge imovine, i da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora. Dešavanja na tržištu virtuelnih valuta prethodnih dana pokazuju da je vrednost virtuelnih valuta veoma varijabilna, te da kretanje njihove vrednosti nije moguće predvideti, tako da tako velike oscilacije u vrednosti mogu da prouzrokuju velike finansijske gubitke licima koja ulažu u te virtuelne valute.
Posebno napominjemo da virtuelne valute neće dobiti ovim zakonom status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja, i da se virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom neće moći plaćati roba i usluge u trgovini na malo direktnim prenosom te imovine sa potrošača na trgovca. Da bi potrošač mogao da koristi virtuelne valute koje poseduje u zamenu za robu ili usluge određenog trgovca (prodavca) neophodno je da taj trgovac (prodavac) angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta, koji ima dozvolu Narodne banke Srbije i koji će vršiti zamenu virtuelnih valuta za dinare, tako da će trgovac na svoj tekući račun dobiti isključivo dinare a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko računa u dinarima.
Kabinet guvernera
