18.02.2021.
Питања: Посланици Народне скупштине су прошлог месеца усвојили Закон о дигиталној имовини, чија ће примена почети одложено за пола године. С обзиром на то да је у изради Закона учествовала Народна банка Србије, и да је било речи да ће се подзаконским актима регулисати детаљније пропис, шта су следећи кораци Народне банке Србије до почетка примене овог закона? Шта је потребно још дефинисати да би у потпуности Закон био спроведен? Закон о дигиталној имовини ће омогућити лакше финансирање малих и средњих предузећа, као и стартапова, где су за њих шансе за такво финансирање, нарочито када је реч о инвестиционим токенима, а у којим сегментима би привредници морали да буду нарочито опрезни (виртуалне валуте и инвестициони токени)? Колико су сигурни када је реч о финансирању из иностранства кроз инвестиционе токене?
Одговор: Закон о дигиталној имовини, који је усвојен у децембру 2020. године, почиње да се примењује по истеку шест месеци од дана његовог ступања на снагу, тј. од 29. јуна 2021. године и у том периоду надзорни органи, Комисија за хартије од вредности и Народна банка Србије, донеће неколико подзаконских аката којима ће се детаљније уредити одређена питања у вези с пословањем с дигиталном имовином, као што су поступак давања дозволе за пружање услуга повезаних с дигиталном имовином и документација која се доставља уз захтев за давање те дозволе, ближа садржина “белог папира” и документације која се подноси уз захтев за одобрење објављивања “белог папир”а и поступак тог одобрења, начин израчунавања минималног капитала пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином, а потребно је и ускладити подзаконске акте донете у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма са новим одредбама тог закона које се односе на пружаоце услуга повезаних с дигиталном имовином. Такође, у периоду до почетка примене овог закона биће успостављен посебан веб портал преко којег ће се одвијати комуникација надзорних органа и лица која пружају, односно намеравају да пружају услуге повезане с дигиталном имовином (подношење захтева, података, обавештења и друге документације), а који ће да успостави и којим ће да управља Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, у сарадњи са Комисијом за хартије од вредности и Народном банком Србије.
Највећу корист Закона о дигиталној имовини Народна банка Србије види управо у омогућавању издавања инвестиционих токена који ће позитивно допринети финансирању отпочињања пословања у нашој земљи, јер су у тој фази традиционални извори финансирања обично неприступачнији. Издавање инвестиционих токена обично прати “бели папир” издаваоца, који одговара проспекту код издавања финансијских инструмената у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, с тим што се “бели папир” издаје и објављује у једноставнијој процедури него проспект, што издавање инвестиционих токена чини примамљивијим видом финансирања, посебно код иновативних стартапова и малих и средњих правних лица. У погледу виртуелних валута, овим законом се пословање с виртуелним валутама у потпуности уређује и подводи под законске оквире, у складу са иновираним међународним стандардима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма, и унапређују се сви стандарди који се односе на забрану њихове злоупотребе, без посебних подстицаја за њихову масовнију употребу у Републици Србији. Након што овај закон почне да се примењује грађани и привреда који ипак обављају трансакције с виртуелним валутама имаће подстицај да то раде преко домаћих лиценцираних пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама, будући да ће они бити у обавези да обезбеде услове за сигурно и стабилно пословање, а обезбедиће се и надзор над њиховим пословањем, уз могућност изрицања административних мера и казни за кршење одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега. Тиме се не искључују ризици који су повезани са улагањем у виртуелне валуте, али се ублажавају у одређеној мери с обзиром на то да услуге повезане с виртуелним валутама пружају лиценцирани и надзирани привредни субјекти, при чему је опрез на страни корисника и даље неопходан будући да виртуелне валуте не издаје, нити за њихову вредност гарантује Народна банка Србије или други орган јавне власти. Корисници треба да буду свесни, а пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином биће дужни да их о томе и обавесте, да они и даље самостално сносе ризик обављања трансакција с дигиталном имовином, укључујући ризик од делимичног или потпуног губитка новчаних средстава, односно друге имовине, и да се на трансакције с дигиталном имовином не примењују прописи којима се уређује осигурање депозита или заштита инвеститора. Дешавања на тржишту виртуелних валута претходних дана показују да је вредност виртуелних валута веома варијабилна, те да кретање њихове вредности није могуће предвидети, тако да тако велике осцилације у вредности могу да проузрокују велике финансијске губитке лицима која улажу у те виртуелне валуте.
Посебно напомињемо да виртуелне валуте неће добити овим законом статус валуте, нити законског средства плаћања, и да се виртуелним валутама и другом дигиталном имовином неће моћи плаћати роба и услуге у трговини на мало директним преносом те имовине са потрошача на трговца. Да би потрошач могао да користи виртуелне валуте које поседује у замену за робу или услуге одређеног трговца (продавца) неопходно је да тај трговац (продавац) ангажује специјализованог пружаоца услуга који се бави прихватом виртуелних валута, који има дозволу Народне банке Србије и који ће вршити замену виртуелних валута за динаре, тако да ће трговац на свој текући рачун добити искључиво динаре а не виртуелне валуте, с обзиром на то да су правна лица и предузетници дужни да послују преко рачуна у динарима.
Кабинет гувернера
