03.02.2021.

Štednja stanovništva nastavila da raste uprkos pandemiji, dinarska štednja i dalje isplativija od devizne

Dinarska i devizna štednja stanovništva kontinuirano rastu dostižući rekordne nivoe, i pored neizvesnosti izazvane pandemijom. Zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti, čemu su doprinele blagovremeno donete mere Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije s ciljem da se umanje negativne posledice krize, očuvano je poverenje stanovništva u domaću valutu i domaći finansijski sistem.

U prethodnih osam godina, dinarska štednja je povećana više nego petostruko (rast od čak 75,2 milijarde dinara u odnosu na kraj 2012. godine) i krajem decembra 2020. godine premašila je 93 milijarde dinara. Pri tome, preko polovine ukupnog rasta (42,9 milijardi dinara) ostvareno je u poslednje tri godine, što potvrđuje da je makroekonomska stabilnost bila preduslov za sticanje i održavanje poverenja građana u domaću valutu.

I devizna štednja u istom periodu raste, iako u procentualnom smislu nešto umerenije nego dinarska štednja – za 38,2% u odnosu na kraj 2012. godine, odnosno sa 8,3 milijarde evra (940,7 milijardi dinara) s kraja 2012. godine povećana je na 11,4 milijarde evra (1.344,6 milijardi dinara) na kraju 2020. godine.

Dinarska i devizna štednja konstantno rastu u drugoj polovini 2020. u uslovima ponovnog širenja epidemije, kao i smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što dokazuje poverenje građana u bankarski sistem.

Očuvana makroekonomska stabilnost omogućila je da negativni efekti zdravstvene krize manje utiču na ekonomiju, te u takvim uslovima štednja nastavlja da kontinuirano raste. Inflacija je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod 2% (tačnije 1,9%), očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke – krajem godine iznosile su 13,5 milijardi evra. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u novembru 2020. godine iznosilo je 3,5% (smanjenje za više od 80% u odnosu na početak primene Strategije 2015. godine). Održanju makroekonomske stabilnosti u uslovima krize izazvane pandemijom višestruko su pomogle preventivne mere koje je Narodna banka Srbije, u saradnji s Vladom, blagovremeno preduzimala, radi obezbeđenja efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta, likvidnosti, povoljnijih uslova finansiranja, očuvanja kreditne aktivnosti i podrške privredi i stanovništvu. Sve ovo doprinelo je da, uprkos krizi, vodeće agencije zadrže kreditni rejting Srbije na korak od investicionog.

Najnovija analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2020. godine, još jednom pokazuje da je isplativije štedeti u dinarima. Na veću isplativost dinarske štednje uticali su:

• monetarna i finansijska stabilnost u dužem periodu (pre svega, niska inflacija, stabilan devizni kurs, finansijska stabilnost i visok nivo deviznih rezervi);
• relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima;
• povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%);
• blagovremeno donete monetarne i fiskalne mere radi ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.

Ispitivanje isplativosti štednje oročene na godinu dana uz zanavljanje u periodu od osam godina potvrdilo je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja u decembru 2020. godine dobio preko 33.600 dinara (približno 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (Tabela 1).

Oročavanjem štednje na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, i to u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša koji je od decembra 2019. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio u decembru 2020. oko 1.900 dinara (16 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara (Tabela 2).

Za depozite oročene na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86% posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Dakle, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno), važi isti zaključak – u prethodnih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

Narodna banka Srbije nastavlja s promovisanjem dinarske štednje sagledavanjem i isticanjem njene isplativosti, radi podsticanja celokupnog procesa dinarizacije, što je opredeljenje Narodne banke Srbije i u budućem periodu.

Kabinet guvernera