03/02/2021
Динарска и девизна штедња становништва континуирано расту достижући рекордне нивое, и поред неизвесности изазване пандемијом. Захваљујући очуваној макроекономској стабилности, чему су допринеле благовремено донете мере Народне банке Србије и Владе Републике Србије с циљем да се умање негативне последице кризе, очувано је поверење становништва у домаћу валуту и домаћи финансијски систем.
У претходних осам година, динарска штедња је повећана више него петоструко (раст од чак 75,2 милијарде динара у односу на крај 2012. године) и крајем децембра 2020. године премашила је 93 милијарде динара. При томе, преко половине укупног раста (42,9 милијарди динара) остварено је у последње три године, што потврђује да је макроекономска стабилност била предуслов за стицање и одржавање поверења грађана у домаћу валуту.
И девизна штедња у истом периоду расте, иако у процентуалном смислу нешто умереније него динарска штедња – за 38,2% у односу на крај 2012. године, односно сa 8,3 милијарде евра (940,7 милијарди динара) с краја 2012. године повећана је на 11,4 милијарде евра (1.344,6 милијарди динара) на крају 2020. године.
Динарска и девизна штедња константно расту у другој половини 2020. у условима поновног ширења епидемије, као и смањења каматних стопа на орочене депозите становништва, што доказује поверење грађана у банкарски систем.
Oчувана макроекономска стабилност омогућила је да негативни ефекти здравствене кризе мање утичу на економију, те у таквим условима штедња наставља да континуирано расте. Инфлација је ниска и стабилна седму годину заредом и у просеку се креће испод 2% (тачније 1,9%), очувана је вредност динара према евру, девизне резерве су високе – крајем године износиле су 13,5 милијарди евра. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима смањено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита и у новембру 2020. године износило је 3,5% (смањење за више од 80% у односу на почетак примене Стратегије 2015. године). Одржању макроекономске стабилности у условима кризе изазване пандемијом вишеструко су помогле превентивне мере које је Народна банка Србије, у сарадњи с Владом, благовремено предузимала, ради обезбеђења ефикасног функционисања финансијског тржишта, ликвидности, повољнијих услова финансирања, очувања кредитне активности и подршке привреди и становништву. Све ово допринело је да, упркос кризи, водеће агенције задрже кредитни рејтинг Србије на корак од инвестиционог.
Најновија анализа исплативости штедње, урађена за период од децембра 2012. до децембра 2020. године, још једном показује да је исплативије штедети у динарима. На већу исплативост динарске штедње утицали су:
Испитивање исплативости штедње орочене на годину дана уз занављање у периоду од осам година потврдило је да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара на крају периода орочења у децембру 2020. године добио преко 33.600 динара (приближно 300 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
Орочавањем штедње на годину дана (без занављања), у последњих осам година било је исплативије штедети у динарима, и то у чак 98% посматраних годишњих потпериода. Тако би штедиша који је од децембра 2019. штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио у децембру 2020. око 1.900 динара (16 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара (Табела 2).
За депозите орочене на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у преко 86% посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања штедње на две године динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења. Дакле, без обзира на период орочавања штедње (краткорочно или дугорочно), важи исти закључак – у претходних осам година било је исплативије штедети у динарима.
Народна банка Србије наставља с промовисањем динарске штедње сагледавањем и истицањем њене исплативости, ради подстицања целокупног процеса динаризације, што је опредељење Народне банке Србије и у будућем периоду.
Кабинет гувернера
