05.10.2020.
„Odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnim godinama omogućilo nam je da na trenutne izazove snažno i pravovremeno odgovorimo“, tako Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS) objašnjava činjenicu da je u Srbiji tokom krize održana makroekonomska stabilnost
„Krizu smo dočekali u izuzetno dobroj poziciji. Tu pre svega mislim na nisku i stabilnu inflaciju, koju već sedam godina održavamo na prosečnom nivou od oko 2%, zdrav i otporan finansijski sistem, uravnoteženu fiskalnu poziciju, smanjenu spoljnu neravnotežu i tržište rada koje karakteriše rast zaposlenosti i zarada“, kaže Tabaković.
Doneti paket mera od preko 12% BDP-a minimizirao je ekonomsku štetu izazvanu pandemijom COVID-19 i u isto vreme Srbiji omogućio brz ekonomski oporavak i održiv dinamičan rast u srednjem roku, kaže naša sagovornica.
„Pritom, paket mera ni u jednom momentu nije ugrozio održivost javnih finansija. Prema oceni međunarodnih finansijskih institucija, u ovoj godini Srbija će ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi kada je u pitanju ekonomska aktivnost, i biće jedna od retkih zemalja koja će naredne godine dostići i prestići pretkrizni nivo privredne aktivnosti sa stopom rasta BDP-a od oko 6%“.
Kako Srbija stoji u odnosu na uporedive zemlje ako uzmemo u obzir ključne indikatore vezane za eksternu poziciju zemlje?
Ključni indikatori eksterne pozicije Srbije značajno su poboljšani u prethodnim godinama, zahvaljujući ekonomskoj politici koja je neodrživ model rasta vođenog uglavnom ličnom i državnom potrošnjom, zamenila održivim modelom rasta vođenog investicijama i izvozom, i time obezbedila suštinsku transformaciju privrede Srbije. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u proseku je iznosio 5% BDP-a u proteklih sedam godina, što su naša očekivanja i za ovu godinu. Za Srbiju je pozitivno i to što je godinama unazad obezbeđeno više nego potpuno pokriće deficita tekućeg računa prilivom SDI. Postignuta makroekonomska stabilizacija i popravljanje poslovnog ambijenta doprineli su rastu SDI, koji je u 2019. bio rekordan od kada se meri – 3,8 mlrd evra. Garant stabilnosti su i devizne rezerve Srbije, koje su adekvatne i po strukturi i po obimu.
Koje karakteristične trendove, iz domena NBS, beležite kao rezultat COVID-19?
Pred izbijanje pandemije, inflacija u Srbiji je bila niska i stabilna sedmu godinu zaredom i takav trend smo uspeli da održimo i tokom pandemije, zahvaljujući održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa i usidrenih inflacionih očekivanja, i uz punu snabdevenost tržišta robom. Smanjenje referentne kamatne stope za ceo procentni poen tokom pandemije (na 1,25% od juna) uticalo je na dalji pad kamata na dinarske kredite, čime je podstaknut nastavak rasta kreditne aktivnosti. U uslovima manjih tokova kapitala prema zemljama u usponu, zbog rasta globalne neizvesnosti i averzije prema riziku, pojavili su se deprecijacijski pritisci koji su vremenom slabili. U cilju sprečavanja većih kratkoročnih oscilacija, NBS je intervenisala na deviznom tržištu i obezbedila relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, što je doprinelo opštoj makroekonomskoj stabilnosti i bržem oporavku privrede.
Pored uvođenja moratorijuma na otplatu kredita, preduzeli smo i niz drugih mera poput obezbeđenja dodatne likvidnosti bankarskog sektora, olakšavanja otplate određenih kredita i olakšavanja pristupa finansiranju građanima. Kao rezultat preduzetih mera vrednosti svih ključnih pokazatelja poslovanja bankarskog sektora u Srbiji su zadržane na visokom nivou. O otpornosti sistema svedoči rekordno nisko učešće problematičnih kredita od 3,6% u julu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od 22,7% i dvostruko veći pokazatelj likvidnosti u odnosu na regulatorni minimum. Važno je reći i da je trend velikog rasta upotrebe bezgotovinskih plaćanja u našoj zemlji iz poslednjih godina nastavljen u prethodnim mesecima, a tome su značajno doprinele brojne aktivnosti koje je sprovela NBS.
Šta će biti prioriteti Vašeg rada kada govorimo o saradnji sa novom vladom?
Dobra saradnja između Vlade Srbije i NBS predstavljala je jedan od osnovnih preduslova najpre za uspostavljanje, a zatim i za očuvanje makroekonomske stabilnosti u Srbiji u prethodnim godinama.
Kriza izazvana pandemijom COVID-19, praćena je blagovremenim, adekvatnim, ali i koordiniranim merama Vlade Srbije i NBS, čime je još jednom potvrđena uspešna saradnja, koja je u kriznim periodima od ključne važnosti za pružanje podrške građanima i privredi, ali i očuvanje stečenog poverenja stranih investitora.
NBS će, kao i do sada, nastojati da ostvari svoje zakonom definisane ciljeve i da pruža podršku ekonomskim merama vlade. Nastavićemo da koristimo sve instrumente monetarne politike kako bismo obezbedili nisku i stabilnu inflaciju u srednjem roku i očuvali finansijsku stabilnost, jer je to najbolji način na koji doprinosimo održivom ekonomskom rastu i jačanju otpornosti na izazove iz domaćeg i međunarodnog okruženja.
Kako su pandemija i aktuelno stanje na tržištu uticali na kreditnu aktivnost banaka, i na strukturu kreditne aktivnosti?
Povoljna kretanja kreditne aktivnosti zabeležena u prvom tromesečju nastavljena su i po izbijanju pandemije. U julu je, po isključenju efekta promene kursa, međugodišnji rast kreditne aktivnosti iznosio 13,6% i bio najviši u regionu. Na ovakva kretanja je uticalo proaktivno delovanje NBS, koja je nastavila ublažavanje monetarne politike i donosila druge mere u cilju olakšavanja položaja privrede i građana pogođenih pandemijom.
Od maja meseca rastu kreditne aktivnosti doprinose i krediti iz Garantne šeme kao deo državnih mera podrške. Struktura kredita je ostala povoljna sa stanovišta doprinosa rastu ekonomske aktivnosti. Najveći doprinos rastu kreditne aktivnosti, kao i u prethodnom periodu, daju krediti privredi, čiji je međugodišnji rast ubrzan sa 14,5% u martu na 15,3% u julu. Tom rastu i dalje u većoj meri doprinose investicioni krediti. I međugodišnji rast kredita stanovništvu je ubrzan sa 9,7% u martu na 12,5% u julu.
U čemu je ključna razlika kada govorimo o ovoj krizi i onoj iz 2008, kada je u pitanju bankarski i osiguravajući sektor?
Kad je reč o bankarskom sektoru tokom 2008. godine mere su bile usmerene prvenstveno na oživljavanje finansijskog sektora i kreditne aktivnosti, a najveći problem su bile nesolventne banke. U ovoj krizi banke treba da budu deo rešenja, a ne deo problema, jer su upravo zahvaljujući intenzivnijem regulisanju i superviziji ojačane tako da mogu da pruže podršku privrednoj aktivnosti kroz nesmetano kreditiranje. Kako je osiguranje kao delatnost orijentisano na pružanje zaštite od neizvesnosti, uključujući i one koja nastaje usled problema zdravstvene prirode, ova kriza kreira potpuno nove zahteve korisnika usluga osiguranja i u tom smislu otvara nove šanse za sektor osiguranja koji novim proizvodima i uslugama može u određenoj meri da pruži sigurnost kada je ona najpotrebnija.
U javnosti se razvila živa diskusija oko odluke NBS da u svoje monetarne operacije uključi korporativne obveznice. Šta su bili vaši ciljevi? Da li je dovoljno vremena prošlo za ocenu prvih efekta?
Uključivanje korporativnih obveznica u monetarne operacije jedna je u nizu mera kojima smo podržali domaću privredu, kako bi se u najkraćem roku i uz minimalne posledice prevazišla kriza izazvana pandemijom COVID-19. Istovremeno, naš cilj bio je i da pružimo inicijalni podsticaj razvoju domaćeg tržišta korporativnih obveznica. Prikupljanje sredstava emisijom korporativnih obveznica predstavlja dodatni izvor finansiranja preduzeća, koji bi kao alternativa i dopuna bankarskim kreditima, mogao da podstakne konkurentsku utakmicu i značajno smanji troškove finansiranja naše privrede. Odluka NBS ima strateški karakter i očekujemo da pruži impuls za pokretanje dugoročnog procesa. Imajući u vidu iskustva drugih zemalja, put do visokog stepena razvijenosti ovog tržišta je postepen, zbog čega ćemo potpune efekte osetiti u srednjem i dugom roku.
NBS je bila veoma aktivna u omogućavanju povećane digitalizacije i digitalne transformacije u Srbiji. Molimo Vas da izdvojite ključne efekte dosadašnjih mera NBS u ovom domenu?
U prethodnom periodu veliku pažnju usmerili smo na inovacije i digitalizaciju, sprovodeći niz mera i aktivnosti na tom planu. Na našu inicijativu 2018. godine usvojen je set zakona kojim je uređeno kartično poslovanje, dat podstrek većoj transparentnosti naknada pružalaca platnih usluga, ali i mogućnosti zaključivanja finansijskih ugovora na daljinu. U pogledu unapređenja infrastrukture, treba posebno istaći naš sistem za instant plaćanja, koji je počeo s radom u oktobru 2018. godine, mesec dana pre evropskog rešenja za instant plaćanja. U februaru ove godine omogućili smo i instant plaćanja na prodajnim mestima, što je u EU projekat koji je tek u toku. Do sada je uz odobrenje NBS 17 banaka omogućilo svojim korisnicima platnih usluga izvršavanje instant plaćanja na prodajnim mestima trgovaca, od kojih 15 banaka omogućava i plaćanje skeniranjem NBS IPS QR koda odštampanom na računima koje izdaju privredni subjekti i javna preduzeća širom Srbije.
Šta će biti vaši naredni koraci kada su u pitanju dalji podsticaji u ovoj oblasti?
Radimo na propisu kojim će se urediti grupno finansiranje u Srbiji, tzv. crowdfunding kao jedan od oblika alternativnog finansiranja privrednih subjekata. Budući propis uređivaće uslove i način pružanja usluga grupnog finansiranja u našoj zemlji, odnosno uslove za osnivanje i poslovanje pružalaca usluga, vršenje nadzora, kao i zaštitu korisnika usluga grupnog finansiranja. NBS će time doprineti daljem unapređenju poslovnog ambijenta i pomoći da pravna lica u našoj zemlji imaju još jedan način da dolaze do potrebnog kapitala. Takođe, privodimo kraju izradu sajta i registra startap kompanija namenjenog opštem informisanju javnosti o startap ekosistemu u Srbiji i promovisanju domaćih startap kompanija.
Vodič kroz Savet stranih investitora 2020/21
