05.10.2020.

Интервју гувернера Јоргованке Табаковић за специјалну публикацију магазина Cord „Водич кроз Савет страних инвеститора 2020/21“, септембар 2020. године

„Одговорно вођење економске политике у претходним годинама омогућило нам је да на тренутне изазове снажно и правовремено одговоримо“, тако Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС) објашњава чињеницу да је у Србији током кризе одржана макроекономска стабилност

„Кризу смо дочекали у изузетно доброј позицији. Ту пре свега мислим на ниску и стабилну инфлацију, коју већ седам година одржавамо на просечном нивоу од око 2%, здрав и отпоран финансијски систем, уравнотежену фискалну позицију, смањену спољну неравнотежу и тржиште рада које карактерише раст запослености и зарада“, каже Табаковић.

Донети пакет мера од преко 12% БДП-а минимизирао је економску штету изазвану пандемијом ЦОВИД-19 и у исто време Србији омогућио брз економски опоравак и одржив динамичан раст у средњем року, каже наша саговорница.

„Притом, пакет мера ни у једном моменту није угрозио одрживост јавних финансија. Према оцени међународних финансијских институција, у овој години Србија ће остварити један од најбољих резултата у Европи када је у питању економска активност, и биће једна од ретких земаља која ће наредне године достићи и престићи преткризни ниво привредне активности са стопом раста БДП-а од око 6%“.

Како Србија стоји у односу на упоредиве земље ако узмемо у обзир кључне индикаторе везане за екстерну позицију земље?

Кључни индикатори екстерне позиције Србије значајно су побољшани у претходним годинама, захваљујући економској политици која је неодржив модел раста вођеног углавном личном и државном потрошњом, заменила одрживим моделом раста вођеног инвестицијама и извозом, и тиме обезбедила суштинску трансформацију привреде Србије. Дефицит текућег рачуна платног биланса у просеку је износио 5% БДП-а у протеклих седам година, што су наша очекивања и за ову годину. За Србију је позитивно и то што је годинама уназад обезбеђено више него потпуно покриће дефицита текућег рачуна приливом СДИ. Постигнута макроекономска стабилизација и поправљање пословног амбијента допринели су расту СДИ, који је у 2019. био рекордан од када се мери – 3,8 млрд евра. Гарант стабилности су и девизне резерве Србије, које су адекватне и по структури и по обиму.

Које карактеристичне трендове, из домена НБС, бележите као резултат COVID-19?

Пред избијање пандемије, инфлација у Србији је била ниска и стабилна седму годину заредом и такав тренд смо успели да одржимо и током пандемије, захваљујући одржавању релативне стабилности девизног курса и усидрених инфлационих очекивања, и уз пуну снабдевеност тржишта робом. Смањење референтне каматне стопе за цео процентни поен током пандемије (на 1,25% од јуна) утицало је на даљи пад камата на динарске кредите, чиме је подстакнут наставак раста кредитне активности. У условима мањих токова капитала према земљама у успону, због раста глобалне неизвесности и аверзије према ризику, појавили су се депрецијацијски притисци који су временом слабили. У циљу спречавања већих краткорочних осцилација, НБС је интервенисала на девизном тржишту и обезбедила релативну стабилност курса динара према евру, што је допринело општој макроекономској стабилности и бржем опоравку привреде.

Поред увођења мораторијума на отплату кредита, предузели смо и низ других мера попут обезбеђења додатне ликвидности банкарског сектора, олакшавања отплате одређених кредита и олакшавања приступа финансирању грађанима. Као резултат предузетих мера вредности свих кључних показатеља пословања банкарског сектора у Србији су задржане на високом нивоу. О отпорности система сведочи рекордно ниско учешће проблематичних кредита од 3,6% у јулу, показатељ адекватности капитала од 22,7% и двоструко већи показатељ ликвидности у односу на регулаторни минимум. Важно је рећи и да је тренд великог раста употребе безготовинских плаћања у нашој земљи из последњих година настављен у претходним месецима, а томе су значајно допринеле бројне активности које је спровела НБС.

Шта ће бити приоритети Вашег рада када говоримо о сарадњи са новом владом?

Добра сарадња између Владе Србије и НБС представљала је један од основних предуслова најпре за успостављање, а затим и за очување макроекономске стабилности у Србији у претходним годинама.

Криза изазвана пандемијом ЦОВИД-19, праћена је благовременим, адекватним, али и координираним мерама Владе Србије и НБС, чиме је још једном потврђена успешна сарадња, која је у кризним периодима од кључне важности за пружање подршке грађанима и привреди, али и очување стеченог поверења страних инвеститора.

НБС ће, као и до сада, настојати да оствари своје законом дефинисане циљеве и да пружа подршку економским мерама владе. Наставићемо да користимо све инструменте монетарне политике како бисмо обезбедили ниску и стабилну инфлацију у средњем року и очували финансијску стабилност, јер је то најбољи начин на који доприносимо одрживом економском расту и јачању отпорности на изазове из домаћег и међународног окружења.

Како су пандемија и актуелно стање на тржишту утицали на кредитну активност банака, и на структуру кредитне активности?

Повољна кретања кредитне активности забележена у првом тромесечју настављена су и по избијању пандемије. У јулу је, по искључењу ефекта промене курса, међугодишњи раст кредитне активности износио 13,6% и био највиши у региону. На оваква кретања је утицало проактивно деловање НБС, која је наставила ублажавање монетарне политике и доносила друге мере у циљу олакшавања положаја привреде и грађана погођених пандемијом.

Од маја месеца расту кредитне активности доприносе и кредити из Гарантне шеме као део државних мера подршке. Структура кредита је остала повољна са становишта доприноса расту економске активности. Највећи допринос расту кредитне активности, као и у претходном периоду, дају кредити привреди, чији је међугодишњи раст убрзан са 14,5% у марту на 15,3% у јулу. Том расту и даље у већој мери доприносе инвестициони кредити. И међугодишњи раст кредита становништву је убрзан са 9,7% у марту на 12,5% у јулу.

У чему је кључна разлика када говоримо о овој кризи и оној из 2008, када је у питању банкарски и осигуравајући сектор?

Кад је реч о банкарском сектору током 2008. године мере су биле усмерене првенствено на оживљавање финансијског сектора и кредитне активности, а највећи проблем су биле несолвентне банке. У овој кризи банке треба да буду део решења, а не део проблема, јер су управо захваљујући интензивнијем регулисању и супервизији ојачане тако да могу да пруже подршку привредној активности кроз несметано кредитирање. Како је осигурање као делатност оријентисано на пружање заштите од неизвесности, укључујући и оне која настаје услед проблема здравствене природе, ова криза креира потпуно нове захтеве корисника услуга осигурања и у том смислу отвара нове шансе за сектор осигурања који новим производима и услугама може у одређеној мери да пружи сигурност када је она најпотребнија.

У јавности се развила жива дискусија око одлуке НБС да у своје монетарне операције укључи корпоративне обвезнице. Шта су били ваши циљеви? Да ли је довољно времена прошло за оцену првих ефекта?

Укључивање корпоративних обвезница у монетарне операције једна је у низу мера којима смо подржали домаћу привреду, како би се у најкраћем року и уз минималне последице превазишла криза изазвана пандемијом ЦОВИД-19. Истовремено, наш циљ био је и да пружимо иницијални подстицај развоју домаћег тржишта корпоративних обвезница. Прикупљање средстава емисијом корпоративних обвезница представља додатни извор финансирања предузећа, који би као алтернатива и допуна банкарским кредитима, могао да подстакне конкурентску утакмицу и значајно смањи трошкове финансирања наше привреде. Одлука НБС има стратешки карактер и очекујемо да пружи импулс за покретање дугорочног процеса. Имајући у виду искуства других земаља, пут до високог степена развијености овог тржишта је постепен, због чега ћемо потпуне ефекте осетити у средњем и дугом року.

НБС је била веома активна у омогућавању повећане дигитализације и дигиталне трансформације у Србији. Молимо Вас да издвојите кључне ефекте досадашњих мера НБС у овом домену?

У претходном периоду велику пажњу усмерили смо на иновације и дигитализацију, спроводећи низ мера и активности на том плану. На нашу иницијативу 2018. године усвојен је сет закона којим је уређено картично пословање, дат подстрек већој транспарентности накнада пружалаца платних услуга, али и могућности закључивања финансијских уговора на даљину. У погледу унапређења инфраструктуре, треба посебно истаћи наш систем за инстант плаћања, који је почео с радом у октобру 2018. године, месец дана пре европског решења за инстант плаћања. У фебруару ове године омогућили смо и инстант плаћања на продајним местима, што је у ЕУ пројекат који је тек у току. До сада је уз одобрење НБС 17 банака омогућило својим корисницима платних услуга извршавање инстант плаћања на продајним местима трговаца, од којих 15 банака омогућава и плаћање скенирањем НБС ИПС QР кода одштампаном на рачунима које издају привредни субјекти и јавна предузећа широм Србије.

Шта ће бити ваши наредни кораци када су у питању даљи подстицаји у овој области?

Радимо на пропису којим ће се уредити групно финансирање у Србији, тзв. цроwдфундинг као један од облика алтернативног финансирања привредних субјеката. Будући пропис уређиваће услове и начин пружања услуга групног финансирања у нашој земљи, односно услове за оснивање и пословање пружалаца услуга, вршење надзора, као и заштиту корисника услуга групног финансирања. НБС ће тиме допринети даљем унапређењу пословног амбијента и помоћи да правна лица у нашој земљи имају још један начин да долазе до потребног капитала. Такође, приводимо крају израду сајта и регистра стартап компанија намењеног општем информисању јавности о стартап екосистему у Србији и промовисању домаћих стартап компанија.

Водич кроз Савет страних инвеститора 2020/21