02.10.2020.
Dugo se u Srbiji govori o digitalizaciji koja se polako i dešava. Dokle se u tome odmaklo u bankarstvu?
Razvoj tehnologija utiče na sve delatnosti, pa tako i na bankarstvo u kome vidimo promene u dva smera: digitalizacija u cilju poboljšanja efikasnosti poslovnih procesa banke i digitalizacija pri pružanju usluga korisnicima. Kada govorimo o bankarskom sektoru u Republici Srbiji, poslednjih godina došlo je do značajnog preorjentisanja banaka na digitalne kanale komunikacije sa korisnicima i ponudu savremenih usluga koje se oslanjaju na korišćenje novih tehnologija. Digitalizacija je uticala na tržište platnih usluga, gde imamo platne instrumente koji su u vrhu i u svetskim razmerama.
Bankarski sektor je uvek čini se brže napredovao ili bar bio brži u uvođenju inovacija u odnosu na druge sektore. Šta sledeće treba očekivati?
Pojava novih tehnologija koje koristimo u raznim sferama života, uslovila je i rastuće potrebe korisnika, što nameće bankama obavezu stalnog osavremenjivanja, kako bi sačuvale postojeće klijente ili privukle nove klijente. Danas možete vršiti onlajn plaćanja, onlajn zaključiti ugovor sa bankom, onlajn komunicirati sa korisnicima. Dešavanja u bankarskom sektoru u narednim godinama biće uslovljena dinamikom daljeg razvoja tehnologija, ali ono što je izvesno je da će se ići ka daljoj digitalizaciji usluga.
Da li pandemija diktira i tokove razvoja u ovom segmentu i kako?
Ne bih rekla da pandemija diktira tokove razvoja, već pre da nas je ona podsetila na značaj digitalizacije i donekle, zbog sticaja okolnosti, primorala da se već započeta digitalizacija usluga ubrza. Zahvaljujući blagovremenim i odgovornim aktivnostima koje je preduzela poslednjih godina Narodna banka Srbije, ali i na samom početku pandemije, kao i adekvatnom odgovoru banaka, građani i privredni subjekti su sve vreme trajanja pandemije mogli da obavljaju sve neophodne aktivnosti koje se odnose na korišćenje usluga banaka, na siguran i bezbedan način, iz udobnosti svojih domova.
Od početka godine slušamo apele da se moraju smanjiti fizički kontakti među ljudima zbog širenja zaraze. Da li su banke u dovoljnoj meri iskoristile taj trenutak za potpuni prelazak na elektronsko bankarstvo?
Potpuni prelazak na elektronsko bankarstvo je proces koji se ne može dogoditi preko noći, jer se ni navike ne menjaju preko noći. Trend značajnog rasta korišćenja elektronskog i mobilnog bankarstva je prisutan već nekoliko godina, a pandemija COVID-19 je u tom smislu samo doprinela ovom trendu, zbog potrebe da radi zaštite sebe i drugih u što većoj meri izbegavamo fizički kontakt, te tako i odlaske u prostorije finansijskih institucija.
Kako NBS podstiče razvoj inovacija u bankarstvu? Koji su mehanizmi dostupni?
Guverner Narodne banke Srbije, gospođa Tabaković, postavila je aktivnosti usmerene na razvoj i podsticaj razvoja inovacija visoko na listi prioriteta Narodne banke Srbije. Zato se Narodna banka Srbije trudi da deluje kao katalizator inovacija na tržištu, preduzimajući kako normativne aktivnosti, tako i aktivnosti usmerene na poboljšanje i modernizovanje infrastrukture. Najpre bih pomenula čitav set zakona koji su 2018. usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije na inicijativu Narodne banke Srbije, a koji su dodatno uredili tržište platnih usluga. Od izuzetnog značaja je i Odluka o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije, koju je guverner donela 2019. godine, a kojom je uređen proces video-identifikacije korisnika. Zahvaljujući ovoj Odluci, banke (i druge finansijske institucije nad kojima Narodna banka Srbije sprovodi nadzor) dobile su mogućnost da korisnicima omoguće da ugovaraju usluge sa bankom, tako da ne moraju da dolaze u prostorije banke. Samo u 2019. godini 44.294 ugovora o finansijskim uslugama između banaka i korisnika finansijskih usluga zaključeno je na daljinu, dok podaci za prvih šest meseci ove godine ukazuju da je gotovo 26.500 ugovora zaključeno na ovaj način. Pored toga, podsetila bih da je Narodna banka Srbije omogućila i Regulatory Sandbox, koji omogućava svim zainteresovanim preduzetnicima i pravnim licima da testiraju u ograničenoj mreži svoje inovativne platne usluge. Posebnu pažnju pridajemo i modernizaciji infrastrukture, na šta smo veoma ponosni. Podsetiću vas da je Narodna banka Srbije operator IPS NBS platnog sistema, čime je omogućila našim građanima i privrednim subjektima da vrše instant plaćanja čak i pre nego što su to omogućili ECB (koji je svoj sistem za poravnanje instant plaćanja pustio u rad u novembru 2018. godine, dok je IPS NBS sistem pušten u rad 22. oktobra iste godine) ili FED na primer (koji sada započinje razvoj svog sistema za instant plaćanja, pod nazivom FEDNow). Primera radi, instant plaćanja na prodajnim mestima koja su kod nas omogućena od februara ove godine, u Evropskoj uniji su sada projekat u povoju. Ono što je NBS postigla u razvoju inovativnih servisa je svakako jedan od razloga zbog kojih je naš guverner proglašena ove godine za najboljeg guvernera na svetu u izboru njenih kolega, a u organizaciji uglednog časopisa The Banker. Na kraju, bitno je istaći i da, osim toga što podstičemo inovacije na tržištu i primenu novih tehnologija, i sami pratimo najsavremenije trendove i tehnologije i testiramo mogućnost za primenu različitih inovativnih tehnologija za potrebe svojih poslovnih procesa (blokčejn tehnologija, veštačka inteligencija..). Smatramo da postoji potreba da budemo primer na ovom polju.
Da li banke same prihvataju novine ili se moraju naterati na njih sistemski?
Banke su svesne da moraju pratiti želje i potrebe klijenata i u tom smislu smo zadovoljni što primećujemo da banke u Republici Srbiji sve brže usvajaju nove tehnologije i trude se da omoguće korišćenje inovativnih servisa. Pošto ovaj proces uvek može da se odvija još brže i kvalitetnije, značajna je uloga Narodne banke Srbije kao katalizatora promena, koja je tu da pomoću raspoloživih mehanizama usmeri tržište u optimalnom smeru, omogućavajući da klijenti svih banaka imaju pristup kvalitetnim i inovativnim, a isto tako i sigurnim i bezbednim uslugama. I to vrlo aktivno i činimo.
Koliko su banke u Srbiji okrenute korisnicima?
Imajući u vidu da domaće tržište karakteriše značajna konkurencija, banke moraju da budu aktivne. U budućnosti će sposobnost banaka da zadrže klijente biti uslovljena sposobnošću da pruže što savremeniju uslugu, prilagođenu njihovim željama, uz što prihvatljiviju naknadu.
Da li digitalizacija nosi i neke rizike i koje?
Kako digitalizacija podrazumeva sve veće oslanjanje na tehnologiju, otvaraju se i pitanja kao što su sajber bezbednost, zaštita podataka klijenata. I ovde je veoma bitna uloga regulatora, koji moraju pažljivo odmeriti koristi od inovacija i pružiti im podršku, ali istovremeno doneti i adekvatne propise koji će uz omogućavanje inovacija, biti usmereni i na adekvatno upravljanje novim rizicima koje te inovacije kreiraju. Ukoliko postoje adekvatni mehanizmi za upravljanje rizicima, nema bojazni od digitalizacije. Na nadzornim telima je da prate da li se ti propisi u praksi primenjuju i da reaguju u slučaju da za tim ima potrebe.
Koji se sistemi za upravljanje tim rizicima u Srbiji koriste? Da li smo dovoljno bezbedni?
Jesmo. Narodna banka Srbije odgovorno sprovodi aktivnosti iz svoje nadležnosti, pa tako i one koje se odnose na upravljanje rizicima u vezi sa poslovima koje obavljaju finansijske institucije u Republici Srbiji. Kada govorimo o digitalizaciji u finansijskom sektoru, posebna pažnja Narodne banke Srbije je usmerena na sajber bezbednost. S tim u vezi, u pogledu sajber bezbednosti posebno je značajna Odluka o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije kojom se utvrđuju minimalni standardi i uslovi stabilnog i sigurnog poslovanja koji se odnose na upravljanje informacionim sistemima u bankama, društvima za osiguranje, davaocima finansijskog lizinga, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i platnim institucijama, institucijama elektronskog novca i javnom poštanskom operatoru u delu njihovog poslovanja koji se odnosi na pružanje platnih usluga i/ili izdavanje elektronskog novca. Uz staranje da se primenjuju odredbe ove Odluke, Narodna banka Srbije primenjuje i brojne druge aktivnosti i mere kako bi rizike povezane sa digitalizacijom učinila prihvatljivim.
Kakva su Vaša predviđanja za 2021? U kom smeru će se razvijati elektronsko bankarstvo? Da li je naše tržište spremno za neke nove tehnologije i još važnije, da li su banke spremne za tako nešto?
Na osnovu trenda iz prethodnog perioda, za očekivati je da će trend rasta transakcija izvršenih digitalnim kanalima, kao i broj ugovora zaključenih na daljinu, biti u porastu i u narednom periodu. Razvoj novih tehnologija će otvoriti prostor i za pojavu nekih novih usluga na tržištu, kao i za dalje poboljšanje efikasnosti pojedinih poslovnih procesa u samim bankama i verujemo da će banke iskoristiti benefite koje im nove tehnologije pružaju. Sa druge strane, Narodna banka Srbije će nastaviti da doprinosi daljoj digitalizaciji u Republici Srbiji, kako kroz donošenje podsticajnih propisa, tako i kroz dalje unapređenje infrastruktura koje pružamo finansijskom sektoru, kao i unapređenjem samih poslovnih procesa unutar kuće.
Antrfile : Koji su najzastupljeniji načini plaćanja u Srbiji?
U Republici Srbiji sve veći značaj imaju bezgotovinski načini plaćanja i sve je zastupljenije korišćenje mobilnog i elektronskog bankarstva. Podaci koje Narodna banka Srbije prikuplja od banaka svedoče o ovome. Najnoviji, zvanično objavljeni podaci odnose se na drugi kvartal ove godine. Ukoliko drugi kvartal ove godine poredimo sa drugim kvartalom prethodne godine, prisutan je više nego značajan rast broja korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva. U drugom tromesečju 2020. godine nastavljen je trend rasta broja korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva, pa je tako na kraju drugog tromesečja 2019. godine 2.588.196 korisnika (fizičkih i pravnih lica) s pružaocem platnih usluga imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a na kraju drugog tromesečja 2020. godine – 2.933.227 korisnika, što predstavlja povećanje od 13,33%. Broj korisnika koji su imali ugovorenu uslugu mobilnog plaćanja s pružaocem platnih usluga na kraju drugog tromesečja 2019. godine iznosio je 1.580.538 korisnika, a na kraju drugog tromesečja 2020. godine – 1.921.347 korisnika, što je povećanje od 21,56%. Ako se posmatraju samo fizička lica, na kraju drugog tromesečja 2020. godine, broj fizičkih lica koji su s pružaocem platnih usluga imali ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva povećan je za 13,61% u odnosu na isto tromesečja prethodne godine (sa 2.333.836 fizičkih lica na kraju dugog tromesečja 2019. godine na 2.651.509 fizičkih lica na kraju drugog tromesečja 2020), dok je taj rast kod korisnika – pravnih lica i preduzetnika iznosio 10,76% (sa 254.360 pravnih lica i preduzetnika na kraju drugog tromesečja 2019. godine na 281.718 pravnih lica i preduzetnika na kraju drugog tromesečja 2020). Rast broja korisnika – fizičkih lica koji su s pružaocem platnih usluga imali ugovorenu uslugu mobilnog plaćanja još je veći i iznosi 21,38% (sa 1.549.612 fizičkih lica na kraju drugog tromesečja 2019. godine na 1.880.854 fizička lica na kraju drugog tromesečja 2020), dok je taj rast za isti period za korisnike – pravna lica i preduzetnike iznosio 30,94% (sa 30.926 pravnih lica i preduzetnika na kraju drugog tromesečja 2019. godine na 40.493 pravna lica i preduzetnika na kraju drugog tromesečja 2020). Takođe, korišćenje mobilnog bankarstva je zabeležilo ogroman rast - u drugom tromesečju 2020. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, broj izvršenih transakcija upotrebom mobilnog bankarstva povećan je za čak 49,45%.
„Svet osiguranja“
