02.10.2020.

Интервју вицегувернера Драгане Станић за магазин „Свет осигурања“, септембар 2020. године

Дуго се у Србији говори о дигитализацији која се полако и дешава. Докле се у томе одмакло у банкарству?

Развој технологија утиче на све делатности, па тако и на банкарство у коме видимо промене у два смера: дигитализација у циљу побољшања ефикасности пословних процеса банке и дигитализација при пружању услуга корисницима. Када говоримо о банкарском сектору у Републици Србији, последњих година дошло је до значајног преорјентисања банака на дигиталне канале комуникације са корисницима и понуду савремених услуга које се ослањају на коришћење нових технологија. Дигитализација је утицала на тржиште платних услуга, где имамо платне инструменте који су у врху и у светским размерама.

Банкарски сектор је увек чини се брже напредовао или бар био бржи у увођењу иновација у односу на друге секторе. Шта следеће треба очекивати?

Појава нових технологија које користимо у разним сферама живота, условила је и растуће потребе корисника, што намеће банкама обавезу сталног осавремењивања, како би сачувале постојеће клијенте или привукле нове клијенте. Данас можете вршити онлајн плаћања, онлајн закључити уговор са банком, онлајн комуницирати са корисницима. Дешавања у банкарском сектору у наредним годинама биће условљена динамиком даљег развоја технологија, али оно што је извесно је да ће се ићи ка даљој дигитализацији услуга.

Да ли пандемија диктира и токове развоја у овом сегменту и како?

Не бих рекла да пандемија диктира токове развоја, већ пре да нас је она подсетила на значај дигитализације и донекле, због стицаја околности, приморала да се већ започета дигитализација услуга убрза. Захваљујући благовременим и одговорним активностима које је предузела последњих година Народна банка Србије, али и на самом почетку пандемије, као и адекватном одговору банака, грађани и привредни субјекти су све време трајања пандемије могли да обављају све неопходне активности које се односе на коришћење услуга банака, на сигуран и безбедан начин, из удобности својих домова.

Од почетка године слушамо апеле да се морају смањити физички контакти међу људима због ширења заразе. Да ли су банке у довољној мери искористиле тај тренутак за потпуни прелазак на електронско банкарство?

Потпуни прелазак на електронско банкарство је процес који се не може догодити преко ноћи, јер се ни навике не мењају преко ноћи. Тренд значајног раста коришћења електронског и мобилног банкарства је присутан већ неколико година, а пандемија COVID-19 је у том смислу  само допринела овом тренду, због потребе да ради заштите себе и других у што већој мери избегавамо физички контакт, те тако и одласке у просторије финансијских институција.

Како НБС подстиче развој иновација у банкарству? Који су механизми доступни?

Гувернер Народне банке Србије, госпођа Табаковић, поставила је активности усмерене на развој и подстицај развоја иновација високо на листи приоритета Народне банке Србије. Зато се Народна банка Србије труди да делује као катализатор иновација на тржишту, предузимајући како нормативне активности, тако и активности усмерене на побољшање и модернизовање инфраструктуре. Најпре бих поменула читав сет закона који су 2018. усвојени у Народној скупштини Републике Србије на иницијативу Народне банке Србије, а који су додатно уредили тржиште платних услуга. Од изузетног значаја је и Одлука о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације, коју је гувернер донела 2019. године, а којом је уређен процес видео-идентификације корисника. Захваљујући овој Одлуци, банке (и друге финансијске институције над којима Народна банка Србије спроводи надзор) добиле су могућност да корисницима омогуће да уговарају услуге са банком, тако да не морају да долазе у просторије банке. Само у 2019. години 44.294 уговора о финансијским услугама између банака и корисника финансијских услуга закључено је на даљину, док подаци за првих шест месеци ове године указују да је готово 26.500 уговора закључено на овај начин. Поред тога, подсетила бих да је Народна банка Србије омогућила и Регулаторy Sandbox, који омогућава свим заинтересованим предузетницима и правним лицима да тестирају у ограниченој мрежи своје иновативне платне услуге. Посебну пажњу придајемо и модернизацији инфраструктуре, на шта смо веома поносни. Подсетићу вас да је Народна банка Србије оператор IPS НБС платног система, чиме је омогућила нашим грађанима и привредним субјектима да врше инстант плаћања чак и пре него што су то омогућили ЕЦБ (који је свој систем за поравнање инстант плаћања пустио у рад у новембру 2018. године, док је IPS НБС систем пуштен у рад 22. октобра исте године) или ФЕД на пример (који сада започиње развој свог система за инстант плаћања, под називом FEDNow). Примера ради, инстант плаћања на продајним местима која су код нас омогућена од фебруара ове године, у Европској унији су сада пројекат у повоју. Оно што је НБС постигла у развоју иновативних сервиса је свакако један од разлога због којих је наш гувернер проглашена ове године за најбољег гувернера на свету у избору њених колега, а у организацији угледног часописа Тhe Banker. На крају, битно је истаћи и да, осим тога што подстичемо иновације на тржишту и примену нових технологија, и сами пратимо најсавременије трендове и технологије и тестирамо могућност за примену различитих иновативних технологија за потребе својих пословних процеса (блокчејн технологија, вештачка интелигенција..). Сматрамо да постоји потреба да будемо пример на овом пољу.

Да ли банке саме прихватају новине или се морају натерати на њих системски?

Банке су свесне да морају пратити жеље и потребе клијената и у том смислу смо задовољни што примећујемо да банке у Републици Србији све брже усвајају нове технологије и труде се да омогуће коришћење иновативних сервиса. Пошто овај процес увек може да се одвија још брже и квалитетније, значајна је улога Народне банке Србије као катализатора промена, која је ту да помоћу расположивих механизама усмери тржиште у оптималном смеру, омогућавајући да клијенти свих банака имају приступ квалитетним и иновативним, а исто тако и сигурним и безбедним услугама. И то врло активно и чинимо.

Колико су банке у Србији окренуте корисницима?

Имајући у виду да домаће тржиште карактерише значајна конкуренција, банке морају да буду активне. У будућности ће способност банака да задрже клијенте бити условљена способношћу да пруже што савременију услугу, прилагођену њиховим жељама, уз што прихватљивију накнаду.

Да ли дигитализација носи и неке ризике и које?

Како дигитализација подразумева све веће ослањање на технологију, отварају се и питања као што су сајбер безбедност, заштита података клијената. И овде је веома битна улога регулатора, који морају пажљиво одмерити користи од иновација и пружити им подршку, али истовремено донети и адекватне прописе који ће уз омогућавање иновација, бити усмерени и на адекватно управљање новим ризицима које те иновације креирају. Уколико постоје адекватни механизми за управљање ризицима, нема бојазни од дигитализације. На надзорним телима је да прате да ли се ти прописи у пракси примењују и да реагују у случају да за тим има потребе.

Који се системи за управљање тим ризицима у Србији користе? Да ли смо довољно безбедни?

Јесмо. Народна банка Србије одговорно спроводи активности из своје надлежности, па тако и оне које се односе на управљање ризицима у вези са пословима које обављају финансијске институције у Републици Србији. Када говоримо о дигитализацији у финансијском сектору, посебна пажња Народне банке Србије је усмерена на сајбер безбедност. С тим у вези, у погледу сајбер безбедности посебно је значајна Одлука о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције којом се утврђују  минимални стандарди и услови стабилног и сигурног пословања који се односе на управљање информационим системима у банкама, друштвима за осигурање, даваоцима финансијског лизинга, друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима, као и платним институцијама, институцијама електронског новца и јавном поштанском оператору у делу њиховог пословања који се односи на пружање платних услуга и/или издавање електронског новца. Уз старање да се примењују одредбе ове Одлуке, Народна банка Србије примењује и бројне друге активности и мере како би ризике повезане са дигитализацијом учинила прихватљивим.       

Каква су Ваша предвиђања за 2021? У ком смеру ће се развијати електронско банкарство? Да ли је наше тржиште спремно за неке нове технологије и још важније, да ли су банке спремне за тако нешто?

На основу тренда из претходног периода, за очекивати је да ће тренд раста трансакција извршених дигиталним каналима, као и број уговора закључених на даљину, бити у порасту и у наредном периоду. Развој нових технологија ће отворити простор и за појаву неких нових услуга на тржишту, као и за даље побољшање ефикасности појединих пословних процеса у самим банкама и верујемо да ће банке искористити бенефите које им нове технологије пружају. Са друге стране, Народна банка Србије ће наставити да доприноси даљој дигитализацији у Републици Србији, како кроз доношење подстицајних прописа, тако и кроз даље унапређење инфраструктура које пружамо финансијском сектору, као и унапређењем самих пословних процеса унутар куће.

Антрфиле : Који су најзаступљенији начини плаћања у Србији?

У Републици Србији све већи значај имају безготовински начини плаћања и све је заступљеније коришћење мобилног и електронског банкарства. Подаци које Народна банка Србије прикупља од банака сведоче о овоме. Најновији, званично објављени подаци односе се на други квартал ове године. Уколико други квартал ове године поредимо са другим кварталом претходне године, присутан је више него значајан раст броја корисника електронског и мобилног банкарства. У другом тромесечју 2020. године настављен је тренд раста броја корисника електронског и мобилног банкарства, па је тако на крају другог тромесечја 2019. године 2.588.196 корисника (физичких и правних лица) с пружаоцем платних услуга имало уговорену услугу електронског банкарства, а на крају другог тромесечја 2020. године – 2.933.227 корисника, што представља повећање од 13,33%.  Број корисника који су имали уговорену услугу мобилног плаћања с пружаоцем платних услуга на крају другог тромесечја 2019. године износио је 1.580.538 корисника, а на крају другог тромесечја 2020. године – 1.921.347 корисника, што је повећање од 21,56%. Ако се посматрају само физичка лица, на крају другог тромесечја 2020. године, број физичких лица који су с пружаоцем платних услуга имали уговорену услугу електронског банкарства повећан је за 13,61% у односу на исто тромесечја претходне године (са 2.333.836 физичких лица на крају дугог тромесечја 2019. године на 2.651.509 физичких лица на крају другог тромесечја 2020), док је тај раст код корисника – правних лица и предузетника износио 10,76% (са 254.360 правних лица и предузетника на крају другог тромесечја 2019. године на 281.718 правних лица и предузетника на крају другог тромесечја 2020). Раст броја корисника – физичких лица који су с пружаоцем платних услуга имали уговорену услугу мобилног плаћања још је већи и износи 21,38% (са 1.549.612 физичких лица на крају другог тромесечја 2019. године на 1.880.854 физичка лица на крају другог тромесечја 2020), док је тај раст за исти период за кориснике – правна лица и предузетнике износио 30,94% (са 30.926 правних лица и предузетника на крају другог тромесечја 2019. године на 40.493 правна лица и предузетника на крају другог тромесечја 2020). Такође, коришћење мобилног банкарства је забележило огроман раст - у другом тромесечју 2020. године, у односу на исти период претходне године, број извршених трансакција употребом мобилног банкарства повећан је за чак 49,45%.

 

„Свет осигурања“