18.07.2020.
Pitanja: Da li neko ko je uzeo kredit na sedam godina pre tri godine može da refinansira kredit tako što zatvara stari i kreće ponovo s novim otplatnim planom koji podrazumeva ponovo veći iznos kamate koja se otplaćuje u prvoj fazi? Da li se sada vade opet novi papiri za kredit do osam godina, ili šta ako je neko u otplati tek godinu dana pa uzima novi kredit? Kakva je uporedna analiza? Da li opterećenje zarada s ratom sada može da bude i do 60%, a ranije je bilo oko 30–40%? Da li se takvi krediti više ne klasifikuju kao rizični za banke?
Odgovor: Ako je neko pre tri godine uzeo potrošački, gotovinski ili neki drugi kredit (koji nije stambeni kredit, niti minus po tekućem računu) na rok otplate od sedam godina, ne postoje regulatorne prepreke za banku da dužniku po osnovu tog kredita do kraja ove godine odobri novi kredit – kredit za refinansiranje na rok otplate do devet godina. Dakle, u tom slučaju banka bi zatvorila kredit iz 2017. godine i napravila novi otplatni plan na rok otplate od npr. osam godina i 11 meseci, pri čemu je neophodno da bude ispunjen uslov da iznos odobrenog kredita za refinansiranje ne može biti veći od preostalog neotplaćenog iznosa kredita koji se refinansira. Pod istim uslovom, tokom 2021. godine, banka može odobriti kredit za refinansiranje potrošačkog, gotovinskog ili drugog kredita (koji dakle nije stambeni kredit, niti minus po tekućem računu) uzetog bilo kada pre 18. marta 2020. godine, ali na period otplate do osam godina. Za razliku od navedenog, na rok otplate do deset godina banke mogu ponuditi klijentima kredite za refinansiranje potrošačkih kredita za kupovinu motornih vozila odobrenih do 18. marta 2020. godine u toku ove i sledeće godine – uz isti uslov o maksimalnom iznosu kredita.
Dakle, novim propisima Narodna banka Srbije je stvorila preduslove da banke mogu da odobravaju kredite za refinansiranje na ročnosti koje smo naveli. Iako Narodna banka Srbije, sa stanovišta svojih nadležnosti, nije u mogućnosti da utiče na to da li će pojedinačne banke u praksi nuditi klijentima ovakve kredite, jer su one slobodne da to čine u skladu sa svojom kreditnom politikom, katalogom proizvoda i sopstvenom procenom rizičnosti svakog klijenta, očekivanje je da će ih, zahvaljujući podsticajima, banke uvrstiti u svoju redovnu ponudu.
Što se tiče potrebne dokumentacije, imajući u vidu da je kredit za refinansiranje sa aspekta regulative novi kredit, banka može da zahteva od klijenta svu dokumentaciju neophodnu za ocenu njegove kreditne sposobnosti ako ne raspolaže tom dokumentacijom u svojim evidencijama, odnosno u kreditnom dosijeu dužnika.
U slučaju refinansiranja kredita i produženja roka otplate kredita, rata koju će klijent plaćati svakako će biti manja, a koliko će biti manja zavisi od više faktora. Ti faktori su, pre svega, inicijalno ugovoreni iznos i rok dospeća kredita, broj rata koje je klijent već otplatio i rok na koji se klijent odlučio da refinansira kredit.
Novim propisima nisu uvedene izmene u pogledu regulatornog tretmana i rizičnosti po banku novoodobrenih potrošačkih, gotovinskih ili ostalih kredita (koji nisu stambeni krediti ni minusi po tekućem računu) dužnicima čiji su prihodi opterećeni ratom više od 60%. I nadalje je na snazi pravilo da ako banka odobri ovakav novi kredit i time prekorači stepen kreditne zaduženosti od 60% ili je stepen kreditne zaduženosti dužnika pre odobrenja takvog kredita bio veći od 60%, biće u obavezi da umanjuje svoj kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice potraživanja od dužnika, sve do konačne otplate tog kredita (stepen kreditne zaduženosti dužnika utvrđuje se kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika).
Vodeći računa o uticaju potencijalnog pogoršanja finansijskog položaja fizičkih lica na njihovo kreditno opterećenje, u nameri da banke motiviše da građanima ponude samo održive modalitete olakšica u otplati ranije uzetih (do 18. marta 2020. godine) potrošačkih, gotovinskih ili ostalih kredita (koji nisu stambeni krediti ni minusi po tekućem računu), Narodna banka Srbije je novim propisima predvidela mogućnost da nakon njihovog refinansiranja, odnosno promene datuma dospeća poslednje rate pod uslovima predviđenim novim propisima, kreditno opterećenje dužnikovih prihoda (stepen kreditne zaduženosti) može biti i veće od 60% bez posledica po banku.
S obzirom na to da su banke slobodne da u okviru kreditnog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje konkretnih vrsta kredita, kao i da pri donošenju odluke o odobravanju plasmana procene kreditnu sposobnost dužnika i druge relevantne faktore, u praksi se može dogoditi da banke primenjuju konzervativniji procenat maksimalnog kreditnog opterećenja zarade od regulatornog, koji iznosi 60% (oko 30– 40% ili do 50%) prilikom odobravanja određenih vrsta kredita, odnosno na pojedine kategorije dužnika ili na pojedinačne klijente u skladu s procenama njihove rizičnosti po banku.
Odluke Narodne banke Srbije o kojima je reč usvojene su radi olakšavanja otplate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (u koje ne spadaju stambeni krediti ni minusi po tekućem računu) odobrenih građanima do 18. marta 2020. godine. Naime, regulatorni podsticaji koje je propisala Narodna banka Srbije i koji bankama omogućavaju da ponude klijentima olakšice, pod određenim uslovima, odnose se na kredite za refinansiranje ili kredite kod kojih je produžen datum dospeća poslednje rate navedenih kredita.
Konkretno, novinama u regulatornom okviru banke će biti podstaknute da dužnicima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) odobrenih do 18. marta 2020. godine, i to na dve godine duže u odnosu na trenutno važeći režim rokova otplate ovih kredita (koji podrazumeva rok otplate do sedam godina u toku ove godine, do šest godina u toku 2021. godine i nakon toga, do osam godina za potrošačke kredite odobrene za kupovinu motornih vozila nevezano za godinu). Dakle, saglasno propisima, ne postoje prepreke za banke da kredite koji su inicijalno odobreni na kraće rokove otplate refinansiraju na period otplate do devet godina u toku ove godine, odnosno na period do osam godina u toku 2021. godine, a u slučaju potrošačkih kredita odobrenih za kupovinu motornih vozila na rok do deset godina u toku ove i cele naredne godine (isto važi i za produženje roka otplate). To ne znači da će banke u praksi takve olakšice i uvrstiti u svoju ponudu, ali ako to učine, neće imati bilo kakve negativne posledice na pokazatelje poslovanja banke, čime je Narodna banka Srbije želela da stimuliše banke da u što je moguće većoj meri izađu u susret svojim klijentima, nevezano za to da li se oni nalaze ili ne u finansijskim poteškoćama. Navedene olakšice se mogu ponuditi dužnicima i u slučaju da je nakon refinansiranja, odnosno promene datuma dospeća poslednje rate pod uslovima predviđenim novim propisima, kreditno opterećenje dužnikovih prihoda (stepen kreditne zaduženosti) veće od 60%.
Bitno je istaći da se novim odlukama ne urušava smisao s razlogom usvojenih propisa kojim se ograničava dugoročno, neobezbeđeno kreditiranje stanovništva po neopravdano dugim rokovima, te je prilikom odobravanja novih kredita i dalje na snazi režim rokova otplate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (koji nisu stambeni krediti, niti minusi po tekućem računu) koji podrazumeva rok otplate do sedam godina u toku ove godine, do šest godina u toku 2021. godine i nakon toga, i do osam godina za potrošačke kredite odobrene za kupovinu motornih vozila nevezano za godinu. To znači da se nove odluke Narodne banke Srbije primenjuju isključivo na kredite odobrene do 18. marta 2020. godine (dan stupanja na snagu propisa kojim je uveden moratorijum), što je opredeljeno imajući u vidu da su nakon tog dana i dužnik i banka upoznati sa okolnostima u vezi s pandemijom i vanrednim stanjem, pa su mogli da procene mogućnost izmirivanja novih obaveza u postojećim okolnostima. Naime, Narodna banka Srbije smatra da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom dinamikom snižavanja ročnosti i da je ograničenje maksimalne ročnosti na način kako je to predviđeno propisima usvojenim u decembru 2018. godine jedan od delotvornih mehanizama za sprečavanje prezaduženosti građana i nastanka novih problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja.
Narodna banka Srbije je kredibilitet i poverenje u domaćim i međunarodnim okvirima u prethodnom periodu zaslužila pažljivo odmerenim merama i ostvarenim rezultatima. Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, bankarski sektor Republike Srbije je ovu nenadanu, pre svega zdravstvenu krizu dočekao visoko likvidan, dobro kapitalizovan i s najnižim nivoom problematičnih kredita od kada se navedeni pokazatelj prati u Republici Srbiji, spreman da se suoči s predstojećim izazovima i podrži ekonomske mere. Primenom moratorijuma omogućen je predah privredi i građanima u otplati obaveza u uslovima vanrednog stanja, što na drugoj strani ne znači da su banke ostale bez prihoda, već da će ti prihodi biti ravnomerno naplaćeni po prestanku trajanja moratorijuma, čime se obezbeđuje stabilnost bankarskog sistema. Narodna banka Srbije neprekidno prati situaciju u finansijskom sektoru, kao i stanje na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu, i preduzima sve potrebne aktivnosti kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema i u što većoj meri ublažili negativni efekti krize izazvane virusom. Takođe, Narodna banka Srbije će u narednom periodu pažljivo pratiti promene u kvalitetu portfolija banaka i preduzimaće dalje aktivnosti kako bi predupredila efekte krize na bankarski sektor Republike Srbije.
Kabinet guvernera
