18/07/2020
Питања: Да ли неко ко је узео кредит на седам година пре три године може да рефинансира кредит тако што затвара стари и креће поново с новим отплатним планом који подразумева поново већи износ камате која се отплаћује у првој фази? Да ли се сада ваде опет нови папири за кредит до осам година, или шта ако је неко у отплати тек годину дана па узима нови кредит? Каква је упоредна анализа? Да ли оптерећење зарада с ратом сада може да буде и до 60%, а раније је било око 30–40%? Да ли се такви кредити више не класификују као ризични за банке?
Одговор: Ако је неко пре три године узео потрошачки, готовински или неки други кредит (који није стамбени кредит, нити минус по текућем рачуну) на рок отплате од седам година, не постоје регулаторне препреке за банку да дужнику по основу тог кредита до краја ове године одобри нови кредит – кредит за рефинансирање на рок отплате до девет година. Дакле, у том случају банка би затворила кредит из 2017. године и направила нови отплатни план на рок отплате од нпр. осам година и 11 месеци, при чему је неопходно да буде испуњен услов да износ одобреног кредита за рефинансирање не може бити већи од преосталог неотплаћеног износа кредита који се рефинансира. Под истим условом, током 2021. године, банка може одобрити кредит за рефинансирање потрошачког, готовинског или другог кредита (који дакле није стамбени кредит, нити минус по текућем рачуну) узетог било када пре 18. марта 2020. године, али на период отплате до осам година. За разлику од наведеног, на рок отплате до десет година банке могу понудити клијентима кредите за рефинансирање потрошачких кредита за куповину моторних возила одобрених до 18. марта 2020. године у току ове и следеће године – уз исти услов о максималном износу кредита.
Дакле, новим прописима Народна банка Србије је створила предуслове да банке могу да одобравају кредите за рефинансирање на рочности које смо навели. Иако Народна банка Србије, са становишта својих надлежности, није у могућности да утиче на то да ли ће појединачне банке у пракси нудити клијентима овакве кредите, јер су оне слободне да то чине у складу са својом кредитном политиком, каталогом производа и сопственом проценом ризичности сваког клијента, очекивање је да ће их, захваљујући подстицајима, банке уврстити у своју редовну понуду.
Што се тиче потребне документације, имајући у виду да је кредит за рефинансирање са аспекта регулативе нови кредит, банка може да захтева од клијента сву документацију неопходну за оцену његове кредитне способности ако не располаже том документацијом у својим евиденцијама, односно у кредитном досијеу дужника.
У случају рефинансирања кредита и продужења рока отплате кредита, рата коју ће клијент плаћати свакако ће бити мања, а колико ће бити мања зависи од више фактора. Ти фактори су, пре свега, иницијално уговорени износ и рок доспећа кредита, број рата које је клијент већ отплатио и рок на који се клијент одлучио да рефинансира кредит.
Новим прописима нису уведене измене у погледу регулаторног третмана и ризичности по банку новоодобрених потрошачких, готовинских или осталих кредита (који нису стамбени кредити ни минуси по текућем рачуну) дужницима чији су приходи оптерећени ратом више од 60%. И надаље је на снази правило да ако банка одобри овакав нови кредит и тиме прекорачи степен кредитне задужености од 60% или је степен кредитне задужености дужника пре одобрења таквог кредита био већи од 60%, биће у обавези да умањује свој капитал за целокупан неотплаћени износ главнице потраживања од дужника, све до коначне отплате тог кредита (степен кредитне задужености дужника утврђује се као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода тог дужника).
Водећи рачуна о утицају потенцијалног погоршања финансијског положаја физичких лица на њихово кредитно оптерећење, у намери да банке мотивише да грађанима понуде само одрживе модалитете олакшица у отплати раније узетих (до 18. марта 2020. године) потрошачких, готовинских или осталих кредита (који нису стамбени кредити ни минуси по текућем рачуну), Народна банка Србије је новим прописима предвидела могућност да након њиховог рефинансирања, односно промене датума доспећа последње рате под условима предвиђеним новим прописима, кредитно оптерећење дужникових прихода (степен кредитне задужености) може бити и веће од 60% без последица по банку.
С обзиром на то да су банке слободне да у оквиру кредитног процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање конкретних врста кредита, као и да при доношењу одлуке о одобравању пласмана процене кредитну способност дужника и друге релевантне факторе, у пракси се може догодити да банке примењују конзервативнији проценат максималног кредитног оптерећења зараде од регулаторног, који износи 60% (око 30– 40% или до 50%) приликом одобравања одређених врста кредита, односно на поједине категорије дужника или на појединачне клијенте у складу с проценама њихове ризичности по банку.
Одлуке Народне банке Србије о којима је реч усвојене су ради олакшавања отплате потрошачких, готовинских и осталих кредита (у које не спадају стамбени кредити ни минуси по текућем рачуну) одобрених грађанима до 18. марта 2020. године. Наиме, регулаторни подстицаји које је прописала Народна банка Србије и који банкама омогућавају да понуде клијентима олакшице, под одређеним условима, односе се на кредите за рефинансирање или кредите код којих је продужен датум доспећа последње рате наведених кредита.
Конкретно, новинама у регулаторном оквиру банке ће бити подстакнуте да дужницима понуде рефинансирање или промену датума доспећа последње рате потрошачких, готовинских и осталих кредита (који није стамбени кредит ни минус по текућем рачуну) одобрених до 18. марта 2020. године, и то на две године дуже у односу на тренутно важећи режим рокова отплате ових кредита (који подразумева рок отплате до седам година у току ове године, до шест година у току 2021. године и након тога, до осам година за потрошачке кредите одобрене за куповину моторних возила невезано за годину). Дакле, сагласно прописима, не постоје препреке за банке да кредите који су иницијално одобрени на краће рокове отплате рефинансирају на период отплате до девет година у току ове године, односно на период до осам година у току 2021. године, а у случају потрошачких кредита одобрених за куповину моторних возила на рок до десет година у току ове и целе наредне године (исто важи и за продужење рока отплате). То не значи да ће банке у пракси такве олакшице и уврстити у своју понуду, али ако то учине, неће имати било какве негативне последице на показатеље пословања банке, чиме је Народна банка Србије желела да стимулише банке да у што је могуће већој мери изађу у сусрет својим клијентима, невезано за то да ли се они налазе или не у финансијским потешкоћама. Наведене олакшице се могу понудити дужницима и у случају да је након рефинансирања, односно промене датума доспећа последње рате под условима предвиђеним новим прописима, кредитно оптерећење дужникових прихода (степен кредитне задужености) веће од 60%.
Битно је истаћи да се новим одлукама не урушава смисао с разлогом усвојених прописа којим се ограничава дугорочно, необезбеђено кредитирање становништва по неоправдано дугим роковима, те је приликом одобравања нових кредита и даље на снази режим рокова отплате потрошачких, готовинских и осталих кредита (који нису стамбени кредити, нити минуси по текућем рачуну) који подразумева рок отплате до седам година у току ове године, до шест година у току 2021. године и након тога, и до осам година за потрошачке кредите одобрене за куповину моторних возила невезано за годину. То значи да се нове одлуке Народне банке Србије примењују искључиво на кредите одобрене до 18. марта 2020. године (дан ступања на снагу прописа којим је уведен мораторијум), што је опредељено имајући у виду да су након тог дана и дужник и банка упознати са околностима у вези с пандемијом и ванредним стањем, па су могли да процене могућност измиривања нових обавеза у постојећим околностима. Наиме, Народна банка Србије сматра да је тренутна криза разлог више да се нови кредити одобравају у складу с прописаном динамиком снижавања рочности и да је ограничење максималне рочности на начин како је то предвиђено прописима усвојеним у децембру 2018. године један од делотворних механизама за спречавање презадужености грађана и настанка нових проблематичних кредита у овом сегменту кредитирања.
Народна банка Србије је кредибилитет и поверење у домаћим и међународним оквирима у претходном периоду заслужила пажљиво одмереним мерама и оствареним резултатима. Захваљујући активностима Народне банке Србије у претходном периоду, банкарски сектор Републике Србије је ову ненадану, пре свега здравствену кризу дочекао високо ликвидан, добро капитализован и с најнижим нивоом проблематичних кредита од када се наведени показатељ прати у Републици Србији, спреман да се суочи с предстојећим изазовима и подржи економске мере. Применом мораторијума омогућен је предах привреди и грађанима у отплати обавеза у условима ванредног стања, што на другој страни не значи да су банке остале без прихода, већ да ће ти приходи бити равномерно наплаћени по престанку трајања мораторијума, чиме се обезбеђује стабилност банкарског система. Народна банка Србије непрекидно прати ситуацију у финансијском сектору, као и стање на целокупном домаћем и међународном тржишту, и предузима све потребне активности како би се омогућило несметано функционисање финансијског система и у што већој мери ублажили негативни ефекти кризе изазване вирусом. Такође, Народна банка Србије ће у наредном периоду пажљиво пратити промене у квалитету портфолија банака и предузимаће даље активности како би предупредила ефекте кризе на банкарски сектор Републике Србије.
Кабинет гувернера
