17.07.2020.
Pitanja : Povodom dve godine od primene Zakona o međubankarskim naknadama, interesuje me kakav je efekat zakona…
Da li je rađena neka anliza koliko su građani uštedeli ?
Da li mali trgovci više koriste POS terminale, ako je moguće neko poređenje, pre i posle uvođenja zakona ?
Da li se neki strani kartičar registrovao u Srbiji ?
Odgovor : Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica usvojila je Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Narodne banke Srbije, u junu 2018. godine, odnosno pre dve godine. Zakon je, u najvećoj meri, usvojen radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca. Zakonom su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1,2% na 0,2% za transakcije debitnim karticama i na 0,3% za transakcije kreditnim karticama. Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je 2%, a, prema podacima kojima NBS raspolaže, na kraju 2019. godine ta provizija bila je 1,6%, što znači da je od usvajanja Zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4%, odnosno za 20% (napominjemo da su u pitanju prosečni iznosi trgovačkih provizija i da se ona razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca), što je prvi vidljivi pozitivni efekat donošenja Zakona.
Drugi značajan efekat donošenja Zakona jeste širenje mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine (dakle, pre stupanja Zakona na snagu), u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju prvog tromesečja 2020. godine 93.333 terminala, što predstavlja rast od 13.847 terminala, odnosno 17,4%. U pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a na kraju prvog tromesečja 2020. godine 1.228 virtuelnih prodajnih mesta, što predstavlja rast od 80,3%.
Osim širenja mreže POS terminala na prodajnim mestima, značajno je istaći i celokupan rast tržišta kartičnih plaćanja u zemlji, u pogledu broja izdatih kartica, broja transakcija i prometa, kako na fizičkim prodajnim mestima tako i na internetu.
U pogledu broja izdatih kartica, na kraju prvog tromesečja 2020. taj broj iznosio je 8.767.047, što je za 8,9% više nego na kraju prvog tromesečja 2019.
U pogledu broja transakcija, na trgovačkoj prihvatnoj mreži u Republici Srbiji u prvom tromesečju 2020. izvršeno je blizu 67 miliona transakcija upotrebom kartica koje je izdao pružalac platnih usluga iz Republike Srbije, što je za 20,2% više nego u prvom tromesečju 2019. Povećanje broja transakcija još je značajnije kada se posmatraju podaci o platnim transakcijama karticama i e-novcem kojima je izvršena internet kupovina robe i usluga. Tako su u prvom tromesečju 2020. izvršene 3.983.792 transakcije kupovine robe i usluga karticama i e-novcem na internetu u svim valutama, što je 48,1% više nego u prvom tromesečju 2019. Kada se posmatraju transakcije platnim karticama i e-novcem za kupovinu robe i usluga na internetu u dinarima (na sajtovima domaćih trgovaca), povećanje je još značajnije. U prvom tromesečju 2020. ostvareno je 2.543.599 transakcija u dinarima, što je za 82,2% više nego u prvom tromesečju 2019. Vrednost tih transakcija u prvom tromesečju 2020. iznosila je 5,6 milijardi dinara, što je za 48,6% više nego u prvom tromesečju 2019.
Kada su u pitanju kartični sistemi, na tržištu Republike Srbije posluju isti tržišni učesnici koji su poslovali i pre donošenja Zakona, a banke i dalje izdaju različite kartične proizvode u skladu sa svojom poslovnom politikom.
Iako je Zakon o platnim uslugama kojim je definisan postupak za dobijanje dozvole za rad operatora platnih sistema donet još 2014. godine, internacionalne kartične šeme nisu se registrovale kao operatori platnih sistema u Srbiji. Imajući u vidu da se preko ovih organizacija i dalje odvija sistemski značajan deo prometa, te da je jedini kartični sistem koji posluje pod nadzorom Narodne banke Srbije nacionalni kartični sistem DinaCard, dolazi do značaja član 9. Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica prema kojem su pružaoci platnih usluga dužni da obezbede i ponude svojim korisnicima mehanizam u okviru kojeg će biti moguće da se domaće platne transakcije izvršavaju putem platnog sistema registrovanog u Republici Srbiji.
Od kolike je važnosti kontrola rizika u vezi sa finansijskom infrastrukturom potvrđuje i aktuelna vest iz Nemačke prema kojoj nemački ministar finansija predlaže veće nadležnosti federalnog finansijskog regulatora – BaFin, koje bi podrazumevale da ova institucija nadgleda rad velikih kompanija koje se bave procesiranjem plaćanja, upravo radi očuvanja stabilnosti finansijskog tržišta.
Važno je napomenuti da je i na Evropskom nivou nedavno objavljen rezultat studije o uticaju Uredbe o međubankarskim naknadama (Regulation (EU) 2015/751 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2015 on interchange fees for card-based payment transactions) na tržište platnih kartica. Prema navodima Evropske komisije (https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ip_20_1217), zaključak jeste da su osnovni ciljevi Uredbe postignuti, odnosno da su trgovačke provizije za prihvatanje kartica pale, što dugoročno vodi ka poboljšanju kvaliteta usluga za korisnike i ka nižim cenama za potrošače, uz komentar da je potrebno više vremena da bi se sagledali puni efekti regulative.
Narodna banka Srbije, kao operator sistema instant plaćanja, inicirala je uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima, što će doprineti dodatnom snižavanju trgovačkih provizija u zemlji. Naime, niskom tarifnom politikom za sve učesnike u sistemu, NBS je obezbedila preduslove da i za plaćanja male vrednosti troškovi procesiranja tih plaćanja budu izuzetno povoljni, čime će se omogućiti da i trgovci kod kojih je prosečan iznos transakcije nizak (poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata) mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja za svaki iznos kupovine. Trenutno Narodna banka Srbije, u saradnji s bankama, sprovodi implementaciju instant plaćanja na prodajnim mestima, a rezultat tih aktivnosti je činjenica da je od 27. februara 2020. kod jednog od najvećih maloprodajnih lanaca u zemlji – kompanije Merkator – omogućeno plaćanje robe na ovaj način (ukupno 320 maloprodajnih objekata Idea, Merkator i Roda, sa preko 1500 naplatnih mesta). Isto tako, Narodna banka Srbije trenutno sprovodi testiranje rešenja za instant plaćanja na internet prodajnim mestima, a prvi trgovac koji je navedenu uslugu omogućio jeste izdavačka kuća Laguna, dok su u postupku priključivanja i drugi trgovci.
Kabinet guvernera
