17.07.2020.
Питања : Поводом две године од примене Закона о међубанкарским накнадама, интересује ме какав је ефекат закона…
Да ли је рађена нека анлиза колико су грађани уштедели ?
Да ли мали трговци више користе ПОС терминале, ако је могуће неко поређење, пре и после увођења закона ?
Да ли се неки страни картичар регистровао у Србији ?
Одговор : Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица усвојила је Народна скупштина Републике Србије, на предлог Народне банке Србије, у јуну 2018. године, односно пре две године. Закон је, у највећој мери, усвојен ради снижавања трошкова прихватања картица на продајним местима, а посебно због малих и средњих трговаца. Законом су међубанкарске провизије снижене са просечних 1,2% на 0,2% за трансакције дебитним картицама и на 0,3% за трансакције кредитним картицама. Као резултат тога, просечна уговорена трговачка накнада за прихватање картица на продајним местима на крају јуна 2018. године била је 2%, а, према подацима којима НБС располаже, на крају 2019. године та провизија била је 1,6%, што значи да је од усвајања Закона просечна уговорена трговачка провизија смањена за 0,4%, односно за 20% (напомињемо да су у питању просечни износи трговачких провизија и да се она разликује између различитих трговаца и у великој мери зависи од величине и преговарачке моћи појединих трговаца), што је први видљиви позитивни ефекат доношења Закона.
Други значајан ефекат доношења Закона јесте ширење мреже ПОС терминала на продајним местима, али и ширење интернет прихватне мреже. Наиме, на крају другог тромесечја 2018. године (дакле, пре ступања Закона на снагу), у нашој земљи било је 79.486 ПОС терминала, а на крају првог тромесечја 2020. године 93.333 терминала, што представља раст од 13.847 терминала, односно 17,4%. У погледу прихватне мреже на интернету, на крају другог тромесечја 2018. године, у нашој земљи постојало је 681 виртуелно продајно место, а на крају првог тромесечја 2020. године 1.228 виртуелних продајних места, што представља раст од 80,3%.
Осим ширења мреже ПОС терминала на продајним местима, значајно је истаћи и целокупан раст тржишта картичних плаћања у земљи, у погледу броја издатих картица, броја трансакција и промета, како на физичким продајним местима тако и на интернету.
У погледу броја издатих картица, на крају првог тромесечја 2020. тај број износио је 8.767.047, што је за 8,9% више него на крају првог тромесечја 2019.
У погледу броја трансакција, на трговачкој прихватној мрежи у Републици Србији у првом тромесечју 2020. извршено је близу 67 милиона трансакција употребом картица које је издао пружалац платних услуга из Републике Србије, што је за 20,2% више него у првом тромесечју 2019. Повећање броја трансакција још је значајније када се посматрају подаци о платним трансакцијама картицама и е-новцем којима је извршена интернет куповина робе и услуга. Тако су у првом тромесечју 2020. извршене 3.983.792 трансакције куповине робе и услуга картицама и е-новцем на интернету у свим валутама, што је 48,1% више него у првом тромесечју 2019. Када се посматрају трансакције платним картицама и е-новцем за куповину робе и услуга на интернету у динарима (на сајтовима домаћих трговаца), повећање је још значајније. У првом тромесечју 2020. остварено је 2.543.599 трансакција у динарима, што је за 82,2% више него у првом тромесечју 2019. Вредност тих трансакција у првом тромесечју 2020. износила је 5,6 милијарди динара, што је за 48,6% више него у првом тромесечју 2019.
Када су у питању картични системи, на тржишту Републике Србије послују исти тржишни учесници који су пословали и пре доношења Закона, а банке и даље издају различите картичне производе у складу са својом пословном политиком.
Иако је Закон о платним услугама којим је дефинисан поступак за добијање дозволе за рад оператора платних система донет још 2014. године, интернационалне картичне шеме нису се регистровале као оператори платних система у Србији. Имајући у виду да се преко ових организација и даље одвија системски значајан део промета, те да је једини картични систем који послује под надзором Народне банке Србије национални картични систем DinaCard, долази до значаја члан 9. Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица према којем су пружаоци платних услуга дужни да обезбеде и понуде својим корисницима механизам у оквиру којег ће бити могуће да се домаће платне трансакције извршавају путем платног система регистрованог у Републици Србији.
Од колике је важности контрола ризика у вези са финансијском инфраструктуром потврђује и актуелна вест из Немачке према којој немачки министар финансија предлаже веће надлежности федералног финансијског регулатора – BaFin, које би подразумевале да ова институција надгледа рад великих компанија које се баве процесирањем плаћања, управо ради очувања стабилности финансијског тржишта.
Важно је напоменути да је и на Европском нивоу недавно објављен резултат студије о утицају Уредбе о међубанкарским накнадама (Regulation (EU) 2015/751 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2015 on interchange fees for card-based payment transactions) на тржиште платних картица. Према наводима Европске комисије (https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ip_20_1217), закључак јесте да су основни циљеви Уредбе постигнути, односно да су трговачке провизије за прихватање картица пале, што дугорочно води ка побољшању квалитета услуга за кориснике и ка нижим ценама за потрошаче, уз коментар да је потребно више времена да би се сагледали пуни ефекти регулативе.
Народна банка Србије, као оператор система инстант плаћања, иницирала је увођење инстант плаћања на продајним местима, што ће допринети додатном снижавању трговачких провизија у земљи. Наиме, ниском тарифном политиком за све учеснике у систему, НБС је обезбедила предуслове да и за плаћања мале вредности трошкови процесирања тих плаћања буду изузетно повољни, чиме ће се омогућити да и трговци код којих је просечан износ трансакције низак (попут трафика, пекара, пијачних тезги и сличних привредних субјеката) могу прихватати безготовинска плаћања за сваки износ куповине. Тренутно Народна банка Србије, у сарадњи с банкама, спроводи имплементацију инстант плаћања на продајним местимa, а резултат тих активности је чињеница да је од 27. фебруара 2020. код једног од највећих малопродајних ланаца у земљи – компаније Меркатор – омогућено плаћање робе на овај начин (укупно 320 малопродајних објеката Идеа, Меркатор и Рода, са преко 1500 наплатних места). Исто тако, Народна банка Србије тренутно спроводи тестирање решења за инстант плаћања на интернет продајним местима, а први трговац који је наведену услугу омогућио јесте издавачка кућа Лагуна, док су у поступку прикључивања и други трговци.
Кабинет гувернера
