02.03.2020.
Uvaženi članovi Vlade, poštovani predstavnici diplomatskog kora, cenjene kolege ekonomistipoštovani predstavnici privrede, dame i gospodo, dragi prijatelji,
Počeću s konstatacijom da nas prošlost uči, a budućnost obavezuje. Ova konstatacija ne samo da je u duhu Kopaonik biznis foruma već je i zadatak naše generacije – da budućim generacijama ostavimo jaču zemlju.
To nas u NBS obavezuje da i u narednom periodu nastavimo da radimo nepristrasno, u korist svih građana Srbije, bez obzira na to da li su potrošači, poslodavci, štediše ili investitori. To ćemo raditi obezbeđujući stabilnost, jer je ona ključna tačka u kojoj se susreću interesi svih, kao Andrićevi mostovi. „Svačiji, i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo.”
O inflaciji u Srbiji danas se retko govori. Ali se zato lakše planira i posluje. Ipak, to ne znači da je posao za centralnu banku niti za bilo koga završen. Danas, kada smo stabilizaciju uspešno sproveli, postoji dobra osnova da govorimo o nastavku strukturnih reformi, kao i za opravdan optimizam u pogledu njihovog uspešnog sprovođenja.
Naravno, izazovi će se iznova javljati, u različitim oblicima, s različitim intenzitetom, što od nas zahteva da nastavimo da radimo na jačanju naše ekonomije. Da radimo, i to ne bilo kako, već zajedno i odlučno, s bilo koje pozicije i sa istim ciljem. Ekonomskom politikom koju smo sprovodili unazad gotovo osam godina stvorili smo povoljan ambijent za investiranje. Koordinacija politika i timski pristup, podrška istom cilju – da unapređujemo Srbiju i da budućim generacijama ostavimo jaču zemlju – jedini su ispravan put. A rezultati su ti koji se mere i koji potvrđuju ili osporavaju ispravnost mera. Danas govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti, Srbiji sa uređenim javnim finansijama, u kojoj se smanjuju regionalne razlike i obnavlja i podiže infrastruktura, uvode savremene usluge koje omogućavaju brže, lakše i jeftinije transakcije. I da to sačuvamo i nastavimo. Ja mogu da vam obećam da Narodna banka Srbije neće menjati ni pravac ni tempo rada – nastavljamo da budemo čuvar stabilnosti, da delujemo proaktivno i da budemo jedan od lidera u inovacijama.
(slajd 2) U prethodnih skoro osam godina donosili smo i sprovodili brojne mere. Kada znate u kakvom stanju je bila naša privreda, jasno je da je ključni zadatak bio da se ekonomija postavi na zdrave noge. Danas govorimo o njenom jačanju. Diskutujemo o tome da li će Srbija da raste po stopi od 4%, 5%, 6%... dok postoji konsenzus da će rast svakako biti dinamičan i vođen investicijama, izvozom i potrošnjom. Važan preduslov za takav tempo i strukturu jeste očuvanje ukupne stabilnosti – monetarne, finansijske, fiskalne, političke. I na ovom mestu želim da pomenem Aleksandra Vučića, koji je jedini razumeo celovitost sistema ukupne ekonomije i koji je založio sav svoj ljudski i politički kapital za budućnost Srbije. Nije bilo ni lako ni popularno, jer je naša ekonomija bila u velikim strukturnim problemima. Donosili smo mere koje su bile usaglašene i radili smo kao tim. Radili smo i radimo zbog ljudi, za ljude i s ljudima.
Da je mnogo urađeno, potvrđuje i to što su u fokusu i ovog skupa teme poput digitalne ekonomije, kreativne ekonomije, pametne specijalizacije, četvrte industrijske revolucije... I to je svojevrsna potvrda da smo zemlju stabilizovali. Jer, ne tako davno, na ovim forumima analizirali smo uzroke i posledice deprecijacije dinara od 8% godišnje i tada izraženu nestabilnost dinara, bavili smo se faktorima dvocifrene inflacije, odsustvom fiskalne discipline, rastom stope nezaposlenosti na preko 23%.
Neravnoteže su bile velike, i to je bila naša realnost. Danas, nakon manje od decenije, govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti. Govorimo o zemlji sa uređenim javnim finansijama, jer niko pre Aleksandra Vučića nije imao hrabrosti, lične i političke snage, niti je razumeo nužnost mera fiskalne konsolidacije. Koliko god da su mere bile politički nepopularne, bile su neodložne, što je on odlično razumeo i stavio budućnost Srbije ispred svega. Ko može da bude protiv otvaranja novih fabrika u svim delovima Srbije? Verujem niko. Nikom ne bi smelo da smeta to što se otvaraju nove fabrike i što je tokom novog investicionog ciklusa, formalna zaposlenost u privatnom sektoru Srbije povećana za preko 230.000 naših građana; ili što se smanjuju regionalne razlike u pogledu zapošljavanja; obnavljaju i grade putna infrastruktura i klinički centri; što raste rezidencijalna gradnja. Naša ekonomija je sve prisutnija na svetskom tržištu i sarađujemo sa sve većim brojem zemalja. Sve su to neophodni uslovi za konkurentan i održiv rast, što jeste i mora da bude fokus odgovornih nosilaca ekonomske politike.
(slajd 3) Srbiji smo vratili stabilnost u svakom smislu te reči i stvorili smo stimulativniji poslovni i investicioni ambijent. Popravili smo strukturnu konkurentnost ekonomije, uslovi su tu za sve koji žele da rade, a naši privrednici umeju da rade i imaju dobre poslovne ideje. Naravno, uvek će biti oblasti u kojima su neophodna dalja unapređenja koja nameću moderni uslovi poslovanja, ili su ona jednostavno nužnost ako želite da zadržite konkurentsku prednost. Svi smo svesni da postoje oblasti u kojima sprovođenje reformi zahteva ogromno vreme i ogromne resurse, uključujući i ljudske, kao i odlične strategije. Tu i vaš doprinos može biti važan.
(slajd 4) Sa aspekta Narodne banke Srbije izdvojila bih nekoliko rezultata koji su doprineli ukupnom ambijentu, a koji su važni i za naredni period:
To su samo neke oblasti koje su neizostavne i u kontekstu ovog foruma i zaslužuju da detaljnije govorim o svakoj od njih. U osvrtu na kretanja imaću dve presečne tačke. Prva je avgust 2012. godine, kada smo krenuli da menjamo pristup u vođenju monetarne politike i obezbedili stabilnost, a druga je 2015. godina, kada je u Srbiji pokrenut novi investicioni ciklus.
(slajd 5) Krenuću redom. Danas se o inflaciji ne govori kao što je to ranije bio slučaj, jer je inflacija u Srbiji niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće oko 2%. To je činjenica, a svako neka sudi da li je to dobro ili ne. Ipak, pojedinima, istina vrlo retkima, to smeta i kažu da su za to „zaslužne” međunarodne okolnosti. Da podsetim, kad je u zoni evra inflacija u proseku bila 2%, a bila je na tom nivou u periodu od 2007. do 2013, u Srbiji je prosečna inflacija bila 8,5. Šta je iza inflacije od 8,5%? Kurs dinara, neusidrena inflaciona očekivanja i loše vođena fiskalna politika. Znači da se ta i takva situacija mogla izbeći. Da li je bolja inflacija od 8,5% ili niska i stabilna inflacija od oko 2%? Mislim da je odgovor jasan. Zbog toga od Narodne banke Srbije za naredni period imate jasan smer i pravac delovanja, jer mi ciljeve nismo i nećemo prilagođavati okolnostima. Naš cilj za inflaciju je poznat, 3 ± 1,5 procentnih poena i na tom nivou je definisan do kraja 2022. godine. Dogovoren je zajedno s Vladom Republike Srbije, uz uvažavanje činjenice da je pred nama proces konvergencije ka Evropskoj uniji. Inflacija može privremeno da odstupa od utvrđenog cilja ako bi vraćanje inflacije na cilj u kratkom periodu zahtevalo takve promene u monetarnoj politici koje bi izazvale makroekonomske poremećaje.
(slajd 6) Stavljanjem inflacije pod kontrolu vratili smo poverenje u monetarnu politiku, što nam sada olakšava postizanje rezultata. Na takav zaključak upućuje i dekompozicija bazne inflacije – iz koje se vidi da su usidrena inflaciona očekivanja bila jedan od faktora svođenja bazne inflacije u željene okvire. Od nas zavisi da li ćemo i u narednom periodu nastaviti da opravdavamo poverenje u naše mere, a ja kažem da hoćemo, jer nas poverenje obavezuje.
(slajd 7) U uslovima visoke evroizacije i visokog prenosnog efekta kursa na cene, stavljanje inflacije pod kontrolu ne bi bilo moguće bez stabilizacije kretanja na deviznom tržištu. Iz uticaja pojedinih komponenti na kretanje uvoznih cena u dinarima jasno se vidi da je relativna stabilnost kursa dinara umanjila volatilnost i efekte uvozne inflacije, a time i njen uticaj na domaću inflaciju i inflaciona očekivanja. Koga ova tema posebno interesuje može da pogleda osvrt broj 1 – Značaj uvoznih cena za inflaciju u Srbiji, iz februarskog Izveštaja o inflaciji iz 2018.
Kroz praksu smo unapređivali režim ciljanja inflacije. To smo radili mi, kao i druge zemlje koje su u režimu ciljanja inflacije. Pozivam sve koje ta tema interesuje da prouče njegovu evoluciju i aktuelnu praksu svuda u svetu. O tome smo dosta govorili, pisali, radili i uradili. Rezultati su merljivi i oni potvrđuju ili osporavaju ispravnost mera. Početkom ove godine, na osnovu glasova mojih kolega – guvernera centralnih banaka, dobila sam nagradu za doprinos rastu i stabilizaciji ekonomije. Već sam rekla i ponoviću da, iako je lično, to priznanje smatram priznanjem za promene u Srbiji na kojima radimo od druge polovine 2012; za promene na kojima radi predsednik Srbije sa svojim saradnicima i ja sa svojim saradnicima, a samo priznanje najviše pripada Srbiji i njenim građanima. To znači da oni koji su u svojim zemljama zaduženi za stabilnost ocenjuju da svoj posao radimo najbolje i u interesu svih. I to mi daje za pravo da sve zamolim da kada savetuju ne zaborave da nas profesionalna i ljudska čast obavezuje da u prvi plan stavimo interese društva i države kojoj pripadamo. Da ne govore: ”tačno je, ekonomski rezultati su bolji ALI...” uvek neko beznadežno ALI koje često gleda preko, u tuđe dvorište koje prećutno mladima daje za pravo da pakuju kofere i odlaze od svojih porodica, prijatelja i iz svoje države.
(slajd 8) Mnogi od vas ovde prisutnih, svako u svom domenu, imao je priliku da predlaže mere. Samim tim znate i da se ništa ne rešava samo od sebe. Ja znam da danas, sutra i za deset godina na isti način mogu da branim i odbranim svaku odluku koju sam donela, potpisala, a ne samo da kažem da sam imala dobre namere ili da je „model” tako nalagao. Citirala bih Isidoru Sekulić o značenju reči i izrečenog. „Kako je reč čudna i moćna, u svojoj varljivosti i nematerijalnosti. Kaže se nešto, a nije istina, obeća se nešto, a ne bude. Ipak, reč vezuje, razrešuje, seče, veže, pali, gasi. I stoji!” Veliko je zadovoljstvo kada možete da stanete iza onoga što ste govorili, radili i uradili da bi ljudi u Srbiji živeli još bolje. Ja to mogu.
Jedna od promena koju smo uveli 2012. godine bio je i proaktivan pristup – ne dozvoljavamo da nam se kretanja jednostavno dešavaju. Promenili smo i način učestvovanja Narodne banke Srbije na deviznom i dinarskom tržištu. Principi kojima se rukovodimo na deviznom tržištu svima su poznati, kurs se ne prilagođava potrebama pojedinaca niti pojedinih interesnih grupa. Naš cilj su svi – izvoznici i uvoznici, zaduženi i oni koji mogu da štede. Ja to nazivam stabilnost – tačka u kojoj se susreću interesi svih.
Rad merimo rezultatima, a ne posledicama. U periodu od avgusta 2012. do danas neto smo kupili na deviznom tržištu oko 4 milijarde evra, a i dalje govorimo o kursu dinara od oko 117,5 dinara za evro, što je promena manja od 1%. U tom periodu gotovo smo udvostručili neto devizne rezerve. Pojedini, opet vrlo retki, kritikuju nas da veštački održavamo jak dinar, a ja im poručujem da bi bez naših intervencija dinar bio još jači, što i upravo iznet podatak potvrđuje. Reagovali smo na kratkoročne eksterne šokove, bez uticaja na trend kursa, i intervencije su bile ređe nego u prethodnom periodu.
U decembru je J.P. Morgan, jedna od najcenjenijih finansijskih institucija u svetu, u izveštaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu ocenio da je srpski dinar realno vrednovan. Od 25 valuta zemalja u razvoju čija je vrednost analizirana, dinar je jedna od dve valute koje su ocenjene kao potpuno realno vrednovane, dve valute blago odstupaju od tzv. fer vrednosti, dok je 21 valuta ocenjena kao precenjena ili potcenjena. Ocena je rađena na osnovu modela koji koristi kretanja realnog efektivnog kursa, produktivnost, trgovinske uslove, razlike u kamatnim stopama, pokazatelje spoljne i fiskalne ravnoteže. I da ponovim, dinar je ocenjen kao realno vrednovan – nije ni precenjen, ni potcenjen.
(slajd 9) Poverenje u ekonomsku klimu u Srbiji raste, što potvrđuje i pokazatelj ekonomskih očekivanja za Srbiju koji izrađuje Evropska komisija. Stvorili smo ambijent u kojem relativna stabilnost kursa dinara, doprinoseći predvidivosti poslovnog ambijenta, podstiče rast investicija u razmenljive sektore. Time se povratno utiče na rast izvoznih priliva i stabilizaciju deviznog tržišta. Izraženo u podacima, to izgleda ovako: izvoz srpske robe i usluga od 2013. godine raste po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 11% i njegova vrednost je udvostručena – sa 11,5 milijardi evra na 23,4 milijarde evra. Učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu povećano je sa 34% na 51%, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 67% na 84%.
(slajd 10) Izvoz naše robe i usluga zadržao je snažnu dinamiku i u 2019. godini uprkos usporavanju globalne tražnje. Čak je, uz rast po stopi od 10,5% u 2019. godini, ubrzao rast u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosio 9,6%.
Na poslednjoj sednici Saveta guvernera, analizirajući faktore rasta, zaključili smo da uticaje iz međunarodnog okruženja ne možemo potcenjivati. Samim tim ni ovaj rezultat nije ni mali, ni beznačajan. Naša privreda je prilično otvorena i time izložena spoljnim uticajima. Zbog toga je odgovor na promenljive globalne uslove jačanje domaćih izvora rasta. Mi to i radimo. Pored toga, jedan od faktora veće otpornosti izvoza na promene u eksternoj tražnji jeste i smanjena koncentracija izvoza Srbije i po zemljama i po proizvodima, na čemu je sistemski rađeno jačanjem odnosa sa svima koji u Srbiji vide dobrog partnera za saradnju i poslovanje.
(slajd 11) Povećava se i uvoz, pri čemu se oko tri četvrtine rasta uvoza od početka investicionog ciklusa odnosi na rast uvoza sredstava za reprodukciju i sredstava za rad. Rast uvoza delom se objašnjava i potrošačkom tražnjom u uslovima rasta životnog standarda građana. I strukturu uvoza detaljno pratimo i analiziramo, jer bez pravih informacija i analiza ni mere ne mogu biti adekvatne. A naša procena je da uvezena oprema povećava izvozne kapacitete naše privrede i po tom osnovu u srednjem roku očekujemo nastavak visokih stopa rasta izvoza.
(slajd 12) U pogledu izvoza, ako se nastave tendencije iz prethodnih godina, očekujemo da u narednih nekoliko godina učešće našeg izvoza u bruto domaćem proizvodu dostigne 60%, pri čemu, očekivano, rast izvoza vodi prerađivačka industrija. Vrednost njenog izvoza u 2019. godini od 16,1 milijarde evra bila je za 60% veća od vrednosti njenog izvoza s početka investicionog ciklusa (2015) i više nego dvostruko veća nego u 2012. godini. Na rast izvoznih kapaciteta naše prerađivačke industrije pozitivno deluje i visok priliv stranih direktnih investicija, koji je u prethodne dve godine dostigao 8,2% bruto domaćeg proizvoda i u većoj meri bio usmeren u razmenljive sektore.
(slajd 13) Rekla sam da smo promenili pristup u vođenju monetarne politike i da smo uz mnogo manje troškove postigli mnogo više. I ove godine ćemo 70% prihoda uplatiti u budžet Republike Srbije, što će značiti više sredstava za nove investicije i rast zaposlenosti. Iako je Narodna banka Srbije neprofitna institucija, mi „račun” svakodnevno polažemo građanima i privredi – kroz nisku inflaciju, vrednost kursa, kvalitetnije usluge, povoljnije kredite. I trošak vođenja monetarne politike kako bi se inflacija držala pod kontrolom danas je preko četiri puta manji nego 2013. godine. Dakle, s preko četiri puta manjim troškom postigli smo rezultat i inflacija se u Srbiji kreće oko 2% sedmu godinu zaredom.
Tome je svakako doprinela i izmena modela repo aukcija krajem 2012. godine, kada smo promenili i način našeg delovanja na dinarskom novčanom tržištu. Podstakli smo konkurenciju i određujemo uslove aukcije, umesto ranijeg prihvatanja tih uslova. Efekat konkurentskih ponuda imao je pozitivan efekat na povoljnije uslove finansiranja na kreditnom tržištu, a rezultat tog pristupa je povećalo i kreditiranje privatnog sektora. Istovremeno, primenom ovog modela uveli smo i dodatni kanal za reagovanje na privremene šokove, kojima se dopunjava nužna fleksibilnost monetarne politike u periodima volatilnijih tokova kapitala. Ponoviću da smo i o tome dosta govorili, objavili smo i radove na tu temu, i ključno - imamo rezultate koji se mere monetarnom i finansijskom stabilnošću već osmu godinu.
(slajd 14) Kao rezultat naših mera, finansijski uslovi u Srbiji konstantno se popravljaju. Smanjenja referentne kamatne stope prenose se direktno na pad kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu, koje su za oko 12 procentnih poena niže nego u maju 2013. godine, kada smo započeli ciklus njenog smanjenja.
I kod evroindeksiranih kredita uslovi finansiranja su znatno povoljniji, manji delom pod uticajem niskih kamatnih stopa na evropskom tržištu novca, a većim delom pod uticajem snažnog pada premije rizika Srbije. Dodatno, najveći deo pada premije rizika Srbije opredeljen je pozitivnim uticajem domaćih faktora, što analiza koju smo radili i čiji su rezultati dostupni u poslednjem februarskom Izveštaju o inflaciji potvrđuje. Među njima su svođenje inflacije na nizak nivo i njeno očuvanje na niskom nivou, snažan pad učešća problematičnih kredita, smanjenje učešća javnog duga, kao i drugi pokazatelji zdravlja naše ekonomije.
(slajd 15) Na ovom mestu ipak želim da pojačam značaj smanjenja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koje je bilo jedan od kanala putem kojih smo doprinosili rastu ekonomske aktivnosti i postepenom zatvaranju negativnog proizvodnog jaza. To su radile i druge centralne banke – i na svetskom nivou imali smo 71 smanjenje referentnih kamatnih stopa od strane 49 centralnih banaka. To je bilo najsinhronizovanije delovanje monetarnih politika širom sveta do sada. Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, mere centralnih banaka dodale su 0,5 procentnih poena globalnom rastu, a u Srbiji je efekat te mere Narodne banke Srbije bio i nešto viši.
(slajd 16) I to je jedan od kanala putem kojih doprinosimo zajedničkim rezultatima ekonomske politike, jer rezultati ne bi bili mogući bez pune koordinacije politika. To su rezultati koji su vidljivi i u napretku na listama konkurentnosti, rastu kreditnog rejtinga Srbije i nižoj premiji rizika naše zemlje. Još važnije, ogledaju se u rastu privredne aktivnosti, investicija, izvoza, zaposlenosti i zarada, što nam je svima cilj. Podsetiću, tokom novog investicionog ciklusa, formalna zaposlenost u privatnom sektoru Srbije povećana je za preko 230.000 naših građana. Toliko je naših ljudi više zaposleno, a najveći rast je u prerađivačkoj industriji.
(slajd 17) U Srbiji je 2015. godine pokrenut i novi investicioni ciklus i to je ta druga vremenska odrednica koju sam na početku definisala. Od tada investicije u fiksne fondove ubrzavaju rast, koji je u periodu 2015–2019. iznosio oko 50%. Kumulativna stopa rasta privatnih investicija tokom pet godina iznosi preko 40%, a državnih ulaganja preko 100%. Rast investicija od 10% prosečno godišnje u tom periodu bio je izvor preko 60% rasta bruto domaćeg proizvoda. Samo u poslednje dve godine investicije su opredelile tri četvrtine rasta. Po tom osnovu, učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu tokom investicionog ciklusa, odnosno u periodu od 2015. do 2019. godine, povećano je sa 17,5% na 24%. Ovo godine očekujemo dalji rast njihovog učešća na 24,5%.
Ako posmatramo sa stanovišta izvora finansiranja, rast privatnih investicija, između ostalog, finansiran je prilivima po osnovu stranih direktnih investicija i investicionim kreditima. Priliv stranih direktnih investicija tokom novog investicionog ciklusa u proseku je iznosio oko 7% bruto domaćeg proizvoda godišnje (samo u 2018. i 2019. godini u proseku iznosili su 8,2% bruto domaćeg proizvoda). Važan izvor finansiranja privatnih investicija čine i investicioni krediti po znatno povoljnijim uslovima. Ako pogledamo strukturu rasta kredita privredi u 2019, celokupan rast dolazi od rasta investicionih kredita, čije je stanje povećano za 115 milijardi dinara. Njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi krajem 2019. godine prešlo je 45%, čime daju punu podršku rastu.
(slajd 18) Naravno, budućnost uvek nosi i neizvesnosti, koje su posebno izražene na svetskom nivou i ne treba ih potcenjivati. Naš zadatak kao nosilaca ekonomske politike jeste da budemo spremni da pravovremeno reagujemo svim raspoloživim instrumentima. Narodna banka Srbije to i radi!
(slajd 19) Ponoviću – reagovaćemo svim raspoloživim instrumentima da se stabilnost očuva. Jedan od dokaza da iza naših namera stoje i konkretne aktivnosti jesu i dvonedeljne devizne svop aukcije, koje smo organizovali od kraja januara prošle godine, koristeći jedan od regularnih instrumenata iz našeg arsenala. Time smo obezbedili stabilnost na međubankarskom novčanom tržištu i poslali jasan signal da nećemo dozvoliti bilo kakvu segmentaciju tržišta, kao i da ćemo sprečiti neopravdane i netržišne uticaje na kretanja na novčanom tržištu. Koga i ova tema posebno interesuje može da pogleda detaljnu analizu u poslednjem specijalnom izdanju časopisa „Ekonomika preduzeća”.
(slajd 20) Ne mogu a da ne pomenem i rešavanje pitanja problematičnih kredita. Koreni problema datiraju iz pretkriznog perioda, kada je veliki broj zemalja regiona bio suočen sa snažnom kreditnom ekspanzijom i neadekvatnom procenom kolaterala. Pad ekonomske aktivnosti tokom krize i kretanja na tržištu rada umanjivali su i ponudu i tražnju kredita, a jedna od posledica bio je i rastući nivo problematičnih kredita. Kada i na koji način smo krenuli da rešavamo problem? Ključne pretpostavke obezbedili smo sa stabilizacijom ukupnog ambijenta, ponoviću – posebno deviznog tržišta. Strategija za njihovo rešavanje usledila je kao logična nadogradnja. Od donošenja Strategije njihovo učešće u ukupnim kreditima smanjili smo na ispod 4,1% u decembru 2019. godine. Ako vam kažem da je njihovo stanje smanjeno za oko 80% za manje od četiri i po godine, procenite da li je to dobro, vrlo dobro ili odlično.
(slajd 21) Pored niske inflacije, relativno stabilnog kursa dinara i ovako snažnog smanjenja učešća problematičnih kredita, Narodna banka Srbije je postala sinonim i za sigurnije, brže i jeftinije transakcije. S ponosom kažem da se projekat Dina kartice razvija uzlaznom linijom. Imati Dinu u novčaniku znači imati pogodnost domaće platne kartice čiji je Narodna banka Srbije i pokretač i operator. Oživeli smo Dinu kao projekat i omogućili smo plaćanje Dinom i na portalima e-uprave. I svaki ozbiljan platni sistem, u modernim uslovima poslovanja s rastućim brojem plaćanja u kartičnom sistemu, mora da ima u vidu rizike svih vrsta kada neko drugi upravlja tim sistemom. Ako već imamo domaći sistem, onda treba da jačamo domaću platnu karticu. To ne znači da ostale kartice ne mogu i ne treba da budu izdavane, ali je naša obaveza da obezbedimo da u našem budžetu ostane što više prihoda po osnovu transakcija koje se obavljaju u Srbiji.
Kada govorimo o inovacijama i digitalnoj ekonomiji, mogu slobodno da kažem da je i to oblast u kojoj je Narodna banka Srbije jedan od lidera. Po inovacijama smo znali da budemo i korak ispred Evropske centralne banke – uveli smo instant platni sistem u kojem se plaćanja vrše za manje od jedne sekunde. Tu uslugu dodatno osavremenjavamo uvođenjem instant plaćanja i QR koda i na mestima plaćanja, tj. kod malih trgovaca. Omogućavamo odlazak u prodavnicu bez novčanika, samo s mobilnim telefonom i plaćanje računa mobilnim telefonom za dve sekunde. Nama je cilj da naši građani imaju najbolje usluge i najniže provizije i nemamo pravo da se rukovodimo bilo kojim principom osim sigurnosti i kvaliteta, uz najniže troškove i nikad po cenu stabilnosti.
(slajd 22) Na kraju, zahvalila bih svima koji imaju poverenje u naš dinar i u naš finansijski sistem, a njih je sve više. Dinarska štednja je 2019. godine povećana za 30% i danas je njen nivo pet puta viši nego 2012. godine, kada smo krenuli sa strategijom dinarizacije. Na kraju 2019. godine dinarska štednja bila je 79,6 milijardi, a prema poslednjim podacima preko 83 milijarde dinara. Srbija danas ima i dvanaestogodišnju dinarsku hartiju i radićemo aktivno na produženju dinarske krive prinosa. Kamatna stopa od 3,4% na dvanaestogodišnju hartiju tri i po puta je niža od kamatne stope na jednogodišnje državne obveznice iz 2012. godine. Na sekundarnom tržištu, zbog velike tražnje, stopa na dvanaestogodišnje hartije još je i niža. To posebno ističem, jer upravo ta velika razlika u kamatnim stopama i činjenica da Srbija danas ima dvanaestogodišnje dinarske hartije potvrđuje poverenje u dinar i odražava rezultate iz prethodnog perioda. Rezultate ostvarene koordinacijom monetarne i fiskalne politike koju nije imala Srbija pre 2012. godine, a nemaju je ni danas mnogi oko nas.
Zbog svega i zbog budućnosti Srbije potrebno je da nastavimo da radimo, i to ne bilo kako, već zajedno i odlučno, s bilo koje pozicije i sa istim ciljem.
Od svih nas očekujem da tokom ovih nekoliko dana, ali i u drugim prilikama, nepristrasno govorimo o napretku, kao i o ključnim zadacima koji su pred nama. Ne manjka ni napretka ni zadataka, jer su već sada kreirana realna očekivanja da Srbija stalno pomera lestvicu naviše.
Hvala. Želim vam uspešan 27. Kopaonik biznis forum.
Kabinet guvernera
