02.03.2020.
Уважени чланови Владе, поштовани представници дипломатског кора, цењене колеге економистипоштовани представници привреде, даме и господо, драги пријатељи,
Почећу с констатацијом да нас прошлост учи, а будућност обавезује. Ова констатација не само да је у духу Копаоник бизнис форума већ је и задатак наше генерације – да будућим генерацијама оставимо јачу земљу.
То нас у НБС обавезује да и у наредном периоду наставимо да радимо непристрасно, у корист свих грађана Србије, без обзира на то да ли су потрошачи, послодавци, штедише или инвеститори. То ћемо радити обезбеђујући стабилност, јер је она кључна тачка у којој се сусрећу интереси свих, као Андрићеви мостови. „Свачији, и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укршта највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло.”
О инфлацији у Србији данас се ретко говори. Али се зато лакше планира и послује. Ипак, то не значи да је посао за централну банку нити за било кога завршен. Данас, када смо стабилизацију успешно спровели, постоји добра основа да говоримо о наставку структурних реформи, као и за оправдан оптимизам у погледу њиховог успешног спровођења.
Наравно, изазови ће се изнова јављати, у различитим облицима, с различитим интензитетом, што од нас захтева да наставимо да радимо на јачању наше економије. Да радимо, и то не било како, већ заједно и одлучно, с било које позиције и са истим циљем. Економском политиком коју смо спроводили уназад готово осам година створили смо повољан амбијент за инвестирање. Координација политика и тимски приступ, подршка истом циљу – да унапређујемо Србију и да будућим генерацијама оставимо јачу земљу – једини су исправан пут. А резултати су ти који се мере и који потврђују или оспоравају исправност мера. Данас говоримо о Србији с ниском инфлацијом, знатно повољнијим условима финансирања, релативно стабилним курсом динара, једноцифреном стопом незапослености, Србији са уређеним јавним финансијама, у којој се смањују регионалне разлике и обнавља и подиже инфраструктура, уводе савремене услуге које омогућавају брже, лакше и јефтиније трансакције. И да то сачувамо и наставимо. Ја могу да вам обећам да Народна банка Србије неће мењати ни правац ни темпо рада – настављамо да будемо чувар стабилности, да делујемо проактивно и да будемо један од лидера у иновацијама.
(слајд 2) У претходних скоро осам година доносили смо и спроводили бројне мере. Када знате у каквом стању је била наша привреда, јасно је да је кључни задатак био да се економија постави на здраве ноге. Данас говоримо о њеном јачању. Дискутујемо о томе да ли ће Србија да расте по стопи од 4%, 5%, 6%... док постоји консензус да ће раст свакако бити динамичан и вођен инвестицијама, извозом и потрошњом. Важан предуслов за такав темпо и структуру јесте очување укупне стабилности – монетарне, финансијске, фискалне, политичке. И на овом месту желим да поменем Александра Вучића, који је једини разумео целовитост система укупне економије и који је заложио сав свој људски и политички капитал за будућност Србије. Није било ни лако ни популарно, јер је наша економија била у великим структурним проблемима. Доносили смо мере које су биле усаглашене и радили смо као тим. Радили смо и радимо због људи, за људе и с људима.
Да је много урађено, потврђује и то што су у фокусу и овог скупа теме попут дигиталне економије, креативне економије, паметне специјализације, четврте индустријске револуције... И то је својеврсна потврда да смо земљу стабилизовали. Јер, нe тако давно, на овим форумима анализирали смо узроке и последице депрецијације динара од 8% годишње и тада изражену нестабилност динара, бавили смо се факторима двоцифрене инфлације, одсуством фискалне дисциплине, растом стопе незапослености на преко 23%.
Неравнотеже су биле велике, и то је била наша реалност. Данас, након мање од деценије, говоримо о Србији с ниском инфлацијом, знатно повољнијим условима финансирања, релативно стабилним курсом динара, једноцифреном стопом незапослености. Говоримо о земљи са уређеним јавним финансијама, јер нико пре Александра Вучића није имао храбрости, личне и политичке снаге, нити је разумео нужност мера фискалне консолидације. Колико год да су мере биле политички непопуларне, биле су неодложне, што је он одлично разумео и ставио будућност Србије испред свега. Ко може да буде против отварања нових фабрика у свим деловима Србије? Верујем нико. Ником не би смело да смета то што се отварају нове фабрике и што је током новог инвестиционог циклуса, формална запосленост у приватном сектору Србије повећана за преко 230.000 наших грађана; или што се смањују регионалне разлике у погледу запошљавања; обнављају и граде путна инфраструктура и клинички центри; што расте резиденцијална градња. Наша економија је све присутнија на светском тржишту и сарађујемо са све већим бројем земаља. Све су то неопходни услови за конкурентан и одржив раст, што јесте и мора да буде фокус одговорних носилаца економске политике.
(слајд 3) Србији смо вратили стабилност у сваком смислу те речи и створили смо стимулативнији пословни и инвестициони амбијент. Поправили смо структурну конкурентност економије, услови су ту за све који желе да раде, а наши привредници умеју да раде и имају добре пословне идеје. Наравно, увек ће бити области у којима су неопходна даља унапређења која намећу модерни услови пословања, или су она једноставно нужност ако желите да задржите конкурентску предност. Сви смо свесни да постоје области у којима спровођење реформи захтева огромно време и огромне ресурсе, укључујући и људске, као и одличне стратегије. Ту и ваш допринос може бити важан.
(слајд 4) Са аспекта Народне банке Србије издвојила бих неколико резултата који су допринели укупном амбијенту, а који су важни и за наредни период:
То су само неке области које су неизоставне и у контексту овог форума и заслужују да детаљније говорим о свакој од њих. У осврту на кретања имаћу две пресечне тачке. Прва је август 2012. године, када смо кренули да мењамо приступ у вођењу монетарне политике и обезбедили стабилност, а друга је 2015. година, када је у Србији покренут нови инвестициони циклус.
(слајд 5) Кренућу редом. Данас се о инфлацији не говори као што је то раније био случај, јер је инфлација у Србији ниска и стабилна седму годину заредом и у просеку се креће око 2%. То је чињеница, а свако нека суди да ли је то добро или не. Ипак, појединима, истина врло реткима, то смета и кажу да су за то „заслужне” међународне околности. Да подсетим, кад је у зони евра инфлација у просеку била 2%, а била је на том нивоу у периоду од 2007. до 2013, у Србији је просечна инфлација била 8,5. Шта је иза инфлације од 8,5%? Курс динара, неусидрена инфлациона очекивања и лоше вођена фискална политика. Значи да се та и таква ситуација могла избећи. Да ли је боља инфлација од 8,5% или ниска и стабилна инфлација од око 2%? Мислим да је одговор јасан. Због тога од Народне банке Србије за наредни период имате јасан смер и правац деловања, јер ми циљеве нисмо и нећемо прилагођавати околностима. Наш циљ за инфлацију је познат, 3 ± 1,5 процентних поена и на том нивоу је дефинисан до краја 2022. године. Договорен је заједно с Владом Републике Србије, уз уважавање чињенице да је пред нама процес конвергенције ка Европској унији. Инфлација може привремено да одступа од утврђеног циља ако би враћање инфлације на циљ у кратком периоду захтевало такве промене у монетарној политици које би изазвале макроекономске поремећаје.
(слајд 6) Стављањем инфлације под контролу вратили смо поверење у монетарну политику, што нам сада олакшава постизање резултата. На такав закључак упућује и декомпозиција базне инфлације – из које се види да су усидрена инфлациона очекивања била један од фактора свођења базне инфлације у жељене оквире. Од нас зависи да ли ћемо и у наредном периоду наставити да оправдавамо поверење у наше мере, а ја кажем да хоћемо, јер нас поверење обавезује.
(слајд 7) У условима високе евроизације и високог преносног ефекта курса на цене, стављање инфлације под контролу не би било могуће без стабилизације кретања на девизном тржишту. Из утицаја појединих компоненти на кретање увозних цена у динарима јасно се види да је релативна стабилност курса динара умањила волатилност и ефекте увозне инфлације, а тиме и њен утицај на домаћу инфлацију и инфлациона очекивања. Кога ова тема посебно интересује може да погледа осврт број 1 – Значај увозних цена за инфлацију у Србији, из фебруарског Извештаја о инфлацији из 2018.
Кроз праксу смо унапређивали режим циљања инфлације. То смо радили ми, као и друге земље које су у режиму циљања инфлације. Позивам све које та тема интересује да проуче његову еволуцију и актуелну праксу свуда у свету. О томе смо доста говорили, писали, радили и урадили. Резултати су мерљиви и они потврђују или оспоравају исправност мера. Почетком ове године, на основу гласова мојих колега – гувернера централних банака, добила сам награду за допринос расту и стабилизацији економије. Већ сам рекла и поновићу да, иако је лично, то признање сматрам признањем за промене у Србији на којима радимо од друге половине 2012; за промене на којима ради председник Србије са својим сарадницима и ја са својим сарадницима, а само признање највише припада Србији и њеним грађанима. То значи да они који су у својим земљама задужени за стабилност оцењују да свој посао радимо најбоље и у интересу свих. И то ми даје за право да све замолим да када саветују не забораве да нас професионална и људска част обавезује да у први план ставимо интересе друштва и државе којој припадамо. Да не говоре: ”тачно је, економски резултати су бољи АЛИ...” увек неко безнадежно АЛИ које често гледа преко, у туђе двориште које прећутно младима даје за право да пакују кофере и одлазе од својих породица, пријатеља и из своје државе.
(слајд 8) Многи од вас овде присутних, свако у свом домену, имао је прилику да предлаже мере. Самим тим знате и да се ништа не решава само од себе. Ја знам да данас, сутра и за десет година на исти начин могу да браним и одбраним сваку одлуку коју сам донела, потписала, а не само да кажем да сам имала добре намере или да је „модел” тако налагао. Цитирала бих Исидору Секулић о значењу речи и изреченог. „Како је реч чудна и моћна, у својој варљивости и нематеријалности. Каже се нешто, а није истина, обећа се нешто, а не буде. Ипак, реч везује, разрешује, сече, веже, пали, гаси. И стоји!” Велико је задовољство када можете да станете иза онога што сте говорили, радили и урадили да би људи у Србији живели још боље. Ја то могу.
Једна од промена коју смо увели 2012. године био је и проактиван приступ – не дозвољавамо да нам се кретања једноставно дешавају. Променили смо и начин учествовања Народне банке Србије на девизном и динарском тржишту. Принципи којима се руководимо на девизном тржишту свима су познати, курс се не прилагођава потребама појединаца нити појединих интересних група. Наш циљ су сви – извозници и увозници, задужени и они који могу да штеде. Ја то називам стабилност – тачка у којој се сусрећу интереси свих.
Рад меримо резултатима, а не последицама. У периоду од августа 2012. до данас нето смо купили на девизном тржишту око 4 милијарде евра, а и даље говоримо о курсу динара од око 117,5 динара за евро, што је промена мања од 1%. У том периоду готово смо удвостручили нето девизне резерве. Поједини, опет врло ретки, критикују нас да вештачки одржавамо јак динар, а ја им поручујем да би без наших интервенција динар био још јачи, што и управо изнет податак потврђује. Реаговали смо на краткорочне екстерне шокове, без утицаја на тренд курса, и интервенције су биле ређе него у претходном периоду.
У децембру је J.P. Morgan, jедна од најцењенијих финансијских институција у свету, у извештају о очекиваним макроекономским и финансијским кретањима у земљама у развоју за 2020. годину оценио да је српски динар реално вреднован. Од 25 валута земаља у развоју чија је вредност анализирана, динар је једна од две валуте које су оцењене као потпуно реално вредноване, две валуте благо одступају од тзв. фер вредности, док је 21 валута оцењена као прецењена или потцењена. Оцена је рађена на основу модела који користи кретања реалног ефективног курса, продуктивност, трговинске услове, разлике у каматним стопама, показатеље спољне и фискалне равнотеже. И да поновим, динар је оцењен као реално вреднован – није ни прецењен, ни потцењен.
(слајд 9) Поверeње у економску климу у Србији расте, што потврђује и показатељ економских очекивања за Србију који израђује Европска комисија. Створили смо амбијент у којем релативна стабилност курса динара, доприносећи предвидивости пословног амбијента, подстиче раст инвестиција у разменљиве секторе. Тиме се повратно утиче на раст извозних прилива и стабилизацију девизног тржишта. Изражено у подацима, то изгледа овако: извоз српске робе и услуга од 2013. године расте по просечној годишњој стопи од око 11% и његова вредност је удвостручена – са 11,5 милијарди евра на 23,4 милијарде евра. Учешће извоза робе и услуга у бруто домаћем производу повећано је са 34% на 51%, а покривеност увоза извозом повећана је са 67% на 84%.
(слајд 10) Извоз наше робе и услуга задржао је снажну динамику и у 2019. години упркос успоравању глобалне тражње. Чак је, уз раст по стопи од 10,5% у 2019. години, убрзао раст у односу на 2018. годину, када је износио 9,6%.
На последњој седници Савета гувернера, анализирајући факторе раста, закључили смо да утицаје из међународног окружења не можемо потцењивати. Самим тим ни овај резултат није ни мали, ни безначајан. Наша привреда је прилично отворена и тиме изложена спољним утицајима. Због тога је одговор на променљиве глобалне услове јачање домаћих извора раста. Ми то и радимо. Поред тога, један од фактора веће отпорности извоза на промене у екстерној тражњи јесте и смањена концентрација извоза Србије и по земљама и по производима, на чему је системски рађено јачањем односа са свима који у Србији виде доброг партнера за сарадњу и пословање.
(слајд 11) Повећава се и увоз, при чему се око три четвртине раста увоза од почетка инвестиционог циклуса односи на раст увоза средстава за репродукцију и средстава за рад. Раст увоза делом се објашњава и потрошачком тражњом у условима раста животног стандарда грађана. И структуру увоза детаљно пратимо и анализирамо, јер без правих информација и анализа ни мере не могу бити адекватне. А наша процена је да увезена опрема повећава извозне капацитете наше привреде и по том основу у средњем року очекујемо наставак високих стопа раста извоза.
(слајд 12) У погледу извоза, ако се наставе тенденције из претходних година, очекујемо да у наредних неколико година учешће нашег извоза у бруто домаћем производу достигне 60%, при чему, очекивано, раст извоза води прерађивачка индустрија. Вредност њеног извоза у 2019. години од 16,1 милијарде евра била је за 60% већа од вредности њеног извоза с почетка инвестиционог циклуса (2015) и више него двоструко већа него у 2012. години. На раст извозних капацитета наше прерађивачке индустрије позитивно делује и висок прилив страних директних инвестиција, који је у претходне две године достигао 8,2% бруто домаћег производа и у већој мери био усмерен у разменљиве секторе.
(слајд 13) Рекла сам да смо променили приступ у вођењу монетарне политике и да смо уз много мање трошкове постигли много више. И ове године ћемо 70% прихода уплатити у буџет Републике Србије, што ће значити више средстава за нове инвестиције и раст запослености. Иако је Народна банка Србије непрофитна институција, ми „рачун” свакодневно полажемо грађанима и привреди – кроз ниску инфлацију, вредност курса, квалитетније услуге, повољније кредите. И трошак вођења монетарне политике како би се инфлација држала под контролом данас је преко четири пута мањи него 2013. године. Дакле, с преко четири пута мањим трошком постигли смо резултат и инфлација се у Србији креће око 2% седму годину заредом.
Томе је свакако допринела и измена модела репо аукција крајем 2012. године, када смо променили и начин нашег деловања на динарском новчаном тржишту. Подстакли смо конкуренцију и одређујемо услове аукције, уместо ранијег прихватања тих услова. Ефекат конкурентских понуда имао је позитиван ефекат на повољније услове финансирања на кредитном тржишту, а резултат тог приступа је повећало и кредитирање приватног сектора. Истовремено, применом овог модела увели смо и додатни канал за реаговање на привремене шокове, којима се допуњава нужна флексибилност монетарне политике у периодима волатилнијих токова капитала. Поновићу да смо и о томе доста говорили, објавили смо и радове на ту тему, и кључно - имамо резултате који се мере монетарном и финансијском стабилношћу већ осму годину.
(слајд 14) Као резултат наших мера, финансијски услови у Србији константно се поправљају. Смањења референтне каматне стопе преносe се директно на пад каматних стопа на динарске кредите привреди и становништву, које су за око 12 процентних поена ниже него у мају 2013. године, када смо започели циклус њеног смањења.
И код евроиндексираних кредита услови финансирања су знатно повољнији, мањи делом под утицајем ниских каматних стопа на европском тржишту новца, а већим делом под утицајем снажног пада премије ризика Србије. Додатно, највећи део пада премије ризика Србије опредељен је позитивним утицајем домаћих фактора, што анализа коју смо радили и чији су резултати доступни у последњем фебруарском Извештају о инфлацији потврђује. Међу њима су свођење инфлације на низак ниво и њено очување на ниском нивоу, снажан пад учешћа проблематичних кредита, смањење учешћа јавног дуга, као и други показатељи здравља наше економије.
(слајд 15) На овом месту ипак желим да појачам значај смањења референтне каматне стопе Народне банке Србије, које је било један од канала путем којих смо доприносили расту економске активности и постепеном затварању негативног производног јаза. То су радиле и друге централне банке – и на светском нивоу имали смо 71 смањење референтних каматних стопа од стране 49 централних банака. То је било најсинхронизованије деловање монетарних политика широм света до сада. Према оцени Међународног монетарног фонда, мере централних банака додале су 0,5 процентних поена глобалном расту, а у Србији је ефекат те мере Народне банке Србије био и нешто виши.
(слајд 16) И то је један од канала путем којих доприносимо заједничким резултатима економске политике, јер резултати не би били могући без пуне координације политика. То су резултати који су видљиви и у напретку на листама конкурентности, расту кредитног рејтинга Србије и нижој премији ризика наше земље. Још важније, огледају се у расту привредне активности, инвестиција, извоза, запослености и зарада, што нам је свима циљ. Подсетићу, током новог инвестиционог циклуса, формална запосленост у приватном сектору Србије повећана је за преко 230.000 наших грађана. Толико је наших људи више запослено, а највећи раст је у прерађивачкој индустрији.
(слајд 17) У Србији је 2015. године покренут и нови инвестициони циклус и то је та друга временска одредница коју сам на почетку дефинисала. Од тада инвестиције у фиксне фондове убрзавају раст, који је у периоду 2015–2019. износио око 50%. Кумулативна стопа раста приватних инвестиција током пет година износи преко 40%, а државних улагања преко 100%. Раст инвестиција од 10% просечно годишње у том периоду био је извор преко 60% раста бруто домаћег производа. Само у последње две године инвестиције су определиле три четвртине раста. По том основу, учешће фиксних инвестиција у бруто домаћем производу током инвестиционог циклуса, односно у периоду од 2015. до 2019. године, повећано је са 17,5% на 24%. Ово године очекујемо даљи раст њиховог учешћа на 24,5%.
Ако посматрамо са становишта извора финансирања, раст приватних инвестиција, између осталог, финансиран је приливима по основу страних директних инвестиција и инвестиционим кредитима. Прилив страних директних инвестиција током новог инвестиционог циклуса у просеку је износио око 7% бруто домаћег производа годишње (само у 2018. и 2019. години у просеку износили су 8,2% бруто домаћег производа). Важан извор финансирања приватних инвестиција чине и инвестициони кредити по знатно повољнијим условима. Ако погледамо структуру раста кредита привреди у 2019, целокупан раст долази од раста инвестиционих кредита, чије је стање повећано за 115 милијарди динара. Њихово учешће у укупним кредитима привреди крајем 2019. године прешло је 45%, чиме дају пуну подршку расту.
(слајд 18) Наравно, будућност увек носи и неизвесности, које су посебно изражене на светском нивоу и не треба их потцењивати. Наш задатак као носилаца економске политике јесте да будемо спремни да правовремено реагујемо свим расположивим инструментима. Народна банка Србије то и ради!
(слајд 19) Поновићу – реаговаћемо свим расположивим инструментима да се стабилност очува. Један од доказа да иза наших намера стоје и конкретне активности јесу и двонедељне девизне своп аукције, које смо организовали од краја јануара прошле године, користећи један од регуларних инструмената из нашег арсенала. Тиме смо обезбедили стабилност на међубанкарском новчаном тржишту и послали јасан сигнал да нећемо дозволити било какву сегментацију тржишта, као и да ћемо спречити неоправдане и нетржишне утицаје на кретања на новчаном тржишту. Кога и ова тема посебно интересује може да погледа детаљну анализу у последњем специјалном издању часописа „Економика предузећа”.
(слајд 20) Не могу а да не поменем и решавање питања проблематичних кредита. Kорени проблема датирају из преткризног периода, када је велики број земаља региона био суочен са снажном кредитном експанзијом и неадекватном проценом колатерала. Пад економске активности током кризе и кретања на тржишту рада умањивали су и понуду и тражњу кредита, а једна од последица био је и растући ниво проблематичних кредита. Када и на који начин смо кренули да решавамо проблем? Кључне претпоставке обезбедили смо са стабилизацијом укупног амбијента, поновићу – посебно девизног тржишта. Стратегија за њихово решавање уследила је као логична надоградња. Од доношења Стратегије њихово учешће у укупним кредитима смањили смо на испод 4,1% у децембру 2019. године. Ако вам кажем да је њихово стање смањено за око 80% за мање од четири и по године, процените да ли је то добро, врло добро или одлично.
(слајд 21) Поред ниске инфлације, релативно стабилног курса динара и овако снажног смањења учешћа проблематичних кредита, Народна банка Србије је постала синоним и за сигурније, брже и јефтиније трансакције. С поносом кажем да се пројекат Дина картице развија узлазном линијом. Имати Дину у новчанику значи имати погодност домаће платне картице чији је Народна банка Србије и покретач и оператор. Оживели смо Дину као пројекат и омогућили смо плаћање Дином и на порталима е-управе. И сваки озбиљан платни систем, у модерним условима пословања с растућим бројем плаћања у картичном систему, мора да има у виду ризике свих врста када неко други управља тим системом. Ако већ имамо домаћи систем, онда треба да јачамо домаћу платну картицу. То не значи да остале картице не могу и не треба да буду издаване, али је наша обавеза да обезбедимо да у нашем буџету остане што више прихода по основу трансакција које се обављају у Србији.
Када говоримо о иновацијама и дигиталној економији, могу слободно да кажем да је и то област у којој је Народна банка Србије један од лидера. По иновацијама смо знали да будемо и корак испред Европске централне банке – увели смо инстант платни систем у којем се плаћања врше за мање од једне секунде. Ту услугу додатно осавремењавамо увођењем инстант плаћања и QR кода и на местима плаћања, тј. код малих трговаца. Омогућавамо одлазак у продавницу без новчаника, само с мобилним телефоном и плаћање рачуна мобилним телефоном за две секунде. Нама је циљ да наши грађани имају најбоље услуге и најниже провизије и немамо право да се руководимо било којим принципом осим сигурности и квалитета, уз најниже трошкове и никад по цену стабилности.
(слајд 22) На крају, захвалила бих свима који имају поверење у наш динар и у наш финансијски систем, а њих је све више. Динарска штедња је 2019. године повећана за 30% и данас је њен ниво пет пута виши него 2012. године, када смо кренули са стратегијом динаризације. На крају 2019. године динарска штедња била је 79,6 милијарди, а према последњим подацима преко 83 милијарде динара. Србија данас има и дванаестогодишњу динарску хартију и радићемо активно на продужењу динарске криве приноса. Каматна стопа од 3,4% на дванаестогодишњу хартију три и по пута је нижа од каматне стопе на једногодишње државне обвезнице из 2012. године. На секундарном тржишту, због велике тражње, стопа на дванаестогодишње хартије још је и нижа. То посебно истичем, јер управо та велика разлика у каматним стопама и чињеница да Србија данас има дванаестогодишње динарске хартије потврђује поверење у динар и одражава резултате из претходног периода. Резултате остварене координацијом монетарне и фискалне политике коју није имала Србија пре 2012. године, а немају је ни данас многи око нас.
Због свега и због будућности Србије потребно је да наставимо да радимо, и то не било како, већ заједно и одлучно, с било које позиције и са истим циљем.
Од свих нас очекујем да током ових неколико дана, али и у другим приликама, непристрасно говоримо о напретку, као и о кључним задацима који су пред нама. Не мањка ни напретка ни задатака, јер су већ сада креирана реална очекивања да Србија стално помера лествицу навише.
Хвала. Желим вам успешан 27. Копаоник бизнис форум.
Кабинет гувернера
