18.02.2020.
Pitanje: Da li trgovine imaju pravo da odbiju plaćanje platnim karticama za male iznose i za određene proizvode? Naime, u centru Beograda jedna trgovina je potrošače obavestila da ne primaju kartice za kupovinu manju od 100 dinara i da ne primaju kartice ukoliko se kupuju cigarete kao jedan proizvod.
Odgovor: Propisima kojima se uređuju platne usluge u Republici Srbiji, odnosno Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona i Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, nije propisan minimalni iznos za plaćanja platnim karticama. Drugim rečima, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, niti je međunarodna praksa da se propisuje minimalni iznos za plaćanje karticama kod trgovaca. U skladu sa tim, odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca, zavisi od poslovne odluke tih trgovaca. Ta odluka u velikoj meri zavisi od troškova.
U slučaju troškova platnih kartica posebno su osetljivi manji trgovci i upravo se i pitanje minimalnog iznosa za plaćanja platnom karticom javlja zbog visokih troškova kod kartičnih transakcija male prosečne vrednosti. Iz tog razloga, banke prihvatioci (banke koje su omogućile trgovcu korišćenje POS uređaja) sa trgovcima koji imaju nisku prosečnu vrednost transakcije, u nekim slučajevima zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica - gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke provizije, koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije.
U trgovačku proviziju najčešće su uključeni troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima. Struktura tih troškova se razlikuje u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca.
Upravo radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog Narodne banke Srbije je u junu prošle godine usvojen Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1% na 0,2% za transakcije debitnim karticama i na 0,3% za transakcije kreditnim karticama. Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je 2%, a prema podacima kojima NBS raspolaže, na kraju 2019. godine ta provizija bila je 1,6%, što znači da je od usvajanja Zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4%, odnosno za 20% (napominjemo da su u pitanju prosečni iznosi trgovačkih provizija i da se ona razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca).
Iako su međubankarske provizije snižene zbog zakonskog uređivanja, Zakon ne uređuje visinu troškova kartičnih sistema, s obzirom da se oni ne mogu ograničiti propisom, a izuzetno su različiti za kartice različitih brendova. Budući da troškovi kartičnih sistema takođe utiču na visinu trgovačkih provizija, u skladu sa Zakonom trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova. Još jedna od mera Narodne banke Srbije, u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu je i ta da su za nacionalni kartični brend DinaCard definisani najniži troškovi kartičnog sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji.
Imajući u vidu navedene efekte, a s obzirom na to da su propisi kojima su ograničene međubankarske naknade u primeni od decembra 2018. godine, u narednom periodu se može očekivati dodatno snižavanje trgovačkih provizija i drugi pozitivni efekti koji će se odraziti na popularizaciju kartičnih plaćanja u našoj zemlji.
Kao jedan od takvih pozitivnih efekata donošenja Zakona o međubakarskim naknadama ističemo širenja mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine (dakle, pre stupanja Zakona na snagu), u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine 90.249 terminala, što predstavlja rast od 10.763 terminala, odnosno 13,5%. U pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine 1.061 virtualno prodajno mesto, što predstavlja rast od 55,8%.
Kao dodatnu meru koja će uticati na snižavanje troškova prihvatanja bezgotovinskih plaćanja možemo pomenuti i uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima. Narodna banka Srbije kao operator ovog sistema je niskom tarifnom politikom za učesnike u sistemu obezbedila da i za plaćanja male vrednosti troškovi procesiranja tih plaćanja ne budu veliki čime će se omogućiti da i trgovci kod kojih je prosečan iznos transakcije nizak (poput trafika, pekara i sličnih privrednih subjekata) mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja za svaki iznos kupovine. Trenutno Narodna banka Srbije, u saradnji s bankama, sprovodi finalnu fazu implementacije instant plaćanja na prodajnim mestima (pilot-produkcija) i očekuje se da u narednom periodu banke ovaj servis ponude svim svojim korisnicima.
Takođe, na internet prezentaciji Narodne banke Srbije mogu se pronaći uporedivi podaci o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima platnih usluga za usluge povezane s platnim računima, među kojima su i trgovačke naknade: https://ppu.nbs.rs/WebSite/.
Kabinet guvernera
