18/02/2020
Питање: Да ли трговине имају право да одбију плаћање платним картицама за мале износе и за одређене производе? Наиме, у центру Београда једна трговина је потрошаче обавестила да не примају картице за куповину мању од 100 динара и да не примају картице уколико се купују цигарете као један производ.
Одговор: Прописима којима се уређују платне услуге у Републици Србији, односно Законом о платним услугама и подзаконским актима донетим на основу тог закона и Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, није прописан минимални износ за плаћања платним картицама. Другим речима, минимални износи рачуна које купац може платити картицом не регулишу се прописима, нити је међународна пракса да се прописује минимални износ за плаћање картицама код трговаца. У складу са тим, одлука о минималном износу који се плаћа картицом код појединих трговаца, зависи од пословне одлуке тих трговаца. Та одлука у великој мери зависи од трошкова.
У случају трошкова платних картица посебно су осетљиви мањи трговци и управо се и питање минималног износа за плаћања платном картицом јавља због високих трошкова код картичних трансакција мале просечне вредности. Из тог разлога, банке прихватиоци (банке које су омогућиле трговцу коришћење ПОС уређаја) са трговцима који имају ниску просечну вредност трансакције, у неким случајевима закључују уговор о прихватању платних картица - где је дефинисан фиксни минималан износ трговачке провизије, који трговац плаћа банци независно од вредности трансакције.
У трговачку провизију најчешће су укључени трошкови међубанкарске накнаде, картичних система и остали оперативни трошкови које банка прихватилац има. Структура тих трошкова се разликује у зависности од картичног система и банке прихватиоца.
Управо ради снижавања трошкова прихватања картица на продајним местима, а посебно због малих и средњих трговаца, на предлог Народне банке Србије је у јуну прошле године усвојен Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим су међубанкарске провизије снижене са просечних 1% на 0,2% за трансакције дебитним картицама и на 0,3% за трансакције кредитним картицама. Као резултат тога, просечна уговорена трговачка накнада за прихватање картица на продајним местима на крају јуна 2018. године била је 2%, а према подацима којима НБС располаже, на крају 2019. године та провизија била је 1,6%, што значи да је од усвајања Закона просечна уговорена трговачка провизија смањена за 0,4%, односно за 20% (напомињемо да су у питању просечни износи трговачких провизија и да се она разликује између различитих трговаца и у великој мери зависи од величине и преговарачке моћи појединих трговаца).
Иако су међубанкарске провизије снижене због законског уређивања, Закон не уређује висину трошкова картичних система, с обзиром да се они не могу ограничити прописом, а изузетно су различити за картице различитих брендова. Будући да трошкови картичних система такође утичу на висину трговачких провизија, у складу са Законом трговци имају право да траже од банака уговарање различитих трговачких провизија за картице различитих брендова. Још једна од мера Народне банке Србије, у правцу снижавања трговачких провизија на нашем тржишту је и та да су за национални картични бренд DinaCard дефинисани најнижи трошкови картичног система, како би банке могле да уговарају са трговцима ниже трговачке провизије за прихватање националне картице, а са циљем да прихватање ових картица буде што повољније за трговце у земљи.
Имајући у виду наведене ефекте, а с обзиром на то да су прописи којима су ограничене међубанкарске накнаде у примени од децембра 2018. године, у наредном периоду се може очекивати додатно снижавање трговачких провизија и други позитивни ефекти који ће се одразити на популаризацију картичних плаћања у нашој земљи.
Као један од таквих позитивних ефеката доношења Закона о међубакарским накнадама истичемо ширења мреже ПОС терминала на продајним местима, али и ширење интернет прихватне мреже. Наиме, на крају другог тромесечја 2018. године (дакле, пре ступања Закона на снагу), у нашој земљи било је 79.486 ПОС терминала, а на крају трећег тромесечја 2019. године 90.249 терминала, што представља раст од 10.763 терминала, односно 13,5%. У погледу прихватне мреже на интернету, на крају другог тромесечја 2018. године, у нашој земљи постојало је 681 виртуелно продајно место, а на крају трећег тромесечја 2019. године 1.061 виртуално продајно место, што представља раст од 55,8%.
Као додатну меру која ће утицати на снижавање трошкова прихватања безготовинских плаћања можемо поменути и увођење инстант плаћања на продајним местима. Народна банка Србије као оператор овог система је ниском тарифном политиком за учеснике у систему обезбедила да и за плаћања мале вредности трошкови процесирања тих плаћања не буду велики чиме ће се омогућити да и трговци код којих је просечан износ трансакције низак (попут трафика, пекара и сличних привредних субјеката) могу прихватати безготовинска плаћања за сваки износ куповине. Тренутно Народна банка Србије, у сарадњи с банкама, спроводи финалну фазу имплементације инстант плаћања на продајним местимa (пилот-продукција) и очекује се да у наредном периоду банке овај сервис понуде свим својим корисницима.
Такође, на интернет презентацији Народне банке Србије могу се пронаћи упоредиви подаци о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга за услуге повезане с платним рачунима, међу којима су и трговачке накнаде: https://ppu.nbs.rs/WebSite/.
Кабинет гувернера
