24.09.2019.

Danas – u vezi s korišćenjem elektronskog i mobilnog bankarstva u Srbiji

Prema poslednjim raspoloživim podacima za 2019. godinu, u prvih šest meseci ove godine izvršeno je 66.271.999 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva i 11.552.963 platnih transakcija upotrebom mobilnog bankarstva.

Posmatrajući i vrednost platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva uočava se trend rasta.

Tako je u 2012. godine vrednost izvršenih platnih transakcija građana i privrede upotrebom elektronskog bankarstva iznosila 12.089.186 miliona dinara, a vrednost platnih transakcija izvršenih upotrebom mobilnog bankarstva iznosila je 611 miliona dinara, dok je vrednost izvršenih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva u 2018. godini iznosila 17.464.215 miliona dinara, a upotrebom mobilnog bankarstva 198.172 miliona dinara.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, u prvih šest meseci ove godine vrednost izvršenih platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva iznosila je 9.647.329 miliona dinara, a upotrebom mobilnog bankarstva 139.850 miliona dinara.

O znatno većoj upotrebi elektronskog i mobilnog bankarstva u 2018. godini u odnosu na 2012. godinu govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja. Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata (građana i privrednih subjekata) sa pružaocem platnih usluga imalo ugovorenu uslugu internet plaćanja, a 2018. godine 2.465.904, što predstavlja povećanje od 2,8 puta. To povećanje je još izraženije ukoliko se posmatraju podaci o rastu broja korisnika koji su sa pružaocem platnih usluga ugovorili uslugu mobilnog plaćanja, pa je tako u 2012. godini svega 65.845 korisnika sa pružaocem platnih usluga imalo ugovorenu uslugu mobilnog plaćanja, a 2018. godine 1.426.825 korisnika.

Kada je reč o visinama naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima, prvo bismo želeli da istaknemo da Narodna banka Srbije ne utvrđuje visinu pojedinačnih naknada za usluge koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima, što je i praksa centralnih banaka u svim razvijenijim državama na svetu. Visina naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima predmet je poslovne politike svakog pružaoca platnih usluga, a kojom on nastoji da bude što konkurentniji u odnosu na ostale pružaoce na tržištu.

Narodna banka Srbije je zato svoje aktivnosti usmerila u pravcu toga da građanima i privredi što više pojasni te naknada kako bi oni mogli da donesu za sebe najracionalniju odluku u pogledu izbora pružaoca platnih usluga, kao i da im pojednostavi proceduru za promenu pružaoca platnih usluga. Zakonom o platnim uslugama je predviđeno da ukoliko pružalac platnih usluga predlaže izmene i dopune odredaba okvirnog ugovora, promena visina naknada predstavlja obavezan element tog ugovora, onda je pružalac platnih usluga dužan da korisniku platnih usluga dostavi predlog tih izmena i dopuna najkasnije dva meseca pre predloženog dana početka njihove primene i to u pisanoj formi. Okvirnim ugovorom može se utvrditi da će se smatrati da se korisnik platnih usluga saglasio s predlogom izmena i dopuna okvirnog ugovora ako pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna nije obavestio pružaoca platnih usluga da se s tim predlogom nije saglasio, o čemu je pružalac platnih usluga dužan da obavesti korisnika platnih usluga istovremeno s dostavljanjem tog predloga. U ovom slučaju, pružalac platnih usluga dužan je da korisnika platnih usluga, istovremeno s dostavljanjem pomenutog predloga, obavesti o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, ako ne prihvati taj predlog.

Narodna banka Srbije je na osnovu svojih ovlašćenja prošle godine predložila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, koji je 8. juna 2018. godine i usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na ovaj način, Narodna banka Srbije je dodatno povećala transparentnost na tržištu platnih usluga, doprinela još boljoj informisanosti i većoj zaštiti korisnika platnih usluga u Republici Srbiji, a sve kako bi korisnici platnih usluga bili u mogućnosti da na jednostavan i lak način promene pružaoca platne usluge, ako procene da su naknade njegovog pružaoca platnih usluga previsoke. Na domaćem tržištu danas posluje 26 banaka, 13 platnih institucija i 2 institucije elektronskog novca, tako da korisnik koji smatra da su naknade njegovog pružaoca platnih usluga previsoke, može da se obrati nekom drugom pružaoca platnih usluga za kojeg smatra da će u najvećoj meri odgovarati njegovim potrebama.

Najznačajnije novine koje su donele izmene i dopune Zakona o platnim uslugama i povezana podzakonska akta čija primena je počela 17. marta 2019. godine su sledeće:

• propisana je lista reprezentativnih usluga povezanih s platnim računom (reč je o najčešće korišćenim uslugama) koja sadrži 14 usluga za potrošače-fizička lica i 18 usluga povezanih s platnim računom za preduzetnike i pravna lica. Razlog za to je što su tarifnici banaka vrlo obimni i teški za snalaženje;
• utvrđeni su standardizovani termini i definicije za usluge sa liste, kojih su pružaoci platnih usluga dužni da se pridržavaju prilikom oglašavanja i ugovaranja navedenih usluga a sve kako bi se pod istim terminom podrazumevala ista usluga i olakšalo poređenje;
• propisan je standardizovan obrazac pregleda usluga i naknada (skraćeno PUN) koji sadrži spisak usluga sa liste i pojedinačne naknade za svaku od tih usluga koju pružalac platnih usluga ima u ponudi. Pružalac platnih usluga dužan je da pregled dostavi korisniku u predugovornoj fazi na njegov zahtev, kao i da obrazac učini lako dostupnim u svojim prostorijama i na internet prezentaciji. Pružaoci platnih usluga izrađuju posebne PUN obrasce za različite pakete usluga koje imaju u ponudi;
• propisan je standardizovan obrazac izveštaja o naplaćenim naknadama za usluge povezane s platnim računom (skraćeno INK) koji sadrži sve naknade koje je pružalac platnih usluga naplatio korisniku u toku kalendarske godine za pružene usluge u okviru određenog platnog računa, odnosno paketa platnog računa (npr. vođenje računa je usluga koja je korišćena H puta i za koju je ukupno naplaćeno Y dinara). Razlog za to je što je Zakonom o platnim uslugama iz 2014. propisana obaveza da pružaoci platnih usluga mesečno dostavljaju izvod korisnicima, a INK služi da klijent na kraju godine stekne opšti utisak na osnovu zbirnih podataka za naplaćene naknade, koliko ga je njegov pružalac platnih usluga koštao). Pružalac platnih usluga dužan je da navedeni izveštaj dostavi potrošaču najmanje jednom godišnje, i to najkasnije 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, a preduzetniku, odnosno pravnom licu na njegov zahtev;
• propisano je da se korisnik pri promeni platnog računa obraća samo novom pružaocu platnih usluga koji pokreće postupak promene, čime je ovaj postupak značajno olakšan za korisnika. Kada je reč o rokovima za promenu računa:
  • Nova banka dužna je da u roku od dva poslovna dana od dana prijema ovlašćenja za promenu platnog računa podnese zahtev prethodnoj banci da sprovede radnje predviđene zakonom, tj. da dostavi neophodne informacije
  • Prethodna banka je dužna da u roku od pet poslovnih dana od dana prijema zahteva nove banke, postupi po tom zahtevu i dostavi potrebne informacije (ili i ugasi račun ako je to tražio korisnik);
  • Nova banka  u roku od pet poslovnih dana od dana prijema traženih informacija od prethodne banke, u skladu sa ovlašćenjem i svim primljenim informacijama, sprovodi aktiviranje trajnih naloga, direktnih zaduženja, obaveštava korisnika i platioce koji tom korisniku izvršavaju neka redovna plaćanja i dr.
• predviđena je obaveza banaka da potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji, a nema otvoren platni račun – na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama. Razlog je povećanje finansijske inkluzije, odnosno obezbeđivanje prava na platni račun svim kategorijama stanovništva;
• na internet prezentaciji NBS objavljeni su uporedivi podaci o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima platnih usluga, i to po platnim računima (paketima) za usluge navedene u listi reprezentativnih usluga i za uslugu uplate gotovog novca na tuđi platni račun (link: : https://ppu.nbs.rs/WebSite/). Na internet prezentaciji NBS je dostupno i detaljno objašnjenje na koji način korisnik može da izvrši pretragu podataka (http://nbs.rs/internet/cirilica/35/nppu_pregled.html ).

Upravo kada je reč o navedenom uporedivom pregledu naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima platnih usluga, Narodna banka Srbije je želela da omogući korisnicima platnih usluga efikasan i funkcionalan servis, koji će im omogućiti da na jednom mestu izvrše pretragu i poređenje naknada za platne usluge koje korisnici najviše koriste (tj. za usluge navedene u listi reprezentativnih usluga i za uslugu uplate gotovog novca na tuđi platni račun). Servis je obezbeđen na način da se odmerenom količinom informacija korisnici ne uskrate za neku značajnu informaciju, kao i da se ne onemogući preglednost zbog velike količine podataka. Pristupom linku: https://ppu.nbs.rs/WebSite sva zainteresovana lica su u prilici da dobiju informaciju o tome da li neki pružalac platnih usluga pruža određenu uslugu i ako pruža da li naplaćuje naknadu za tu uslugu i kolika je visina te naknade. Pretragu i poređenje je moguće izvršiti u okviru različitih (paketa) platnih računa kod istog pružaoca platnih usluga ili između (paketa) platnih računa koje u svojoj ponudi imaju različiti pružaoci platnih usluga. Prethodno navedeno se odnosi i na visinu naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju za uslugu izvršenja bezgotovinskog prenosa novčanih sredstava korišćenjem elektronskog, odnosno mobilnog bankarstva. Skrećemo pažnju da korisnici treba da imaju u vidu da u zavisnosti od ponude banaka, paketa platnih usluga koji korisnik odabere i zaključenog ugovora, u praksi je moguće da određena banka pojedinim klijentima ne naplaćuje uslugu elektronskog bankarstva tj. ne naplaćuje izvršenje pojedinačnih platnih transakcija u aplikaciji elektronskog bankarstva, već korisnicima za usluge u okviru odabranog paketa usluga naplaćuje jednu, po pravilu mesečnu naknadu za održavanje i vođenje platnog računa. U drugim slučajevima, a opet u zavisnosti od ponude banke i zaključenog ugovora između banke i korisnika platnih usluga, moguće je da ista banka, drugoj kategoriji korisnika platnih usluga naplaćuje naknadu za svaku pojedinačnu platnu transakciju izvršenu u aplikaciji elektronskog bankarstva.  

Narodna banka Srbije pored nastojanja da korisnicima platnih usluga obezbedi uslove za što bolju informisanost o uslovima i načinu pružanja platnih usluga, takođe kontinuirano radi i na unapređenju finansijske infrastrukture i stvaranju normativnih osnova za efikasnije pružanje finansijskih usluga i njihovu digitalizaciju. S tim u vezi podsećamo da je korisnicima od oktobra 2018. dostupno izvršavanje platnih transakcija kroz sistem za instant plaćanja (IPS NBS sistem), koji je jedini takvog tipa u regionu i da se u narednom periodu očekuje da banke učesnice u sistemu puste u pilot fazu i svoje prve mobilne aplikacije kojima će njihovi korisnici biti u prilici da izvrše instant plaćanje čak i na prodajnim mestima trgovaca. O koliko značajnoj novini se radi govori i to da, primera radi, instant plaćanje koje je omogućila Evropska centralna banka nije moguće izvršiti na prodajnom mestu trgovca, već samo putem e-banking i m-banking aplikacija.  

Pored navedenog, ukazujemo i na to da je u okviru aktivnosti na unapređenju uslova za pružanje finansijskih usluga u našoj zemlji, a u skladu sa merama koje naša zemlja preduzima u cilju digitalizacije usluga, Narodna banka Srbije donela i odluku kojom je uredila proces video-identifikacije korisnika finansijskih usluga, čime je omogućeno da pružaoci finansijskih usluga ponude potencijalnim klijentima zaključenje ugovora bez potrebe da ti klijenti odlaze u prostorije finansijske institucije. Na ovaj način, Narodna banka Srbije, u okviru svojih ovlašćenja, pruža podršku i olakšava poslovanje građana i privrede, štedi njihovo vreme i resurse i ujedno na praktičnom primeru pokazuje kako primena novih tehnologija i inovativnih procesa mogu doprineti većem kvalitetu usluge i smanjenju troškova, a ne dovodeći nijednog trenutka u pitanje stabilnost finansijskog sistema u našoj zemlji i zaštitu pojedinačnog korisnika prilikom uspostavljanja odnosa sa finansijskom institucijom na ovaj način. U skladu sa navedenim, na našem tržištu već imamo banku koja je omogućila ovaj servis klijentima, a još nekoliko banaka se sprema da isti ponudi. Napominjemo da su ovom odlukom pored banaka obuhvaćeni i ostali pružaoci finansijskih usluga čije poslovanje nadzire Narodna banka Srbije.     

Kabinet guvernera