24.09.2019.

Данас – у вези с коришћењем eлектронског и мобилног банкарства у Србији

Према последњим расположивим подацима за 2019. годину, у првих шест месеци ове године извршено је 66.271.999 платних трансакција употребом електронског банкарства и 11.552.963 платних трансакција употребом мобилног банкарства.

Посматрајући и вредност платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства уочава се тренд раста.

Тако је у 2012. године вредност извршених платних трансакција грађана и привреде употребом електронског банкарства износила 12.089.186 милиона динара, а вредност платних трансакција извршених употребом мобилног банкарства износила је 611 милиона динара, док је вредност извршених трансакција употребом електронског банкарства у 2018. години износила 17.464.215 милиона динара, а употребом мобилног банкарства 198.172 милиона динара.

Према последњим расположивим подацима, у првих шест месеци ове године вредност извршених платних трансакција употребом електронског банкарства износила је 9.647.329 милиона динара, а употребом мобилног банкарства 139.850 милиона динара.

О знатно већој употреби електронског и мобилног банкарства у 2018. години у односу на 2012. годину говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања. Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената (грађана и привредних субјеката) са пружаоцем платних услуга имало уговорену услугу интернет плаћања, а 2018. године 2.465.904, што представља повећање од 2,8 пута. То повећање је још израженије уколико се посматрају подаци о расту броја корисника који су са пружаоцем платних услуга уговорили услугу мобилног плаћања, па је тако у 2012. години свега 65.845 корисника са пружаоцем платних услуга имало уговорену услугу мобилног плаћања, а 2018. године 1.426.825 корисника.

Када је реч о висинама накнада које пружаоци платних услуга наплаћују својим корисницима, прво бисмо желели да истакнемо да Народна банка Србије не утврђује висину појединачних накнада за услуге које пружаоци платних услуга наплаћују својим корисницима, што је и пракса централних банака у свим развијенијим државама на свету. Висина накнада које пружаоци платних услуга наплаћују својим корисницима предмет је пословне политике сваког пружаоца платних услуга, а којом он настоји да буде што конкурентнији у односу на остале пружаоце на тржишту.

Народна банка Србије је зато своје активности усмерила у правцу тога да грађанима и привреди што више појасни те накнада како би они могли да донесу за себе најрационалнију одлуку у погледу избора пружаоца платних услуга, као и да им поједностави процедуру за промену пружаоца платних услуга. Законом о платним услугама је предвиђено да уколико пружалац платних услуга предлаже измене и допуне одредаба оквирног уговора, промена висина накнада представља обавезан елемент тог уговора, онда је пружалац платних услуга дужан да кориснику платних услуга достави предлог тих измена и допуна најкасније два месеца пре предложеног дана почетка њихове примене и то у писаној форми. Оквирним уговором може се утврдити да ће се сматрати да се корисник платних услуга сагласио с предлогом измена и допуна оквирног уговора ако пре дана почетка примене предложених измена и допуна није обавестио пружаоца платних услуга да се с тим предлогом није сагласио, о чему је пружалац платних услуга дужан да обавести корисника платних услуга истовремено с достављањем тог предлога. У овом случају, пружалац платних услуга дужан је да корисника платних услуга, истовремено с достављањем поменутог предлога, обавести о његовом праву да пре дана почетка примене предложених измена и допуна раскине оквирни уговор без плаћања накнаде и других трошкова, ако не прихвати тај предлог.

Народна банка Србије је на основу својих овлашћења прошле године предложила Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама, који је 8. јуна 2018. године и усвојен у Народној скупштини Републике Србије. На овај начин, Народна банка Србије је додатно повећала транспарентност на тржишту платних услуга, допринела још бољој информисаности и већој заштити корисника платних услуга у Републици Србији, а све како би корисници платних услуга били у могућности да на једноставан и лак начин промене пружаоца платне услуге, ако процене да су накнаде његовог пружаоца платних услуга превисоке. На домаћем тржишту данас послује 26 банака, 13 платних институција и 2 институције електронског новца, тако да корисник који сматра да су накнаде његовог пружаоца платних услуга превисоке, може да се обрати неком другом пружаоца платних услуга за којег сматра да ће у највећој мери одговарати његовим потребама.

Најзначајније новине које су донеле измене и допуне Закона о платним услугама и повезана подзаконска акта чија примена је почела 17. марта 2019. године су следеће:

• прописана је листа репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном (реч је о најчешће коришћеним услугама) која садржи 14 услуга за потрошаче-физичка лица и 18 услуга повезаних с платним рачуном за предузетнике и правна лица. Разлог за то је што су тарифници банака врло обимни и тешки за сналажење;
• утврђени су стандардизовани термини и дефиниције за услуге са листе, којих су пружаоци платних услуга дужни да се придржавају приликом оглашавања и уговарања наведених услуга а све како би се под истим термином подразумевала иста услуга и олакшало поређење;
• прописан је стандардизован образац прегледа услуга и накнада (скраћено ПУН) који садржи списак услуга са листе и појединачне накнаде за сваку од тих услуга коју пружалац платних услуга има у понуди. Пружалац платних услуга дужан је да преглед достави кориснику у предуговорној фази на његов захтев, као и да образац учини лако доступним у својим просторијама и на интернет презентацији. Пружаоци платних услуга израђују посебне ПУН обрасце за различите пакете услуга које имају у понуди;
• прописан је стандардизован образац извештаја о наплаћеним накнадама за услуге повезане с платним рачуном (скраћено ИНК) који садржи све накнаде које је пружалац платних услуга наплатио кориснику у току календарске године за пружене услуге у оквиру одређеног платног рачуна, односно пакета платног рачуна (нпр. вођење рачуна је услуга која је коришћена Х пута и за коју је укупно наплаћено Y динара). Разлог за то је што је Законом о платним услугама из 2014. прописана обавеза да пружаоци платних услуга месечно достављају извод корисницима, а ИНК служи да клијент на крају године стекне општи утисак на основу збирних података за наплаћене накнаде, колико га је његов пружалац платних услуга коштао). Пружалац платних услуга дужан је да наведени извештај достави потрошачу најмање једном годишње, и то најкасније 1. марта текуће године за претходну календарску годину, а предузетнику, односно правном лицу на његов захтев;
• прописанo је да се корисник при промени платног рачуна обраћа само новом пружаоцу платних услуга који покреће поступак промене, чиме је овај поступак значајно олакшан за корисника. Када је реч о роковима за промену рачуна:
  • Нова банка дужна је да у року од два пословна дана од дана пријема овлашћења за промену платног рачуна поднесе захтев претходној банци да спроведе радње предвиђене законом, тј. да достави неопходне информације
  • Претходна банка је дужна да у року од пет пословних дана од дана пријема захтева нове банке, поступи по том захтеву и достави потребне информације (или и угаси рачун ако је то тражио корисник);
  • Нова банка  у року од пет пословних дана од дана пријема тражених информација од претходне банке, у складу са овлашћењем и свим примљеним информацијама, спроводи активирање трајних налога, директних задужења, обавештава корисника и платиоце који том кориснику извршавају нека редовна плаћања и др.
• предвиђена је обавеза банака да потрошачу који има законит боравак у Републици Србији, а нема отворен платни рачун – на његов захтев омогући отварање и коришћење платног рачуна са основним услугама. Разлог је повећање финансијске инклузије, односно обезбеђивање права на платни рачун свим категоријама становништва;
• на интернет презентацији НБС објављени су упоредиви подаци о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга, и то по платним рачунима (пакетима) за услуге наведене у листи репрезентативних услуга и за услугу уплате готовог новца на туђи платни рачун (линк: : https://ppu.nbs.rs/WebSite/). На интернет презентацији НБС је доступно и детаљно објашњење на који начин корисник може да изврши претрагу података (http://nbs.rs/internet/cirilica/35/nppu_pregled.html ).

Управо када је реч о наведеном упоредивом прегледу накнада које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга, Народна банка Србије је желела да омогући корисницима платних услуга ефикасан и функционалан сервис, који ће им омогућити да на једном месту изврше претрагу и поређење накнада за платне услуге које корисници највише користе (тј. за услуге наведене у листи репрезентативних услуга и за услугу уплате готовог новца на туђи платни рачун). Сервис је обезбеђен на начин да се одмереном количином информација корисници не ускрате за неку значајну информацију, као и да се не онемогући прегледност због велике количине података. Приступом линку: https://ppu.nbs.rs/WebSite сва заинтересована лица су у прилици да добију информацију о томе да ли неки пружалац платних услуга пружа одређену услугу и ако пружа да ли наплаћује накнаду за ту услугу и колика је висина те накнаде. Претрагу и поређење је могуће извршити у оквиру различитих (пакета) платних рачуна код истог пружаоца платних услуга или између (пакета) платних рачуна које у својој понуди имају различити пружаоци платних услуга. Претходно наведено се односи и на висину накнада које пружаоци платних услуга наплаћују за услугу извршења безготовинског преноса новчаних средстава коришћењем електронског, односно мобилног банкарства. Скрећемо пажњу да корисници треба да имају у виду да у зависности од понуде банака, пакета платних услуга који корисник одабере и закљученог уговора, у пракси је могуће да одређена банка појединим клијентима не наплаћује услугу електронског банкарства тј. не наплаћује извршење појединачних платних трансакција у апликацији електронског банкарства, већ корисницима за услуге у оквиру одабраног пакета услуга наплаћује једну, по правилу месечну накнаду за одржавање и вођење платног рачуна. У другим случајевима, а опет у зависности од понуде банке и закљученог уговора између банке и корисника платних услуга, могуће је да иста банка, другој категорији корисника платних услуга наплаћује накнаду за сваку појединачну платну трансакцију извршену у апликацији електронског банкарства.  

Народна банка Србије поред настојања да корисницима платних услуга обезбеди услове за што бољу информисаност о условима и начину пружања платних услуга, такође континуирано ради и на унапређењу финансијске инфраструктуре и стварању нормативних основа за ефикасније пружање финансијских услуга и њихову дигитализацију. С тим у вези подсећамо да је корисницима од октобра 2018. доступно извршавање платних трансакција кроз систем за инстант плаћања (ИПС НБС систем), који је једини таквог типа у региону и да се у наредном периоду очекује да банке учеснице у систему пусте у пилот фазу и своје прве мобилне апликације којима ће њихови корисници бити у прилици да изврше инстант плаћање чак и на продајним местима трговаца. О колико значајној новини се ради говори и то да, примера ради, инстант плаћање које је омогућила Европска централна банка није могуће извршити на продајном месту трговца, већ само путем e-banking и m-banking апликација.  

Поред наведеног, указујемо и на то да је у оквиру активности на унапређењу услова за пружање финансијских услуга у нашој земљи, а у складу са мерама које наша земља предузима у циљу дигитализације услуга, Народна банка Србије донела и одлуку којом је уредила процес видео-идентификације корисника финансијских услуга, чиме је омогућено да пружаоци финансијских услуга понуде потенцијалним клијентима закључење уговора без потребе да ти клијенти одлазе у просторије финансијске институције. На овај начин, Народна банка Србије, у оквиру својих овлашћења, пружа подршку и олакшава пословање грађана и привреде, штеди њихово време и ресурсе и уједно на практичном примеру показује како примена нових технологија и иновативних процеса могу допринети већем квалитету услуге и смањењу трошкова, а не доводећи ниједног тренутка у питање стабилност финансијског система у нашој земљи и заштиту појединачног корисника приликом успостављања односа са финансијском институцијом на овај начин. У складу са наведеним, на нашем тржишту већ имамо банку која је омогућила овај сервис клијентима, а још неколико банака се спрема да исти понуди. Напомињемо да су овом одлуком поред банака обухваћени и остали пружаоци финансијских услуга чије пословање надзире Народна банка Србије.     

Кабинет гувернера