06.12.2018.
Pitanja: Postoje li podaci koliko je porasla štednja stanovništva za vreme Nedelje štednje? Da li je u proteklom periodu bilo konvertovanja štednje iz jedne strane valute u drugu? Ili iz devizne štednje u dinarsku štednju i obrnuto? O kojim iznosima (procentima udela) je reč?
Odgovor: Prema poslednjim operativnim podacima, dinarska štednja je počev od 31. oktobra 2018. (Svetski dan štednje) zaključno sa 16. novembrom 2018. godine porasla za 840 miliona dinara i dostigla je iznos od 58,0 milijardi dinara. Devizna štednja je u istom periodu povećana za 44,9 miliona evra, na nivo od 9.855,7 miliona evra.
Prema raspoloživim podacima, valutna struktura devizne štednje se tokom prethodnih godina nije promenila u velikoj meri. Naime, u strukturi devizne štednje, učešće evra u ukupnoj deviznoj štednji smanjeno je od kraja 2013. godine sa 93,4%, na 90,7%. S druge strane, učešće američkog dolara se u istom periodu povećalo (sa 3,1% na 4,7%), kao i učešće švajcarskog franka (sa 2,8% na 3,5%).
Pored toga, primetno je da već duži period dinarska štednja raste brže nego devizna štednja, što utiče na postepeni porast njenog učešća u ukupnoj štednji. Prema konačnim podacima, od kraja 2012. do kraja septembra 2018. godine, dinarska štednja je povećana za više od tri puta, a devizna štednja za oko 19%. Shodno tome, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji u tom periodu povećano je sa 1,9% na oko 5%.
Relativno dinamičan rast dinarske štednje beleži se i u 2018. godini – prema poslednjim raspoloživim (operativnim) podacima, dinarska štednja je od početka godine povećana za 16%, a devizna za 5%. Rast dinarske štednje je posebno bio izražen u novembru ove godine, o čemu svedoči podatak da je povećanje dinarske štednje tokom prvih 16 dana novembra 2018. (840 miliona dinara) četiri puta veće od rasta tokom celog novembra prošle godine (kada je povećana za 208 miliona dinara).
Rast i dinarske i devizne štednje ukazuje na poverenje građana u domaći finansijski sistem i njegovu stabilnost, a brži tempo rasta dinarske od devizne štednje govori o sve većem poverenju građana u monetarnu politiku Narodne banke Srbije, kao i o povećanom kredibilitetu domaće valute tokom poslednjih šest godina. Takođe, bržem rastu dinarske štednje pogoduju i relativno više kamatne stope na dinarsku u poređenju s deviznom štednjom, kao i povoljniji poreski tretman dinarske štednje prilikom oporezivanja dohotka od kamate.
Pitanja: Prema trenutno dostupnim podacima o štednji stanovništva, molim vas da mi dostavite sledeće informacije o strukturi: dinarska/devizna štednja (i struktura po valutama: evro, američki dolar, švajcarski franak, britansku funta?) – iznosi štednje; neoročena/oročena i na koji rok – iznosi štednje; struktura po iznosima štednje (npr. do 1.000 evra, od 1.000 do 5.000 evra... i sl.) – koliko ima štednih računa po kategorijama uloga?
Odgovor: Stanovništvo i dalje pretežno štedi u stranoj valuti, ali je u poslednjih nekoliko godina dinarska štednja stalno rasla. Prema poslednjim raspoloživim podacima, od ukupne štednje, 5% odnosi se na dinarsku štednju, a 95% na štednju u devizama.
Od ukupne devizne štednje građana položene kod banaka u Srbiji, najveći deo (90,7%) odnosi se na štednju u evrima (8.938,6 miliona evra). Učešće devizne štednje u američkim dolarima iznosi 4,7% (520 miliona američkih dolara), učešće devizne štednje u švajcarskim francima – 3,5% (398,6 miliona švajcarskih franaka), dok se ostatak (1,1%) odnosi na ostale strane valute.
Što se tiče ročne strukture štednje, prema poslednjim operativnim podacima, oko tri četvrtine dinarske štednje (74%) čini oročena štednja, pri čemu je veći deo štednje oročen na period do godinu dana (60% dinarske štednje). Oročena štednja je od početka novembra zabeležila i najdinamičniji rast – povećana je za 814 miliona dinara, što čini 97% ukupnog novembarskog prirasta.
U strukturi devizne štednje preovlađuju relativno kraći rokovi dospeća u poređenju s dinarskom štednjom. Tako gotovo dve trećine devizne štednje čini štednja po viđenju (64%), a trećina se odnosi na oročenu štednju (36%). Pri tome, 19% devizne štednje oročeno je na rokove do godinu dana, a 17% na duže rokove dospeća.
Ukupan broj dinarskih štednih partija iznosi 1,2 miliona, tako da je prosečan iznos dinarske štednje po partiji oko 46.000 dinara. Najveći broj dinarskih štednih partija (90,6%) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Najveći deo štednje (40,5%) odnosi se na štedne uloge vrednosti 1–5 miliona dinara.
Što se tiče devizne štednje, ukupan broj deviznih štednih partija iznosi 4,88 miliona, tako da prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosi oko 2.000 evra. Najveći broj štednih partija devizne štednje (81,4%) odnosi se na štednju do 500 evra. Učešće partija od 500 do 3.000 evra u ukupnoj deviznoj štednji iznosi 5,4%, učešće partija od 3.000 do 10.000 evra – 16,4%, učešće partija od 10.000 evra do 25.000 evra – 24,3%, učešće partija od 25.000 do 50.000 evra – 23%, dok učešće partija preko 50.000 evra u ukupnoj deviznoj štednji iznosi 29,9%.
Kabinet guvernera
