06/12/2018
Питања: Постоје ли подаци колико је порасла штедња становништва за време Недеље штедње? Да ли је у протеклом периоду било конвертовања штедње из једне стране валуте у другу? Или из девизне штедње у динарску штедњу и обрнуто? О којим износима (процентима удела) је реч?
Одговор: Према последњим оперативним подацима, динарска штедња је почев од 31. октобра 2018. (Светски дан штедње) закључно са 16. новембром 2018. године порасла за 840 милиона динара и достигла је износ од 58,0 милијарди динара. Девизна штедња је у истом периоду повећана за 44,9 милиона евра, на ниво од 9.855,7 милиона евра.
Према расположивим подацима, валутна структура девизне штедње се током претходних година није променила у великој мери. Наиме, у структури девизне штедње, учешће евра у укупној девизној штедњи смањено је од краја 2013. године са 93,4%, на 90,7%. С друге стране, учешће америчког долара се у истом периоду повећало (са 3,1% на 4,7%), као и учешће швајцарског франка (са 2,8% на 3,5%).
Поред тога, приметно је да већ дужи период динарска штедња расте брже него девизна штедња, што утиче на постепени пораст њеног учешћа у укупној штедњи. Према коначним подацима, од краја 2012. до краја септембра 2018. године, динарска штедња је повећана за више од три пута, а девизна штедња за око 19%. Сходно томе, учешће динарске штедње у укупној штедњи у том периоду повећано је са 1,9% на око 5%.
Релативно динамичан раст динарске штедње бележи се и у 2018. години – према последњим расположивим (оперативним) подацима, динарска штедња је од почетка године повећана за 16%, а девизна за 5%. Раст динарске штедње је посебно био изражен у новембру ове године, о чему сведочи податак да је повећање динарске штедње током првих 16 дана новембра 2018. (840 милиона динара) четири пута веће од раста током целог новембра прошле године (када је повећана за 208 милиона динара).
Раст и динарске и девизне штедње указује на поверење грађана у домаћи финансијски систем и његову стабилност, а бржи темпо раста динарске од девизне штедње говори о све већем поверењу грађана у монетарну политику Народне банке Србије, као и о повећаном кредибилитету домаће валуте током последњих шест година. Такође, бржем расту динарске штедње погодују и релативно више каматне стопе на динарску у поређењу с девизном штедњом, као и повољнији порески третман динарске штедње приликом опорезивања дохотка од камате.
Питања: Према тренутно доступним подацима о штедњи становништва, молим вас да ми доставите следеће информације о структури: динарска/девизна штедња (и структура по валутама: евро, амерички долар, швајцарски франак, британску фунта?) – износи штедње; неорочена/орочена и на који рок – износи штедње; структура по износима штедње (нпр. до 1.000 евра, од 1.000 до 5.000 евра... и сл.) – колико има штедних рачуна по категоријама улога?
Одговор: Становништво и даље претежно штеди у страној валути, али је у последњих неколико година динарска штедња стално расла. Према последњим расположивим подацима, од укупне штедње, 5% односи се на динарску штедњу, а 95% на штедњу у девизама.
Од укупне девизне штедње грађана положене код банака у Србији, највећи део (90,7%) односи се на штедњу у еврима (8.938,6 милиона евра). Учешће девизне штедње у америчким доларима износи 4,7% (520 милиона америчких долара), учешће девизне штедње у швајцарским францима – 3,5% (398,6 милиона швајцарских франака), док се остатак (1,1%) односи на остале стране валуте.
Што се тиче рочне структуре штедње, према последњим оперативним подацима, око три четвртине динарске штедње (74%) чини орочена штедња, при чему је већи део штедње орочен на период до годину дана (60% динарске штедње). Орочена штедња је од почетка новембра забележила и најдинамичнији раст – повећана је за 814 милиона динара, што чини 97% укупног новембарског прираста.
У структури девизне штедње преовлађују релативно краћи рокови доспећа у поређењу с динарском штедњом. Тако готово две трећине девизне штедње чини штедња по виђењу (64%), а трећина се односи на орочену штедњу (36%). При томе, 19% девизне штедње орочено је на рокове до годину дана, а 17% на дуже рокове доспећа.
Укупан број динарских штедних партија износи 1,2 милиона, тако да је просечан износ динарске штедње по партији око 46.000 динара. Највећи број динарских штедних партија (90,6%) односи се на штедњу у мањим износима (до 10.000 динара). Највећи део штедње (40,5%) односи се на штедне улоге вредности 1–5 милиона динара.
Што се тиче девизне штедње, укупан број девизних штедних партија износи 4,88 милиона, тако да просечан износ девизне штедње по партији износи око 2.000 евра. Највећи број штедних партија девизне штедње (81,4%) односи се на штедњу до 500 евра. Учешће партија од 500 до 3.000 евра у укупној девизној штедњи износи 5,4%, учешће партија од 3.000 до 10.000 евра – 16,4%, учешће партија од 10.000 евра до 25.000 евра – 24,3%, учешће партија од 25.000 до 50.000 евра – 23%, док учешће партија преко 50.000 евра у укупној девизној штедњи износи 29,9%.
Кабинет гувернера
