14.04.2006.
Spoljni dug Srbije, prema podacima iz februara ove godine, jeste dostigao 15,5 milijardi dolara (odnosno 13,1 milijardi evra), ali ne stoji zaključak koji su izveli neki analitičari da dužničke obaveze vrtoglavo rastu i da će njihova otplata predstavljati u narednim godinama veliki problem za zemlju. Najpre, u odnosu na 2000. godinu, ukupan spoljni dug je na kraju 2005. bio povećan za 4,6 milijardi dolara (odnosno za 1,4 milijarde evra), ali u to nije uračunat dodatni otpis od 15 odsto od strane Pariskog kluba u iznosu od 650 miliona dolara, koji je usledio početkom februara 2006. godine. Za toliko je ustvari manji i sam spoljni dug.
Ukoliko se raščlani prirast duga u pomenutom periodu evidentno je da se smanjuje javni dug koji treba da otplaćuje država i da raste privatni dug, odnosno zaduženost banaka i preduzeća, koja su preuzela na sebe odgovornost da u narednom periodu otplaćuju ove obaveze. Naime, u periodu od 2000. do kraja 2005. godine javni dug, opet bez dodatnog otpisa Pariskog kluba, povećan je za 300 miliona dolara, da bi istovremeno privatni dug preduzeća prema inostranim poveriocima porastao za 2,5 milijardi dolara, a privatni dug banaka za 1,8 milijardi dolara. Prvo se može posmatrati i kao pozitivna posledica popravljanja kreditnog rejtinga zemlje, što uspešnim firmama daje mogućnost da se zaduže kod stranih kreditora, koji procenjuju da one mogu biti konkurentne i da će s porastom izvoza biti u mogućnosti da vraćaju preuzete obaveze. Za razliku od ovog zaduženja povećanje privatnog duga banaka se jednim delom preliva u potrošnju, pre svega preko kreditiranja stanovništva, i to je upravo ono na šta NBS upozorava i što pokušava da neutrališe svojim merama i monetarnom politikom.
Upravo ovi podaci pokazuju da kod spoljnog duga Srbija nema više problem sa otplatom javnog duga, već da eventualni rizik postoji pre svega na planu kratkoročnog komercijalnog zaduživanja, odnosno kod duga koji treba da vrate preduzeća, odnosno privatni sektor. To potvrđuje i odnos spoljnog duga i deviznih rezervi koje dostignutim nivoom od oko 6,5 milijardi dolara garantuju da u narednom periodu Srbija neće imati nikakvih problema u izmirivanju svojih obaveza prema inostranim poveriocima. U posmatranom periodu od 2000. do kraja prošle godine devizne rezerve su sa nekih 500 miliona dolara povećane na 5,8 milijardi dolara, zahvaljujući čemu je i spoljni dug umanjen za devizne rezerve NBS smanjen u poslednje četiri godine – krajem 2005. na iznos od 9,7 milijardi dolara, a krajem februara ove godine, i to bez dodatnog otpisa Pariskog kluba poverilaca, na iznos od 9,3 milijarde dolara. Ovakav nivo deviznih rezervi pruža potrebnu sigurnost u pogledu devizne likvidnosti zemlje i predstojećeg vraćanja obaveza.
Naravno dugoročna održivost spoljnog duga zavisi od budućeg razvoja srpske ekonomije i od toga da li će se razvoj finansirati osloncem na kredite ili će ga prevashodno obezbediti neophodne strane direktne investicije. U ovom trenutku, činjenica je da se konstantno smanjuje udeo spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu - sa 134 odsto iz 2000, na 105 odsto u narednoj godini, pa na 63 odsto u 2004. i 2005. godini. Pri tome treba imati u vidu da u ukupan iznos spoljnog duga ulaze i dužničke obaveze od oko 1,2 milijarde dolara čiji su krajnji korisnici sa teritorije Kosova i Metohije, dok bruto domaćim proizvodom Srbije nije obuhvaćen GDP koji se na njoj stvara, što je problem na koji Srbija upozorava međunarodne činioce. Ukoliko se analitički isključi kosovski dug budući da nije obuhvaćen ni tamošnji GDP, onda udeo spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije pada na 58,1 odsto, što je daleko ispod kriterijuma Svetske banke za prezadužene zemlje, koje se tako kvalifikuju ako iznos duga premašuje 80 odsto GDP-a. Po ovom kriterijumu Srbija u pogledu zaduženosti ispunjava i jedan od glavnih kriterijuma Mastrihtskog ugovora.
Ono što još uvek ne zadovoljava jeste niska pokrivenost spoljnog duga izvoznim prilivima, mada je i tu stanje značajno popravljeno, jer i izvoz sve brže raste. Odnos spoljnog duga prema izvoznom prilivu smanjen je sa 452 odsto iz 2001. godine na 247 odsto u prošloj godini, ali kada se isključi kosovski dug Srbija se i po ovom kriterijumu nalazi na granici koju Svetska banka propisuje za visoko zadužene zemlje.
NBS priprema posebnu studiju o spoljnom dugu i njegovoj dugoročnoj održivosti, koja će, uz ocene aktuelnih kretanja, sadržati i preporuke za kreatore ekonomske politike.
Kabinet guvernera
